Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJICU Banatu još mrazna jutra usporavaju prolećnu setvu, koja bi kalendarski trebalo da je počela, što kod mnogih proizvođača to nije slučaj. Kako nam je potvrđeno u Poljoprivredno stručnoj službi u Zrenjaninu, preporuka je da se sa setvom krene kada se spoljašnje temperature ustale.
„Setva nije u nešto velikom zamahu ni počela jer temperature nisu dovoljno visoke. Šećerna repa je posejana, sad kreće setva soje, suncokreta i kukuruza ali su niske temperature, pa ljudi odlažu. Preporučujemo da se sačeka da napolju bude 10 stepeni i da se to ustali, možda to bude već ove nedelje. Treba razmišljati o kukuruzu i suncokretu koji dospevaju u prvim rokovima. Pšenica je u solidnom stanju, u stanju vlatanja, a ima pšenice i sa prvim i drugim kolencem“, objašnjava savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu Dragan Marković.
Poljoprivrednik iz Botoša Dalibor Paskulov kaže da čeka toplije vreme, iako je započeo setvu lucerke.
„Počeo sam setvu lucerke, ali nas je kiša oterala. Proleće je hladno, a mi čekamo da otopli, temperature zemlje trebalo bi da bude iznad 10 stepeni da bi krenula setva. Recimo, za tretmane pšenice i ječma koji treba da se štite od bolesti takođe treba da bude viša temperatura. Ne sme jutranja temperatura da bude uspod pet stepeni. Hemija na niskim temperaturama ne pomaže, već šteti. Tako da smo u svim tim radovima u zatsoju, ne samo u setvi“, objašnjava Paskulov.
Kaže da je slična situacija i sa njegovim voćnjakom. Hladno je, pa nema pčela koji su glavni oprašivači. On gaji pšenicu, ječam, lucerku i senokos, a narednih dana posejaće sunckokret i kukuruz .
„U Botoškom ataru neće biti više suncokreta posejano ove godine iako se o tome ovde govori, da se nude velike otkupne cene, ipak mi smo obazrivi, Pošto suncokret nije ni posejan, trebala bi država da se izjasni da li joj treba ulja i koliko ili joj ne treba, već je bitan kukuruz“, kaže Paskulov.
On dodaje da je ratarima orgoman problem nafta, što se vidi i u prolećnoj setvi.
„Ograničili su nam nabavku nafte na 60 litara, što je za gazdinstva u Vojvodini neozbiljno. Meni su rezervoari traktora od 300 litara, moram da odem traktorom na pumpu, koja je udaljena 20 kilometara i treba mi sat vremena za sve to, gubim na nafti, a traktor sprži taj rezervoar u danu. Ne znam čemu ta uredba, moramo da se vraćamo po tri, četiri puta na pumpu. Ne znam šta će biti na leto, kad krenu kombajni koji su potrošači nafte od 200 do 300 litara dnevno. Tri kombajna na pumpi znače kolaps, mora to drugačije da se reši. Razumemo da je svetska kriza, ali ovo je proizvodnja hrane, poljoprivreda mora da završi posao na vreme“, objašnjava Dalibor Paskulov.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Slavko Vukov kaže da zna neke koji su počeli prolećnu setvu, ima i nekih koji su 50 odsto zasejali svoje površine, ali on je stao sa prolećnom setvom.
„Počeo sam pa stao, hladno je, poljoprivrednici su povukli ručnu. Jeste vreme po datumu ali nije ugrejalo. Posejaću kukuruz na četrdeset odsto svojih površina, na toliko porvšine imam već zasejanu pšenicu a sucokret će zauzeti 20 odsto mojih površina“, objašnjava Slavko Vukov.
On dodaje da su poljoprivrednici zainteresovani za suncokret zbog dešavanja na tržištu i viših cena, čak se i nude ugvori unapred za otkup po cenama od 80 i 90 dinara. Ipak, naglašava, najveći rpoblem mnogima je kako isfinanasirati prolećnu setvu jer prošlogdišnju robu ne mogu da prodaju.
„Ljudi lude, problem je ozbiljan. Setva ide ali je problem da ne može da se proda roba. Naša zadruga nije mogla da realizuje neke ozbiljne količine, isplaćivali su nam nešto sitno ali neku veću količinu nisu mogli da prodaju. Ljudi imaju robe, ali nisu ovo očekivali, realno veće količine ne mogu da se realizuju. Nema kupaca, nema interesovanja, problem je. Ako se odluka o zabrani izvoza promeni, moćićemo da mrednemo i nešto uradimo“, kaže Slavko Vukov.
I u Udruženju Žita Srbije nedavno su skrenuli pažnju da ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja dosta zavisti od toga da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za finansiranje setve.
„Ogromne količine robe su poljoprivrednicima, usled zabrane izvoza, zarobljene u silosim, a prinuđeni su da troškove setve finansiraju po tržišnim cenama derivata, semena, đubriva i zaštitnih sredstava koje stalno rastu“, upozorila je nedavno Sunčica Savović direktorka Udruženja „Žita Srbije“.
Površine pod pšenicom u porastu
U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku navodi se da je u Srbiji u 2021. godini u jesenjoj setvi zasejano 801.650 hektara površine. U odnosu na prethodnu, 2020. godinum to je povećanje od 3,5 odsto.
Posmatrano po kulturama, zasejano je više pšenice za 5,8 odsto, raži za 12,9 odsto, i uljane repice za 27,9 odsto, a manje ovsa za 18,2 odsto, i ječma za 5,7 odsto.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2011‒2020), površine pod pšenicom povećane su za 9,4 odsto.
Pšenica je posejana na 627.216 hektara a projekcije su da će kukuruz biti posejan na 950.000 hektara, suncokret na 245.000 hektara, soja na 240.000 hektara.Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
