Zašto je hrana skupa u Srbiji: Kolika je stvarno naša inflacija u odnosu na okruženje, i zbog čega vlast tvrdi da je najniža u regionu?

„Imamo najnižu inflaciju u regionu, to su činjenice. Inflacija nam je niža nego u zemljama Evropske unije u okruženju“, izjavio je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović tokom gostovanja na televiziji Prva.

Nasuprot tvrdnjama ministra, Srbija u odnosu na region beleži najvišu stopu inflacije, koja je u martu ove godine, prema podacima NBS, iznosila 16,2 odsto, od čega je 11,3 odsto bazna inflacija.

S druge strane, prema podacima Eurostata, martovska inflacija u Makedoniji iznosila je 14,7 odsto, u Rumuniji 14,53 odsto, Bugarskoj 14 odsto, Hrvatskoj i Crnoj Gori 10,5 odsto i u BiH 12,9 odsto za mesec februar.

Govoreći o zemljama članicama EU u našoj okolini, jedino je u Mađarskoj zabeležena viša inflacija, koja je u februaru dostigla 25,8 odsto.

Suprotno tome, stopa inflacije u Grčkoj u značajnom je padu, pa u martu iznosi 5,4 odsto, što je procenat manje nego u februaru a za čak 6,7 odsto manje nego u septembru prethodne godine.

Kada je reč o Srbiji, vlast i nadležne ustanove tvrde da je visoka stopa uglavnom posledica uvozne inflacije, a kako iz Narodne banke Srbije kažu za Danas, visoki troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja nastavili su da se prenose i u ovoj godini.

Pomenutu inflaciju, kažu nadležni – naša zemlja ne može izbeći.

Ipak, Goran Radosavljević, profesor na fakultetu Fefa, ističe da je inflacija rezultat dva faktora, od kojih je onaj na koji zemlja može uticati – veći problem.

„U prethodne dve godine postoje dve komponente inflacije. Jedna od njih je uvozna, i javlja se kao rezultat rata i posledično svega što je vezano za energiju. Uprkos tome, kod nas su cene energenata državno kontrolisane, pa nismo imali rast inflacije kao što je to bio slučaj sa zemljama Evrope, iako nas poskupljenja u narednom periodu očekuju. Druga komponenta je interna nestabilnost, odnosno specifičnost tržišta koje je monopolsko i loše kontrolisano. Na to se dodaju i nedovoljni podsticaji države za proizvodnju hrane“, napominje Radosavljević.

S tim u vezi, i iz NBS kažu da činjenica jeste da je tražnja za hranom manje cenovno fleksibilna od drugih grupa proizvoda, i da to dalje olakšava da se povećani troškovi proizvodnje više prenesu na maloprodajne potrošačke cene.

Radosavljević objašnjava da Srbija ipak, već 10 godina ima veoma lošu poljoprivrednu politiku, koja je dovela „do potpunog uništenja“ domaće proizvodnje. Kako dodaje, to je dalje prouzrokovalo uvoz indirektne inflacije, jer se većina poljoprivrednih proizvoda nabavlja iz drugih zemalja.

„Dokaz tome je inflacija sa kraja 2021. godine. Pre početka rata u Ukrajini imali smo daleko veću inflaciju od ostatka Evrope. Takođe, rast cena hrane u Srbiji je jedan od najvećih u Evropi, dok je prosečna plata u Srbiji jedna od pet najnižih. S obzirom na to, naši građani troše mnogo više dohotka na osnovne životne namirnice, a cena hrane je najviše porasla. To nam govori da građani Srbije mnogo teže podnose inflaciju“, tvrdi naš sagovornik.

Osvrćući se na zemlje regiona koje nisu deo EU, profesor kaže da razlike u odnosu na našu zemlju nisu velike, te da je logično da u Crnoj Gori inflacija hrane bude visoka, ako se uzme u obzir da uvozi gotovo 100 odsto poljoprivrednih proizvoda.

„Nasuprot tome, u Srbiji koja je poljoprivredna zemlja, porast cena namirnica pokazuje nestabilnosti koje nemaju mnogo veze sa uvoznom inflacijom. Vlast priča da to nije tako jer treba da ubedi svoje glasače da žive u zemlji gde teče med i mleko, a žive u najsiromašnijoj zemlji cele Evrope“, sugeriše Radosavljević.

Osim vlasti, i Narodna banka Srbije oprimistična je u pogledu inflatornih prognoza, pa je tako najavila da bi krajem godine inflacija trebalo da se nađe na upola nižem nivou od trenutnog.

„Cene se nikada neće vratiti u normalu, uvek će ostati takve. Porast cena je trajan, sve i da je inflacija u padu, one ostaju visoke bez povratka unazad. A zarade ne prate povećanje. Verovatno je to razlog zašto vlast i NBS, kao i ministar i Vlada u poslednje vreme spinuju da stvari nisu tako loše. Realnost je da su stvari katastrofalno loše, da su cene hrane iznad a zarade ispod proseka Evrope. To je suštinski problem, koji najveći pritisak svaljuje na srednji sloj građana i one na ivici siromaštva. Zato se vlast njima obraća – sa ciljem da ih ubedi da žive odlično“, zaključuje Radosavljević, inače bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija u vladi Mirka Cvetkovića.