Foto: FoNet Zoran Mrđa (Ilustracija)Iako se od strane nadležnih veoma često može čuti da je cena struje za domaćinstva u Srbiji među najnižim u Evropi, što je svakako tačno, ono drugo, što je takođe tačno a nikad se ne izgovara, jeste da građani koji često ulaze u najskuplju crvenu zonu potrošnje, struju plaćaju skuplje od njene tržišne cene.
Naime, Elektroprivreda Srbije potrošnju struje, kada je reč o domaćinstvima, deli u tri zone (zelenu, plavu i crvenu). Zelena je najjeftinija, plava skuplja od nje a crvena je najskuplja. Kilovat struje u višoj, dnevnoj tarifi u zelenoj zoni kod dvotarifnih brojila košta 5,962 dinara, dok je u nižoj tarifi 1,491 dinar. U plavoj zoni kilovat sat je tokom dana 8,943, a noću 2,236 dinara. U najskupljoj, crvenoj zoni danju je kilovat-sat 17,887, a u nižoj tarifi, odnosno tokom noći, 4,472 dinara.
Sagovornik Danasa, inače dobar poznavalac elektroenergetskog sektora u Srbiji, koji zbog poslovnih odnosa sa EPS-om nije hteo da o ovome govori pod imenom, kaže da postoji više razloga zašto EPS formira tri zone i forsira potrošnju struje noću.
– Na ovaj način, formiranjem zona, EPS kažnjava potrošače koji troše više struje i nastoji da se struja troši u većoj meri preko noći kada ima viškove električne energije koju ne troši privreda. Dakle, jedan od razloga je težnja da se struja koja se troši preko dana sačuva prioritetno za potrebe privrede. Međutim postoji i još jedan razlog. Ako EPS ima manjak u proizvodnji struje onda je prinuđen da kupuje skupe sate u toku dana u inostranstvu koje privredi u Srbiji prodaje po niskim cenama a domaćinstvima po još nižim i na tome gubi. Zato je EPS-u u interesu da se struja iz sopstvene proizvodnje troši racionalnije jer je jeftinije nabavlja i više na njoj zarađuje – objašnjava naš sagovornik.
On ističe da cena više tarife u crvenoj zoni iznosi 17,887 dinara po kilovat-satu odnosno više od 150 evra po megavat-satu.
– Svako domaćinstvo, u svakom mesecu EPS-u plaća različite cene kilovat sata. To je posledica činjenice da na konačnu cenu u mesecu utiče ne samo količina potrošnje posmatranog domaćinstva, već i raspored te potrošnje u vremenu, tojest koliko se troši u satima više, a koliko u satima niže tarife. Primera radi, da bi u jednom mesecu domaćinstvo ušlo u crvenu zonu, prethodno treba da potrošnjom premaši granice zelene zone, a to je nekih 350 kilovat sati koje plaća po izuzetno niskim cenama zelene zone. Deo potrošnje preko 350 kilovat sati u mesecu ulazi u plavu zonu, gde su cene više, ali samo taj „prekomerni“ deo se tereti tim višim cenama. Da bi domaćinstvo probilo plavu zonu, mora u mesecu da premaši 1.600 kilovat sati potrošnje. Potrošnja preko tih 1.600 kilovat-sati upada u crvenu zonu i samo taj deo se obračunava po cenama crvene zone. Kada se saberu iznosi koje domaćinstvo plati u okviru svake zone, dobija se ukupan novac koji za jedan mesec domaćinstvo treba da izdvoji za struju. To nije kraj zavrzlame, jes su u EPS-u u cene po zonama ubačene i naknade za EPS Distribuciju primera radi održavanje kablova, brojila, čitanje potrošnje, garantovanje napona i tako dalje. Tek kada se od ukupne sume odbiju troškovi EPS Distribucije, može se izračunati koliko jedno domaćinstvo u jednom mesecu plati samo struju – ističe naš sagovornik i navodi da je to glavni problem zbog koga je građanima veoma teško da izračunaju cenu kilovat sata koju im naplaćuje EPS.
On dodaje da ako domaćinstvo godišnje troši više od 30 hiljada kilovat sati i ako ulazi u crvenu zonu više meseci u godini, EPS-u u tom slučaju plaća cenu koja je veća od tržišne.
– Reč je dakle o velikim potrošačima-domaćinstvima čija je potrošnja daleko veća od prosečne. Prema podacima koje posedujem statistički prosek je 4.130 kilovat sati godišnje potrošnje za domaćinstva. Iz svega ovoga se može izvesti zaključak da oni koji puno troše struju i često ulaze u crvenu zonu plaćaju struju daleko više od njene tržišne vrednosti. Rešenje za njih, u slučaju da žele da smanje svoje troškove je svakako da pređu kod drugih trgovaca struje u Srbiji. Naime, neki od trgovaca na tržištu struje u Srbiji nemaju zone a posebno obračunava utrošak struje u dve tarife ili po jedinstvenoj ceni a posebno prikazuje deo koji otpada na troškove EPS Distribucije. Znači takvi računi su za ove potrošače koji su „mnogo u crvenom“ kod tih trgovaca niži a računi pregledniji. Treba istaći kako EPS bude povećavao cene struje tako će se i odnos koštanja po zonama menjati u zavisnosti od toga – naglašava naš sagovornik.
Zelena zona zaštita najsiromašnijih
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za Danas da je sistem zoniranja uveden kako bi se zaštitili najsiromašniji potrošači.
– Zbog toga je uvedena zelena zona u kojoj je struja najjeftinija. To su oni potrošači koji struju koriste u svojim domovima samo za osvetljenje, dakle oni koji koriste samo sijalice. NJima su računi znatno niži i jedino oni imaju povlašćenu cenu. Oni koji se sa potrošnjom nalaze u drugim zonama plaćaju veće cene struje. Činjenica je da je u Srbiji struja jeftinija nego u drugim zemljama u Evropi, ali s obzirom na nizak životni standard ljudi u Srbiji računi za struju predstavljaju stavku koja znatno opterećuje kućni budžet – zaključuje Vuletić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
