Zašto kasni ugovor o koncesiji za „Nikolu Teslu“?

U Vladi Srbije juče nismo dobili odgovor na pitanje da li je završena finansijska konstrukcija i kada će biti objavljen ugovor, pa ne znamo ni da li će se ispuniti najnoviji rok koji je nedavno izneo ministar finansija Siniša Mali da će uplata leći do kraja godine.

Da podsetimo, početkom godine na međunarodnom tenderu za koncesionara beogradskog aerodroma izabrana je francuska kompanija Vansi erports koja će u narednih 25 godina upravljati beogradskom vazdušnom lukom za šta se obavezala da uplati akcionarima aerodroma jednokratnu naknadu od 501 milion evra, zatim godišnju naknadu koja će se kretati od pet do 16 miliona evra sa projektovanim rastom putnika, kao i da investira 732 miliona evra tokom narednih četvrt veka u razvoj aerodroma. Od ovih pola milijarde evra, država koja je vlasnik 83 odsto akcija aerodroma „Nikola Tesla“ prihodovaće 417 miliona evra, dok će mali akcionari, institucionalni investitori i fizička lica, inkasirati oko 84 miliona evra.

I mada je sa finansijskog aspekta koncesija označena kao dobar posao za državu, ipak još i pre potpisivanja ugovora u javnosti se javila sumnja da bi u tom ugovoru moglo biti i nekih restriktivnih klauzula koje štite koncesionara. Na to je ukazala i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u januaru da je „sa Vansijem ispregovarano da Niš, Ponikve i Morava mogu porasti do milion putnika u sledećih 12 godina“. Istom prilikom je kritikovao i niški aerodrom „Konstantin Veliki“ rečima da su „pustili Niš uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta Nikole Tesle“. Aerodrom u Nišu je prethodne godine bio najbrže rastući aerodrom u Evropi.

Razvoj situacije tokom godine pokazao je o čemu se radi, kada je nakon ogromnih pritisaka države na grad Niš i upravu tamošnjeg aerodroma i masovnih protesta Nišlija, gradsko veće poklonilo aerodrom „Konstantin Veliki“ republici Srbiji. Ovih dana iz Niša su stigle dve vazduhoplovne vesti: Viz er je ukinuo let za Malme, kao i da Rajan er napušta aerodrom u Nišu, što je kasnije gradonačelnik negirao. Da li to ima veze da odlukom o preuzimanju aerodroma i koncesijom beogradskog aerodroma ostaje da se vidi.

Pre nekoliko dana, obilazeći Niš, predsednik države Aleksandar Vučić poručio je da će „država, kada Vansi preuzme aerodrom „Nikola Tesla“, sve svoje snage da preusmeri na niški aerodrom. Aerodrom u Nišu će biti suštinski glavni srpski aerodrom, u koji će ulagati srpska država i očekujemo još bolje rezultate i sve više turista“.

Takođe, iskustva i sa koncesijama drugih aerodroma u regionu ukazuju da koncesionari često uspeju da nametnu državama odredbe koje ih štite od gubitaka, a rizik prebacuju na države. Tako se Albanija svojevremeno prilikom koncesije aerodroma u Tirani obavezala da nijedan drugi aerodrom neće imati međunarodne letove. Prošle godine je ukinuta ova odredba, ali po cenu produžavanja koncesije za dve godine. Svojevremeno je prilikom koncesije budimpeštanskog aerodroma koncesionar imao klauzulu po kojoj ne plaća koncesionu nadoknadu u slučaju smanjenja prometa ili neprofitabilnosti aerodroma. Ova odredba postala je aktuelna 2012. godine kada je bankrotirala nacionalna avio kompanija Malev, pa se govorilo čak i o finansijskoj obavezi države prema koncesionaru. Da ono što piše u ugovoru ne mora biti i konačno pokazala je i koncesija zagrebačkog aerodroma gde je dva puta aneksima menjan ugovor pa je na kraju obaveza koncesionara namenjena investicijama udvostručena, ali istovremeno smanjen fizički obim radova na aerodromu. Tu je i iskustvo iz koncesije prištinskog aerodroma na kom je ubrzo nakon preuzimanja kontrole turski koncesionar podigao takse.