Zašto je cena autoputa Pojate-Preljina skočila sa 500 miliona na 800 miliona evra

Prosečna cena po kilometru iznosi 4,7 miliona evra a kredit će dati kineska Eksim banka – izjavila je u decembru 2012. tadašnja ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović.

Dodala je da će kompanija Čajna road and bridž korporejšen, sa kojom je o tom poslu sklopljen predugovor istovremeno kad i za izgradnju mosta Zemun-Borča, uključiti domaće građevinare za oko 45 odsto predviđene investicije.

– Tokom iduće godine počeće izgradnja auto-puta od Pojata do Preljine, kojim se povezuju koridori 10 i 11, i Vlada Srbije ubrzano se priprema za otvaranje tih radova – izjavila je u junu 2017. ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i objasnila da se razgovori o realizaciji tog projekta vode sa delegacijom američke kompanije Behtel, a da je za izradu planske dokumentacije raspisan tender.

U julu ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se nedeljama i mesecima razgovara o gradnji autoputa Pojate – Preljina, nazvan još i Moravski koridor, koji će povezati Čačak, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Ćićevac.

– Uskoro krećemo i sa tim radovima i brzo ćemo da završimo, baš kao što će biti završen autoput Beograd – Čačak, kao i do kraja godine Koridor 10 od Niša do Makedonije i Bugarske pre kraja ove godine – rekao je Vučić.

Pre desetak dana sa američkom kompanijom Behtel potpisan je memorandum o saradnji na projektu Moravski koridor, kada je i objavljeno da je cena investicije za ovih šest godina gotovo udvostručena – sa početnih oko 500 miliona evra, koliko su procenili Kinezi, dostigla je, prema potpisanom memorandumu sa Amerikancima, cifru od 800 miliona evra. Šta ju je tačno uvećalo cenu za čak 300 miliona evra, nismo saznali ni od Ministarstva građevinarstva.

– Vrednost projekta navedena u memorandumu predstavlja

okvirnu procenu koja je data polazeći od postojeće tehničke dokumentacije. Cena izgradnje biće precizirana tek u pregovorima koji će uslediti nakon kompletiranja projektno-tehničke dokumentacije za srednju deonicu Moravskog koridora (Kruševac-Adrani) – navedeno je u odgovoru Ministarstva Danasu na pitanje zbog čega je cena toliko uvećana u odnosu na prvu kalkulaciju iz 2012.

Precizirano je da „memorandum, između ostalog, predviđa zajedničke aktivnosti dve strane na završetku izrade projektno-tehničke dokumentacije, nakon čega će okvirna vrednost projekta biti dodatno precizirana, posebno imajući u vidu da je posle majskih poplava 2014. bilo neophodno izmeniti prvobitnu trasu i predvideti dodatne mere zaštite buduće saobraćajnice koja prolazi kroz plavno područje Zapadne Morave i njenih pritoka“.

– Podsećamo da procenjena okvirna vrednost investicije u izgradnju ovog auto-puta uključuje i troškove regulacije reka i postavljanje telekomunikacione opreme, što sve utiče na vrednost ukupnog ulaganja, ali doprinosi i održivosti investicije tokom perioda eksploatacije – navodi Ministarstvo.

Nejasno u ovoj priči je i zašto koridor o kome se toliko dugo govori, još nema projektnu dokumentaciju. Prvobitno, taj posao bio je poveren Saobraćajnom institutu CIP, ali je u međuvremenu tender ponovo raspisan.

– Mi smo po ugovoru sa tadašnjim Ministarstvom regionalnog razvoja, započeli izradu idejnog rešenja, za to smo imali ugovor, ali smo, na reč ministarke, radili paralelno i glavni projekat. Međutim, taj posao je ubrzo prešao u nadležnost ministra Igora Mirovića, pa zatim Velje Ilića, a nakon poplava 2014. i hiljadugodišnjih voda, odlučeno je da se trasa promeni. Ono što smo već uradili može da se baci. Sada bi Putevi Srbije trebalo da obave nadletanje područja i daju nam novu trasu kako bismo mogli da izvršimo geološka istraživanja i razvijemo projekat do kraja – kaže direktor CIP-a Milutin Ignjatijević i naglašava da taj Institut nema nikakvih neizvršenih obaveza u tom projektu.

Svi spremni, ali…

Svi učesnici višegodišnjih razgovora o Moravskom koridoru slažu se da je reč o projektu važnom za centralni deo Srbije, jer povezuje više opština i gradova, industrijskih zona i turističkih destinacija smeštenih između koridora 10 i 11. Zbog toga je još 2012. održan sastanak sa predsednicima svih lokalnih samouprava na toj trasi, i ostalo je zabeleženo da je tadašnji gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić izjavio kako je taj grad spreman za početak gradnje, da neće biti problema sa eksproprijacijom zemljišta a ostali učesnici očekivali su da se u projekat uključe domaći kamenolomi, šljunkare i građevinari.