Zašto je Srbija prestala da prati stopu apsolutno siromašnih?

U Srbiji od 2020. godine podaci o broju apsolutno siromašnih građana nisu poznati. To je uzrokovano time što Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), koji je ove podatke pribavljao, od kraja 2021. godine više ne radi.

Iako je ovaj tim u svom poslednjem izveštaju naveo da bi broj apsolutno siromašnih u našoj zemlji trebalo i dalje pratiti, to se, ipak, nije desilo.

„Budući da koncept relativnog siromaštva nije najpogodniji za praćenje kretanja stope rizika siromaštva tokom vremena, potrebno je nastaviti kontinuirano praćenje apsolutnog siromaštva prema dosadašnjoj metodologiji. Praćenje apsolutnog siromaštva je važno ne samo sa aspekta praćenja dinamike broja siromašnih, već i zbog formulisanja javnih politika za smanjenje siromaštva“, naveli su oni tada.

Prema poslednje dostupnim informacijama iz 2020. godine (Podaci su procenjeni na osnovu dobijenih informacija iz Ankete o potrošnji domaćinstava koja je prekinuta, zatim nastavljena polovinom 2021. godine), procenat apsolutno siromašnih u Srbiji iznosio je 6,9 odsto. To znači da je 446.000 građana na mesečnom nivou trošilo manje od 12.695 dinara.

Kako je tada navedeno, stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji se neznatno smanjuje u posmatranom izveštajnom periodu od 2006. do 2020. godine, iako je i dalje nešto viša nego tokom perioda  od 2008. do 2012. godine, sa izuzetkom 2010.

Podaci su tada pokazali da je najugroženije stanovništvo izvan urbanih područja, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, deca do 14 godina starosti, ali i deca starosti 19-24 godine, kao i lica koja žive u domaćinstvima sa neobrazovanim ili nisko obrazovanim, nezaposlenim i neaktivnim nosiocima domaćinstva.

Iako sada ne znamo koliko građana naše zemlje živi u apsolutnom siromaštvu, ono što znamo je da je visina socijalne pomoći nedovoljna, a za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici iznosi 11.122 dinara.

Iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 objašnjavaju da se stopa inflacije sa kojom se usklađuje novčana socijalna pomoć odnosi na opštu stopu inflacije koja je značajno niža od stope inflacije koja se odnosi na cenu hrane.

„Zbog toga se troškovi života primaoca novčane socijalne pomoći i dalje efektivno povećavaju iz meseca u mesec. Takva situacija je već dugo realnost imajući u vidu da je još od avgusta 2021. godine pa sve do danas u Srbiji indeks potrošačkih cena hrane veći od opšteg indeksa potrošačkih cena“, objašnjavaju oni.

Iz ove Inicijative ukazuju da država godinama unazad smanjuje broj korisnika novčane socijalne pomoći, iako se potreba za socijalnim davanjima ne smanjuje.

„Drastično smanjenje broja korisnika uočeno je naročito nakon uvođenja sistema socijalne karte. Od 226.897 korisnika u 2019. godini, do sadašnjeg broja od 176.580 korisnika, smanjen je njihov broj za 50.817. S druge strane, samo od 1. februara 2022. godine, što je jedan mesec pre početka primene Zakona o socijalnoj karti, do 1. avgusta 2023. godine taj broj je smanjen za 34.686″, navode iz A11.

Na upit o podacima o apsolutnom siromaštvu, iz RZS za Danas kažu da oni od 2013. godine sprovode istraživanje „Anketa o prihodima i uslovima života“ (SILC).

„Na nivou Evropske unije (EU), SILC je obavezno istraživanje i predstavlјa referentni izvor podataka za obračun indikatora relativnog siromaštva, socijalne isklјučenosti i uslova života, kako bi se dobili međunarodno uporedivi podaci. U Srbiji, pre uvođenja SILC istraživanja u sistem zvanične statistike, RZS je u nedostatku relevantnog istraživanja za obračunavanje stope apsolutnog siromaštva koristio podatke iz „Ankete o potrošnji domaćinstava“. Primenjena metodologija je metodologija Svetske banke, bazira se na konceptu potrošnje domaćinstava i nije međunarodno uporediva“, navode iz RZS-a.

S obzirom na proces pridruživanja Srbije EU i obaveza usklađivanja sistema zvanične statistike sa Evropskim statističkim sistemom (PG 18), RZS je, kako kažu, preuzeo obavezu da obračunava i objavljuje indikatore relativnog siromaštva koji se izračunavaju isključivo na osnovu podataka iz SILC istraživanja.

„Iz tih razloga RZS je prestao sa objavljivanjem podataka o stopi apsolutnog siromaštva. S obzirom na delokrug rada SIPRU tima, RZS je u saradnji sa njima i za njihove potrebe do 2020. izračunavao i stopu apsolutnog siromaštva. Prestankom rada SIPRU tima prestala je i potreba za izračunavanjem i objavljivanjem stope apsolutnog siromaštva“, objašnjavaju oni.

Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić za Danas navodi da je Srbiji mnogo važno da i dalje prati podatke o apsolutnom siromaštvu.

Kako objašnjava, veoma je tehnički jednostavno da RZS to uradi, a politički je samo potrebna molba Zavodu da se to proizvede.

„Tehnički postoji mogućnost da Srbija veoma jednostavno ima podatke o apsolutnom siromaštvu zato što RZS redovno sprovodi Anketu o potrošnji domaćinstva i njihov napor bi bio minimalan da te podatke daju i proizvedu. Zavod to može da uradi ukoliko postoji zahtev od strane izvršne vlasti za to“, navodi Šunderić.

On pojšanjava da podataka nema jer SIPRU više nema, a niko drugi u Vladi Srbije takve podatke ne traži, a, kako dodaje, ne postoji ni zahtev EU za tim, zato što to spada u domen nacionalne statistike.

„Podaci o apsolutnom siromaštvu nam govore o ljudima koji su u najtežem položaju i sve ove mere koje su usmerene na smanjenje siromaštva bi trebalo da gađaju, pre svega, tu populaciju. Kako da znamo da mere države imaju efekta, ako nemamo podatke“, pita Šunderić.

On ističe da je važno da Srbija nastavi da prati podatke o apsolutnom siromaštvu.

„Pre svega zato što Anketa o potrošnji domaćinstva meri, kako joj ime kaže, potrošnju, a ne samo prihode. Budući da Srbija ima veliki udeo sive ekonomije u svom ekonomskom modelu, kod nas je važno da pratimo podatke o potrošnji, jer na taj način hvatamo i podatke koji se tiču sive ekonomije“, objašnjava naš sagovornik.

On ukazuje da bez dobre strategije, nema ni efekata.

„Srbija već godinama nema strategiju ni socijalne zaštite ni smanjenja siromaštva, suštinski je taj dokument istekao još 2010. ili 2011. godine i od tada postoje neki pokušaji da se takav dokument proizvede. EU je Srbiji dala sredstva da se napravi nova strategija, ali Srbija je novac potrošila, a strategiju nije usvojila“, navodi Šunderić.

Iako smo poslednjih godina uskraćeni za podatke o broju apsolutno siromašnih u našoj zemlji, ono što znamo jeste da je, prema podacima za 2022. godinu, svaki peti građanin Srbije živeo u riziku od siromaštva.

Podaci RZS pokazali su da je stopa rizika od siromaštva bila 20 odsto.

Takođe, ono što znamo, jeste da u Srbiji veliki broj građana živi na ulici, a najviše u Beogradu, iako tačna brojka nije poznata.

Beskućnici su u centar pažnje ponovo došli skorim izjavama gradonačelnika Beograda u ostavci Aleksandra Šapića oko koje se digla prašina.

Naime, mediji su preneli Šapićevu izjavu u kojoj se navodi da je to što na ulicama Beograda ima oko 5.000 beskućnika dokaz da je Beograd postao metropola, jer najbogatiji gradovi imaju problem sa beskućnicima. Ipak, on je rekao da je ta njegova izjava „falsifikovana“, jer fali to da je izgovorio „nažalost“ i da nije poludeo da se hvali time.

Kako je za Danas rekla Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, prema njenim saznanjima, nema zvaničnih podataka o broju beskućnika u Srbiji.

„Procene organizacija kao što su Crveni krst, ali i drugih udruženja su da je beskućnika negde između 5.000 i 15.000, i to najviše u Beogradu i drugim većim gradovima. Ako ne znamo tačan broj ljudi koji se našao u ovoj situaciji i ako ne analiziramo razloge beskućništva, pitanje je koliko možemo kreirati adekvatne mere“, pita ona.