Zašto je Srbiji potreban aranžman sa MMF-om

Aranžman sa MMF-om trebalo bi da bude garancija poštovanja pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta poreske politike, što direktno utiče na pad premije rizika zemlje. Omogućava i dostupnost povoljnih spoljnih finansijskih linija i finansiranje javnog duga zemlje. Jer ako već moramo da se zadužujemo, a na to nas tera minus u budžetu od oko sedam odsto BDP-a, čemu je doprinela i fiskalna decentralizacija, onda treba da iskoristimo kredibilitet koji nam saradnja sa MMF-om daje, i da dođemo do povoljnijih zajmova. Aranžman sa MMF-om nam je, dakle, neophodan kako zbog pokrivanja minusa u budžetu, tako i zbog mogućnosti redovnog servisiranja javnog duga.

Uspostavljanje saradnje sa MMF-om bio bi i pozitivan signal stranim investitorima, što je i te kako važno jer ekonomski oporavak zemlje, dovođenje u red javnih finansija i stabilizacija dinara nisu mogući bez priliva stranog kapitala. Za inostrane kreditore bila bi dragocena ocena MMF-a da Srbija vodi tzv. održivu fiskalnu politiku. Sudeći prema izveštaju tehničke misije MMF-a, koja je u septembru posetila Srbiju kako bi utvrdila činjenično stanje u sektoru javnih finansija, u fiskalnoj oblasti potrebna je „opipljiva konsolidacija“, a usvojenim rebalansom budžeta za 2012, taj cilj ne bi bio postignut. Uz preporuku da se razmotri dodatno obuzdavanje potrošnje, Misija MMF-a saopštila je da rebalans budžeta sadrži prikladne mere za povećanje prihoda i ograničava indeksaciju obavezne potrošnje, ali su te uštede „više nego kompenzovane“ većom potrošnjom. Ocenjeno je, takođe, da je za postizanje fiskalne kredibilnosti i održivosti, kao i smanjenje javnog duga, potrebno da se bez odlaganja usvoji jasan i realan srednjoročni program fiskalne konsolidacije. To bi trebalo da prati ambiciozni program strukturalnih reformi, što bi otvorilo mogućnosti privrednog rasta. Nasuprot tome, drastično povećanja javne potrošnje i visoki deficit u odnosu na budžet za 2012. godinu dovešće do rasta koeficijenta javnog duga iznad 60 odsto BDP-a, a situaciju dodatno komplikuje pad poverenja investitora i sniženje rejtinga zemlje. Kad je reč o monetarnoj oblasti, misija pozdravlja nameru vlasti da zadrži režim ciljane inflacije koji je potreban radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, ukazujući pritom na potrebu za korektivnim merama koje bi pomogle da se „ojača nezavisnost NBS, koja je narušena“ nedavnim izmenama Zakona o NBS. Što se tiče novog aranžmana, MMF će proceniti zahtev Srbije u „kontekstu svojih planova u narednom periodu“.

Drugi susret sa predstavnicima MMF-a usledio je u novembru i tom prilikom je konstatovano da su razgovori sa vlastima u Beogradu „bili konstruktivni i biće nastavljeni“. Jedno zapažanja predstavnika MMF-a odnosi se na brojne izazove sa kojima se srpska privreda suočava. Reč je, pre svega, o fiskalnom deficitu koji je neodrživo veliki, ali i o rastu javnog duga. Veliki teret na plećima države je i prilično visok spoljni dug, ali i sve viša stopa nezaposlenosti. Kad je reč o bruto domaćem proizvodu, naredne godine se očekuje skroman oporavak. Inflacija je naglo porasla i već je dostigla nivo od oko 13 odsto. Zato je fiskalna konsolidacija prioritet, odnosno put koji treba da bude podržan kredibilnim merama, kako bi se osiguralo da se srednjoročni fiskalni i spoljni dug čvrsto drže pod kontrolom. Prema oceni MMF-a, najavljeni ciljani budžetski deficit za narednu godinu, od 3,6 odsto BDP-a, veoma je ambiciozan, pa je preporuka da na srednji rok ekonomska politika treba da teži održivom rastu. Drugim rečima, spuštanje odnosa javnog duga i BDP-a ispod zakonskog plafona od 45 odsto, sa fokusom na racionalizaciju potrošnje, trebalo bi da bude rezultat višegodišnje fiskalne konsolidacije. MMF pozdravlja nastavak ciljanja inflacionog okvira do 5,5 odsto iduće godine.

Pooštravanje monetarne politike izraženo kroz povećanje referentne kamatne stope i obavezne rezerve, moglo bi da zaustavi rastuća inflaciona očekivanja. Ovo bi, pored fiskalnog prilagođavanja, trebalo da pomogne obaranje inflacije tokom 2013. Napredak u strukturalnim reformama je od suštinskog značaja za potencijalni privredni rast. „U tom smislu, misija je razgovarala o reformi, kako je navedeno u nacrtu strategije fiskalnog prilagođavanja i predložila oblasti za unapređenje, stavljajući akcenat na njihovo blagovremeno sprovođenje“, navodi se na kraju saopštenja MMF-a.

Ako je suditi prema procenama Fiskalnog saveta, neizvesno je da li će MMF Srbiji odobriti novi aranžman. Savet upozorava da će za pregovore sa tom međunarodnom finansijskom institucijom presudna biti spremnost vlade da sredi javne finansije na srednji rok. To pre svega podrazumeva drastično smanjenje deficita i javnog duga, ali i političku odluku vlade da sprovede ozbiljne reforme u javnim finansijama. Uprkos toj rezervi, u vladi se nadaju da će novi sporazum sa MMF-om biti potpisan do kraja prvog kvartala 2013. godine i to će, najverovatnije, biti kreditni aranžman iz predostrožnosti na period od tri godine. Ranije dogovoreni aranžman iz predostrožnosti, od 1,1 milijardu evra, zamrznut je u februaru ove godine, zbog probijanja utvrđenih granica u sektoru javne potrošnje.

Autor je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije