Zašto nam uvek toliko fali: Poredili smo odnos potrošačke korpe i plate poslednjih deset godina u Srbiji

Pre deset godina prosečna zarada bila je 41.558 dinara i trebalo je više od 1,5 plate da bi se kupilo sve što se od proizvoda nalazi u prosečnoj potrošačkoj korpi koja je oktobra 2012. iznosila 64.106 dinara. Sada se ta razlika smanjila, ovogodišnju avgustovsku korpu trebalo je izdvojiti 1,17 prosečne plate.

Taj odnos se iz godine u godinu menjao, do 2017. građanima u Srbiji je trebalo oko 1,5 plate da bi kupili sve sa spiska prosečne korpe, od 2018. situacija se popravlja, a prošle godine trebalo je izdvojiti 1,2 prosečne plate.

Prosečna zarada je od 2012. do prošle godine porasla 24.490 dinara, nekih 200 evra, i dok je za korpu oktobra 2012. trebalo izdvojiti 64.106 dinara, prošle godine ona je bila 79.109 dinara, što znači da su namirinice u njoj ukupno poskupele 15.003 dinara za 10 godina.

Kada se pogleda minimalna korpa koja je u avgustu ove godine bila veća od 45.000 dinara, i minimalac od 40.000 dinara koji tek 1. januara treba da počne da važi, a sada je pet hiljada manji jasno je da minimalac dugo neće moći da pokrije troškove korpe.

Slično je i sa prosečnom korpom i platom, a kada se na to doda i inflacija koja je u novembru samo dostigla 15,1 odsto situacija je jasna.

Baš kao što ni minimalac u Srbiji nikako ne može da stigne minimalnu korpu, ista je situacija i sa prosečnom platom.

Decenijama unazad u Srbiji ne uspevamo da dostignemo ono što bi bilo normalno – da sa prosečnom platom možemo da kupimo sve što se nalazi u prosečnoj korpi, u kojoj je od 2011. godine 75 artikala, za 26 više nego do tada. RZS je te godine promenio metodologiju, uskladivši je sa onom koju za potrebe EU vodi Eurostat. Do tada je u našoj prosečnoj korpi bilo tek 49 proizvoda.

Za ekonomistu Danila Šukovića postoje dva problema, jedan je taj što potrošačka korpa konstantno zaostaje i što će posle ovakve inflacije tek da zaostaje. Drugi je to što je – potrošačka korpa potcenjena.

“To znači da ona ne sadrži nešto što je dovoljno za jedan pristojan život. Ona je potcenjena posebno kada su u pitanju potrebe iz domena kulture, kvaliteta stanovanja, kvaliteta života i ishrane. To su neke stvari koje su sigurno potcenjene”, ističe Šuković za Danas.

On kaže da je veliki problem za penzionisana lica i to što je nekada odnos prosečne plate i prosečne penzije bio takav da penzija ne bi smela da padne ispod 60 odsto prosečne plate. Sada imamo to, kako kaže, da penzija nije ni 50 odsto plate.

“Slika životnog standarda u Srbiji je dosta loša, a posle najnovijeg talasa inflacije on i dalje strmoglavo pada. Jer treba gledati realna primanja i troškove, šta mene zanima koliko je to nominalno, kada ja danas ne mogu da kupim ono što sam kupio juče”, napominje Šuković.

On kaže da je to suština života, a da priča o tome kako BDP raste dva ili tri odsto ne znači ništa, jer je pitanje šta su realni odnosi.

“Nekada se prosek računao za četvoročlanu porodicu, sada je prosečno domaćinstvo tročlano. Da bismo mogli da poredimo morala bi da se koriguje metodologija, da se napravi algoritam kako bi se što realnije sagledala razlike. Sada nisam optimista i mislim da je nerealno očekivati da se potrošačka korpa izjednači sa zaradom”, ističe Bogosavljević.

Samo posmatranje prosečne potrošačke korpe za njega kako kaže, nema mngo smisla jer mora da se prati po pojedinim grupama potrošača, jer prosečna primanja apsoluto ništa ne govore o socijlanim kategorijama, onima koji su na minimalnoj zaradi.

Ne možemo, napominje Bogosavljević, da govorimo o adekvatnosti prosečne potrošačke korpe ni ovog sistema praćenja.

“Trebalo bi da se prati stvarna potrošnja i stvarno kretanje cena konkretnih proizvoda i njihovog učešća u troškovima života pojedinih potrošača. To bi imalo smisla za dugoročna planiranja”, napominje on.

Trenutna dešavanja na tržištu su takva, ističe Bogosavljević, da se potrošači bune i pitaju kako to da imamo zvanično povećanje cena od 15 odsto, kad oni mogu da priušte sebi za 30 odsto manje od onoga što su ranije mogli.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da veruje da prosečna plata nikada nije zadovoljavala potrebe prosečne potrošačke korpe i da treba imati u vidu i to da po domaćinstvu ima često više od jedne plate.

“Dugoročno je problem da je potrošačka korpa skuplja od plate pa narod preživi jer korpa se definiše po nekim manje-više proizvoljnim konvencijama, tako da je potrošačka korpa više stvar društvene konvencije, dok je prosečna plata stvar ekonomske i društvene stvarnosti”, ističe Madžar.