Zašto nadležni ne prezaju od toga da EPS uzme dodatne kredite u iznosu od milijardu evra?

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da je „realno da se EPS zaduži dodatnih milijardu evra”, kako bi preduzeće moglo da funkcioniše, navodeći da je na uvoz električne energije, uglja i mazuta od kolapsa tog preduzeća u decembru prošle godine potrošeno više od 700 miliona evra.

Ona je dodala da odluka o poskupljenju struje još uvek nije doneta zato što je mišljenje Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija da bi to uticalo na inflaciju ali da veruje da će “kada oni budu smatrali da je to u redu u odnosu na fiskalnu stabilnost države, do toga i doći”.

Najave da će se EPS dodatno zadužiti ni malo ne raduju javnost, između ostalog, i zbog toga što je to preduzeće za prva tri meseca tekuće godine zabeležilo gubitak od 29,8 milijardi dinara, odnosno oko 250 miliona. Tome treba dodati da je od oktobra do kraja decembra prošle godine EPS pretrpeo gubitke u iznosu od 185 miliona evra. Ono što dodatno zabrinjava javnost je to da je ukupna zaduženost EPS-a na dan 31. mart bila 1,4 milijarde evra a struka procenjuje da su realni gubici preduzeća ove zime bili između 500 i 600 miliona evra.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da je vlastima daleko lakše da daju državne garancije za kredite EPS-a nego da trpe kritike zbog poskupljenja cene električne energije.

– To je već oprobani model koji država primenjuje kada je reč o Srbijagasu a sada se isti princip preslikava i na Elektroprivredu Srbije. Jedino drugo rešenje koje u datom slučaju Vlada može da primeni je da poveća cene struje što je nepopularno i pokušava se što duže izbeći. Jednostavno preduzeće je rđavim upravljanjem dovedeno u toliko loše stanje da je iz njega nemoguće izaći bez da se primeni jedna od te dve stvari – ističe naš sagovornik.

On ne veruje da će u svim predstojećim kvartalima gubitak EPS-a biti na tako visokom nivou kao u prvom kvartalu tekuće godine ali da će u slučaju da preduzeće u ovakvom stanju dočeka zimski period on biti značajan.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković ističe za Danas da je niska cena električne energije osnovni razlog zbog koga EPS nema raspoloživa sredstva kojima bi podmirivao svoje troškove već mora da se zadužuje.

– Trebalo bi da bude potpuno suprotno jer je EPS komercijalno preduzeće koje bi moralo da zarađuje od proizvodnje i prodaje električne energije. Zbog toga što ta cena u Srbiji nije na realnom nivou preduzeće trpi gubitke pored toga što je zbog nedovoljno kvalitetnog uglja prinuđeno da uvozi struju i ugalj što košta – objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima EPS će biti u mogućnosti da koristi i neke međunarodne grantove ali da bi bilo veoma značajno da se proširi broj građana koji su obuhvaćeni takozvanim socijalnim kartama, odnosno oni kojima bi država subvencionisala račune za struju. U tom slučaju bi moglo da dođe do onog iznosa poskupljenja struje koji bi omogućio nesmetano poslovanje EPS-a kada je reč o investicijama i remontima, jer bi socijalno ugrožene kategorije bile zaštićene.

– Što se pak tiče da li će se gubici preduzeća i u preostalim kvartalima održavati na visokom nivou kao u prvom, to će prvenstveno zavisiti od faktora kao što su kolika će biti proizvodnja struje u domaćim hidroelektranama kao i kakva će joj cena biti na berzama. Ono što svakako ne treba očekivati je da će ti gubici biti smanjeni u značajnijoj meri – kaže Marković.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović navodi za Danas da nije sporno što se EPS zadužuje već što ne ostvaruje profit iz koga bi vraćao uzete kredite pa taj proces pada na pleća građana.

– Sve velike i moćne kompanije se zadužuju međutim istovremeno beleže i profit iz koga servisiraju svoja zaduženja. Tako bi trebalo da radi i EPS ali zbog neadekvatnog rukovođenja nije u stanju da posluje pozitivno. Zbog toga se zadužuje a vlast daje državne garancije da će ti dugovi biti vraćeni, na uštrb budžeta. Jedini način da do toga ne dolazi je da nadležni omoguće profitabilno poslovanje EPS-u, što znači da je nužno promeniti način kojim se njime rukovodi – zaključuje naš sagovornik.