Neodgovorno rukovođenje, zbog koga teren na kopovima Rudarskog basena Kolubara nije blagovremeno pripremljen za iskopavanje uglja, u periodu dok je v.d. direktora Elektroprivrede Srbije bio Milorad Grčić, to preduzeće će koštati oko 280 do 300 miliona evra. Toliko će naime EPS biti prinuđen da plati za uvoz nedostajućih količina lignita za proizvodnju električne energije tokom naredne dve zimske sezone.
Vlada Srbije je odobrila Elektroprivredi Srbije da do kraja 2023. godine uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji, jer Rudarski basen „Kolubara“ sada daje trećinu manje uglja neophodnog za zimu, objavila je juče Radiotelevizija Srbije.
U kolubarskim rudnicima radi se u tri smene i svom raspoloživom mehanizacijom, a odlagač na kojem je zimus došlo do havarije biće u funkciji do kraja godine. Kolubarski kopovi dnevno daju oko 62.000 tona uglja, a najavljeno je da će se krajem leta kopati 80.000 tona, pa je uvoz neophodan. Za proizvodnju jednog megavat sata struje u proseku je potrebno 1,6 tona uglja, a kako tvrde u EPS, u ovom trenutku jeftinije je uvoziti ugalj nego struju.
– Ugovorili smo 300.000 tona iz Pljevalja i 100.000 tona iz Banovića. To je ugalj nešto kvalitetniji nego naš, što će nam pomoći da dignemo kvalitet ovog našeg uglja i da smanjimo upotrebu mazuta – izjavio je izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS Milan Jakovljević.
Računa se i na uvoz uglja iz Bugarske i Rumunije, ali je problem transport koji povećava troškove uvoza, a najavljena je mogućnost uvoza i sa Kosova. U kolubarskim rudnicima je pet kopova, a plan je da 2025. rade samo tri: „Tamnava zapadno polje“ „Polje E“ i novi kop „Radljevo“ koji će obezbediti dovoljno kvalitetnog uglja.
Ono što opravdano zabrinjava javnost je to što Srbija ima dovoljan broj rudnika iz kojih može da opskrbljuje svoje termoelektrane ali svejedno će biti prinuđena da do kraja sledeće godine uvozi ugalj. To najslikovitije ilustruje razmere katastrofalnog rukovođenja preduzećem u prethodnom periodu. Sve ono što je iz neznanja ili bahatosti rađeno pogrešno, ili bolje rečeno nije rađeno a trebalo je, sada dolazi na naplatu. Gubitnici će svakako biti potrošači struje u Srbiji ali i budžet jer je Elektroprivreda Srbije državno preduzeće. Ono što je “sreća u nesreći” je to da je novo rukvodstvo EPS-a na vreme počelo sa pripremama za zimu. Da li će tada sve funkcionisati kako je planirano, odnosno da li će biti dovoljno struje, preostaje da se vidi.
Izvori Danasa bliski EPS-u navode da je osnovni razlog zbog čega će EPS biti prinuđen da uvozi lignit, iako poseduje sopstvene rudnike uglja, taj da pripreme za njegovo vađenje nisu sprovedene na vreme. Dokumentacija za polje “E” je dobijena, ali eksploatacija još uvek nije startovala. Razlog je taj što se ugalj pogodan za eksploataciju nalazi na određenoj dubini do koje treba doći kako bi se proces kopanja odvijao na učinkovit način. Drugim rečima, pristup uglju na tom polju još uvek nije obezbeđen.
– Uglja u Rudarskom basenu “Kolubara” ima i to u dovoljnim količinama. Problem je u tome što teren na kopovima za njegovu eksplotaciju nije na vreme pripremljen za taj proces. Mehanizacije ima, uglja ima, kvalifikovane radne snage ima, ali je u proteklim godinama podbacila logistika zadužena za pripremu terena odnosno proširenja prostora na kome se kopa ugalj. Da bi se taj proces sproveo treba preduzeti niz koraka i doći do dubine na kojoj se ugalj nalazi. Sve to nije rađeno kada je trebalo i ovo što nas je zadesilo je posledica toga, kao i niza havarija koje su EPS pogodile tokom prošle zimske sezone. Zbog svega toga neće biti dovoljno uglja iz sopstvene proizvodnje u “Kolubari” i jedna trećina će morati da bude uvezena. Lignit je jeftin međutim reč je o velikim količinama koje treba transportovati što povećava cenu koštanja. Epilog je taj da će EPS morati da plati između 280 do 300 miliona evra za ugalj iz uvoza. Treba naglasiti da je to ipak jeftinije nego da EPS uvozi struju što bi to preduzeće koštalo znatno više – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.