Zašto padaju cene gasa u Evropi?

Sa holandske energetske berze ovih dana stižu dobre vesti: cena gasa pada. U sredu je ugovor TTF (Terminkontrakt) koji formira trendove za evropsku trgovinu gasom, pao za više od osam procenata, odnosno na manje od 100 evra po megavat-satu. Nakon toga je ugovor za isporuku u januaru čak zabeležio cenu manju od 91 evra.

Time se nastavlja trend koji se beleži poslednjih meseci: situacija sa snabdevanjem gasom u EU se stabilizovala. Potražnja takođe značajno opada, što vrši pritisak na cene i dovodi do njihovog pada. U novembru je Evropska unija čak uspela da premaši svoj cilj uštede gasa od 15 odsto. Prema podacima Eurostata, 18 zemalja EU uštedelo je više od 15 procenata, među njima i Nemačka sa padom potrošnje od oko 25 odsto.

Cena gasa odavno se udaljila od rekordnog maksimuma dostignutog u avgustu ove godine: tada je cena gasa na referentnoj tački TTF porasla na 346 evra po megavat-satu – deset puta više od cene iz prethodne godine i preko tri puta više od trenutnih cena.

Krajnji potrošači (kupci) nisu direktno pogođeni

Istina je da su se obistinile prognoze stručnjaka da će cene gasa tokom godine padati i da se nikada više neće vratiti na više od 300 evra po megavat-satu. U EU ipak ne žele da rizikuju da nepredviđena ekonomska i politička kretanja, kao na početku ove godine, ponovo dovedu do poskupljenja gasa. Zbog toga su se ministri energetike zemalja-članica EU ove sedmice dogovorili oko zajedničke gornje granicu cene gasa. Nakon višemesečnih prepirki, u ponedeljak je izglasano uvođenje „mehanizma korekcije tržišta“. On predviđa da će trgovina gasom na berzi biti zabranjena ako njegova cena na holandskoj berzi energenata tri radna dana bude iznad 180 evra po megavat-satu i istovremeno bude 35 evra iznad cene tečnog gasa na svetskim tržištima.

Za isporuke gasa, koje bi trebalo da budu izvršene u narednom mesecu, u naredna tri meseca ili u narednoj godini, odlučujuća je cena na energetskoj berzi u Amsterdamu. Ograničenje cena gasa u EU, koje bi moglo da stupi na snagu od februara, prvenstveno će pogoditi velike kupce, one čiji su ugovori o snabdevanju zasnovani na „TTF Futures“ – virtuelnoj vrednosti kojom se utvrđuje cena holandskog gasa na berzama u Londonu i Čikagu. Za razliku od mera koje je preduzela njemačka vlada, krajnji potrošači nisu direktno pogođeni tim ograničenjem cene.

„Bez presedana i neispitano“

Nejasno je, međutim, da li će ograničenje cena gasa u EU, ako se sprovede, odnosno pod određenim okolnostima stupi na snagu, zaista imati željeni efekat. Već nedeljama se sumnja u efikasnost tog instrumenta. Te sumnje dolaze iz industrije, ali i iz Regulatorne agencije za energiju EU. Na primer, nadležne vlasti EU upozorile su da je malo verovatno da će nova gornja granica cene gasa u EU smanjiti troškove za potrošače i preduzeća. One gornju granicu cene gasa opisuju kao „bez presedana i dosada neispitanu“.

List „Fajnenšel tajms“ citirao je direktora Agencije za energetiku Kristijana Cinglersena, koji je rekao da bi se „nerado oslanjao na to ograničenje cene gasa“. U Nemačkoj, Mađarskoj, Austriji i Holandiji donedavno je postojao veliki otpor, a Mađarska je u ponedeljak čak glasala protiv gornje cene gasa. Nemačka vlada usprotivila se ograničenju cena gasa u EU, ali je potom glasala za „mehanizam za korekciju tržišta“. To se dogodilo zato što su, na insistiranje Nemačke, dodate klauzule u slučaju nestašice gasa: ograničenje se ne primenjuje ako bude pretilo da se trgovina prebaci na druga tržišta, potrošnja gasa u EU naglo poraste ili postoji manjak gasa u EU.

Da li berze energenata migriraju?

Čini se da je scenario prelaska na druga tržišta potpuno realan, jer se gornja granica odnosi samo na tržišta EU, a ne na tržišta van EU, kao što je recimo britanska trgovačka platforma „National Balancing Point“ (NBP). Prema „Fajnenšel tajmsu“, vodeća energetska Interkontinentalna berza (ICE) već je zapretila da će svoje poslovanje da premesti iz Holandije u neku zemlju van EU.

To bi bio gorak gubitak za Uniju. Osim toga, trgovci bi u budućnosti mogli jednostavno da obavljaju privatne transakcije i više ne nastupaju na berzi energenata. To je zato što vanberzanske transakcije i poslovi (OTC-transakcije) još nisu obuhvaćene ograničenjem cena u EU. Međutim, prema pisanju novinske agencije Rojters, EU želi da ispita da li bi OTC-transakcije takođe mogle da se uključe u gornju granicu cene gasa.

Kritičari smatraju da opasnost nije uklonjena

Uprkos dodatnim klauzulama, kritičari mera smatraju da opasnost od krize u snabdevanju gasom u Evropi nikako nije uklonjena. Zamenik generalnog direktora BDI Holger Loeš prošle sedmice je ocenio: „Ovo će dovesti do dalekosežnih poremećaja tržišta, posebno kada je reč o punjenju rezervoara za gasa za sezonu 2023/24, jer će biti izgubljeni važni podsticaji za uštedu energije“, rekao je Loeš i upozorio: „Ograničenja cena gasa ne rešavaju krizu sa snabdevanjem, već suštinski predstavljaju rizik za sigurnost snabdevanja gasom u Evropi.“

Kerstin Andreae, predsednica nemačkog Udruženja elektroprivrede i vodoprivrede (BDEW), upozorila je da bi gornja granica cena mogla dodatno da pogorša situaciju sa snabdevanjem gasom. S njene tačke gledišta, EU na taj način slabi svoju konkurentnost. Prodavci bi, smatra, jednostavno mogli da migriraju u regione u kojima mogu da postignu veće cene gasa.

„Ako isključite tržišnu ekonomiju, to obično ima negativne posledice“, objašnjava Albreht fon der Hagen, generalni direktor Udruženja porodičnih preduzeća. U najgorem slučaju, to bi moglo da dovede do zastoja u evropskoj ekonomiji.

I u Briselu vladaju slični strahovi, ukoliko cene gasa naglo porastu, kao tokom leta ove godine. Strahuje se da bi nove rekordne cene gasa mogle da parališu industrijsku proizvodnju i time izazovu društvene potrese. U svakom slučaju, niko ne zna da li je ograničenje cena gasa pravi instrument. Na kraju krajeva, EU je već izrazila spremnost da suspenduje gornju granicu cena gasa, ako ona bude imala negativne posledice.