Zašto je ideja o balkanskoj carinskoj uniji na dugom štapu

Doduše, ideja je u ovom trenutku dosta maglovita i na dugom štapu, s obzirom na to da realizacija jednog ovako kompleksnog projekta podrazumeva političku volju svih zemalja Regiona. Dodatni problem predstavlja i činjenica da pojedine države imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, recimo Srbija sa Rusijom, što, između ostalog, znači da sve te sporazume treba usaglasiti i zaključiti nove. Treba, takođe, naglasiti da za razliku od CEFTA sporazuma, kao zone slobodne trgovine, carinska unija, podrazumeva zajedničku carinsku tarifu, kao i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku prema trećim državama. Carinska unija je, zapravo, ekonomski prostor u kojem se države članice obavezuju na ukidanje međusobnih carina i sličnih nameta i kvantitativnih ograničenja za promet robe i podrazumeva zajedničko unutrašnje tržište i snažniju ekonomsku povezanost. To dalje znači iste carinske stope pri izvozu u države koje nisu članice carinske unije.

Necarinske barijere najveći problem

A kako stvari funkcionišu na tržištu država potpisnica CEFTA sporazuma, prvog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, koji je počeo da se primenjuje 22. novembra 2007. godine (Rumunija, Bugarska i Hrvatska su po ulasku u EU istupile iz sporazuma). Srbija je, kao i ostale članice CEFTA, gotovo u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima – ograničenja su prisutna samo u prometu nekih poljoprivrednih proizvoda. Ali, najveći problem u sprovođenju Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA predstavljaju necarinske barijere, poput komplikovanih procedura na graničnim prelazima, neusklađenosti rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, radioloških), neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim, nedostatka akreditovanih tela i laboratorija, nepriznavanja sertifikata o kvalitetu, korupcije i krijumčarenja… (od 2009. godine zvanično je evidentirano više od 100 različitih necarinskih barijera). Srbija, kao dominantan izvoznik hrane u CEFTA regionu najviše je zainteresovana za otklanjanje barijera u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Rešenje za brži protok roba, do momenta potpune harmonizacije propisa iz oblasti kvaliteta sa direktivama EU, treba tražiti u sklapanju sporazuma o međusobnom priznavanju sertifikata.

Svedoci smo da sporazum CEFTA, kao dugoročni projekat EU, sve više dobija na značaju u domenu regionalne robne razmene. Osim toga, prednost CEFTA, kao respektabilnog tržišta u evropskim okvirima, ogleda se i u tome što svaku od potpisnica tog sporazuma čini atraktivnijom destinacijom za strana ulaganja. U prilog tome koliko je CEFTA tržište značajno za privredu Srbije govori i podatak o značajnom suficitu ostvarenom u spoljnotrgovinskoj razmeni sa državama članicama, koje čak tri četvrtine spoljnotrgovinske razmene obave međusobno. Najvažniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno otpada više od devet desetina srpskog izvoza i oko tri četvrtine domaćeg uvoza. U protekloj deceniji trgovinska razmena Srbije sa CEFTA povećana je dva i po puta – sa 1,8 milijardi evra, na 2,8 milijardi evra, dok je suficit uvećan sa 1,1 milijardu na 2,1 milijardu evra. Kad je reč o strukturi robne razmene ona je zasnovana na proizvodima niže faze prerade (sirovine, polufabrikati) i u manjoj meri na gotovim proizvodima sa niskom dodatom vrednošću (razmenu, uglavnom, čine prehrambeni proizvodi).

U izvozu Srbije najviše su zastupljeni: električna energija, proizvodi od gvožđa, šećer, toplovaljani proizvodi, pivo, bezalkoholna pića, kukuruz, hartija, karton, lekovi, ulje od suncokreta, preparati za ručno pranje rublja i posuđa, brašno … a u uvozu: električna energija, koks, toplovaljane šipke, laka i teška ulja, lekovi, žica, mrki ugalja i lignit, drvo, cigarete, paradajz… Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa članicama CEFTA iznosi u proseku oko 3,7 milijardi dolara. Zanimljiv je i podatak da, recimo u BiH, Srbija više izvozi nego zajedno u SAD, Rusiju i Kinu, i tri puta više nego u Francusku. U Crnu Goru izvozimo više nego zajedno u Slovačku i Češku, a u Makedoniju dva i po puta više nego u SAD. I mada su sve članice CEFTA povećale izvoz, njegov udeo u bruto domaćem proizvodu tih država kreće se u proseku između 30 i 40 odsto, što je ispod poželjnog nivoa od 50 odsto BDP. To pokazuje da još nijedna od zemalja u Regionu nije maksimalno iskoristila svoj izvozni potencijal. Zato je plan da se međusobna trgovina dodatno liberalizuje i ubrza i da se povećaju međusobne investicije, koje su relativno skromne.

Čekajući liberalizaciju trgovine uslugama

Treba podsetiti da se za razliku od trgovine robom, kao i tržišta javnih nabavki, koji su potpuno liberalizovani, liberalizacija trgovine uslugama očekuje u 2017. (tehnički pregovori završeni su u decembru prošle godine). Srbija, inače, beleži suficit i u trgovini uslugama sa zemljama CEFTA – u 2015. vrednost izvoza dostigla je 555 miliona evra, dok je uvoz iznosio 302 miliona evra. Udeo usluga u BDP zemalja CEFTA kreće se u rasponu od 60 do 70 odsto. Ohrabruje podatak da predstoji usvajanje dodatnog Protokola 5 o olakšavanju trgovine, čime bi se izbegle vancarinske barijere i sprečilo da roba danima čeka na granici. Protokol 5, koji je već usaglašen, trebalo bi da bude usvojen na sednici Zajedničkog komiteta CEFTA, koja će biti održana u martu, posle čega sledi ratifikacija tog dokumenta u parlamentima svake od šest država. Radi se i na liberalizaciji trgovinskih usluga, ali i na priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kako bi se olakšala mobilnost radnika u oblasti zdravstva, građevina, usluga. U tom kontekstu treba pomenuti Protokol 6 kojim će se uspostaviti standardi o priznavanju kvalifikacija, što će omogućiti funkcionisanje slobodnog tržišta radne snage, a radiće se i na ubrzavanju rešavanja sporova.

Nesporno je da su šest potpisnica CEFTA sporazuma sa područja zapadnog Balkana proširile svoja lokalna tržišta u jedno veće, od oko 20 miliona potrošača, što je rezultiralo rastom izvoza za oko 75 odsto. Ipak, moglo bi se zaključiti da je CEFTA sporazum dao znatnu, ali ne i dovoljnu, pokretačku snagu za pristupanje EU. Generalno, ekonomije Zapadnog Balkan su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu. Većina članica CEFTA doživljava tu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka Evropskoj uniji. Zajedničko tržište ekonomski sličnih zemalja može da posluži kao poligon za testiranje spremnosti da se uđe u otvorenu tržišnu utakmicu koja vlada u EU. Bescarinska trgovina i ujednačavanje uslova poslovanja, u skladu sa pravilima STO i standardima EU, doprineće povećanju proizvodnje, trgovine, zaposlenosti i konkurentnosti, ali i značajnijem prilivu investicija u Region, kao i opštem ekonomskom razvoju. CEFTA sporazum je jedna od retkih regionalnih inicijativa, koja je posle deset godina primene u praksi donela konkretan i opipljiv rezultat.

Podsećanja radi, Srbija je, sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija po Rezoluciji 1244 SBOUN) postala članica CEFTA 19. decembra 2006. godine. CEFTA 2006 zamenio je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE i zapravo je modernizovana verzija ranijeg CEFTA sporazuma, koji su primenjivale zemlje centralne Evrope. Sporazumom su definisane obaveze koje se odnose na trgovinu svim robama a jedno od osnovnih pravila je da se ukidaju kvantitativna ograničenja i carine, kao i druge dažbine na izvoz i uvoz roba, u trgovini.

Autor je naučni savetnik i glavni pregovarač za sporazume o slobodnoj trgovini u regionu JIE, na osnovu kojih je nastala CEFTA