"Naše zeleno polje"/ Foto: Privatna arhivaLokalna vlast u Užicu, u razvojnim planovima grada, čija izrada je u toku, nije predvidela mere za podršku osnivanju i poslovanju socijalnih preduzeća, u kojima bi teže zapošljive grupe ljudi ostvarivale egzistenciju.
Udruženje Građanska čitaonica Libergraf je zatražilo od nadležnih da te mere uvrste u taj strateški dokument, jer je to zakonska obaveza lokalnih samouprava.
S druge strane, sagovornici Danasa iz užičke vlasti ističu da taj dokument još uvek nije završen i da građani mogu da ga dopune svojim predlozima.
Vladan Sinđić iz Libergrafa, navodi da je republički parlament usvojio dugo očekivani Zakon o socijalnom preduzetništvu, čija primena počinje u oktobru ove godine.
Njime se, ističe, obavezuju lokalne samouprave da podržavaju osnivanje i poslovanje socijalnih preduzeća.
Međutim, u Predlogu nacrta Plana razvoja grada, najvišeg planskog dokumenta Užica, dodaje Sinđić, ne može se pronaći ni reč o socijalnom preduzetništvu, a takvih mera, ističe, nema ni u dokumentu Povećanje zaposlenosti.
„Zahtevamo od nosilaca javnih ovlašćenja, članova radnih tela i dobro plaćenih konsultanata, koji su uključeni u izradu javne politike koja će definisati pravac razvoja grada u narednih osam godina i kojim će se voditi svako naredno planiranje budžeta grada, da ispune svoju zakonsku obavezu i podrže osnivanje i razvoj socijalnih preduzeća“, navodi se u zahtevu Libergrafa.
To je, ističe Sinđić, posebno važno, jer se na taj način u budućnosti može finansirati razvoj socijalnog preduzetništva, koje u razvijenim zemljama predstavlja jednu od veoma važnih karika u zadovoljenju potreba društveno osetljivih grupa.
„Nismo dobili odgovor od lokalne vlasti, ali nadam se da ćemo ga uskoro dobiti“, očekuje Sinđić.
Slobodan Grbić, član Gradskog veća za socijalnu politiku, kaže za Danas da izrada Plana razvoja grada još uvek nije završena, da je taj dokument trenutno u formi nacrta i da su dopune moguće predlozima građana, civilnog sektora i drugih.
„To što u Planu nema mera za podršku socijalnog preduzetništva i osnivanje socijalnih preduzeća, to ne znači da ih neće biti“, navodi za Danas Grbić i dodaje da bi taj dokument trebalo da se završi za nekoliko meseci.
Pre nekoliko godina, podseća, Grad je finansijski podržao osnivanje i poslovanje socijalnog preduzeća „Naše zeleno polje“, u kome je pet osoba sa ivaliditetom prerađivalo i sušilo voće i povrće.
„Nažalost, to preduzeće nije moglo da uspe na tržištu, zbog jake konkurencije“, objanjava Grbić.
Navodi da je Grad plaćao zakup prostora i druge troškove poslovanja tog socijanog preduzeća, kojim je upravljalo Udruženje distrofičara.
Potvrdivši da u ovogodišnjem gradskom budžetu nije planiran iznos za podršku socijalnom preduzetništvu, a na podsećanje da je to zakonska obaveza lokalnih samouprava od oktobra ove godine, on je uzvratio da „Grad neće bežati od te obaveze, ali da takve ideje moraju da budu jasno definisane i da imaju prođu na tržištu“.
Ana Đokić, sekretarka Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga i odbornica Pozitivnog Užica, podseća, poput Grbića, na to da je Grad podržavao poslovanje socijanog preduzeća „Naše zeleno polje“.
„Posle tri godine poslovanja, to preduzeće nije uspelo na tržištu i prošle godine smo odlučili da ga preuzme jedna privatna firma, koja se bavi istom delatnošću. Ona je preuzela i pet osoba sa invaliditetom, članova našeg Udruženja, koliko ih je bilo zaposleno u „Našem zelenom polju“, objasnila je naša sagovornica.
Udruženje distrofičara će, najavljuje, sigurno reagovati na to što u Planu razvoja grada nema mera za podsticaj socijalnom preduzetništvu.
„To je veoma važno za zapošljavanje osoba sa invaliditeom i drugih društveno osetljivih grupa i, svakako, te mere bi trebalo da budu u tom strateškom dokumentu“, kazala je za Danas Ana Đokić, koja je i članica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.
Bankrot farme koka nosilja
Libergraf je, u oktobru 2010. godine, uz podršku Norveške narodne pomoći od 15.000 evra uspeo da osnuje socijalno preduzeće „Liberagros“ koje je, u Dubokom kod Užica, uzgajalo koke nosilje i prodavalo jaja, a zapošljavalo je četiri interno raseljena i izbegla lica. Poslovalo je do marta 2013. godine, kada je, podseća Sinđić, bankrotiralo zbog hladne zime, kasnije i suše, i odsustva podrške države i grada.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
