Zašto pucaju plastične kese u Srbiji?

U prodavnicama velikih kompanija uzorkovane su kese debljine od samo 5,5 mikrona – što je oko 10 puta tanje nego što moraju da budu. Kese su prosečno 26% tanje nego što je propisano.

To je ustanovljeno tokom testiranja debljine kesa na Tehnološkom fakultetu Novi Sad uz podršku USAID-a, a u organizaciji udruženja Zaštita potrošača.

Ovako loše stanje je direktna posledica toga što država nije sprovela ni jednu, jedinu kontrolu debljine kesa ili njihove bio-razgradivosti od kada su pre više od deset godina usvojeni propisi koji regulišu proizvodnju plastičnih kesa – smatra Nenad Bumbić, predsednik udruženja Zaštita potrošača.

Kese kod najvećih prodavaca tehničke robe i ekskluzivnije obuće i odeće u proseku su deblje od 50 mikrona.

Da kese nisu uzorkovane i u prodavnicama skuplje robe i da je u uzorku bilo više manjih trgovaca kojih i dalje ima više na tržištu od velikih lanaca, rezultati bi bili još lošiji – kaže Bumbić.

Tokom ispitivanja uzorkovano je ukupno 284 plastičnih kesa iz 127 prodavnica.

Posebno je nejasno zašto je država dopustila da zbog nedostatka kontrole izgubi u prethodnih deset godina između 25 i 50 miliona evra prihoda od taksi propisanih za stavljanje u promet plastičnih kesa – kaže Bumbić.

Država je pre više od 10 godina donela odluku da proizvođači tzv. bio-razgradivih plastičnih kesa plaćaju oko 10 puta manje takse u odnosu na proizvođače klasičnih plastičnih kesa.

Država nikada nije kontrolisala da li su kese na našem tržištu razgradive ili ne. Pošto proizvođači znaju da država ne testira kese, većina njih samo deklariše da proizvodi razgradive kese, a realno na tržište plasira obične kese. Tako izbegavaju da kupuju skupe aditive za razgradivost ali i plaćanje taksi u iznosima od više miliona evra godišnje – tvrdi Bumbić i dodaje – Država je praktično onemogućila poslovanje poštenim proizvođačima, jer oni nisu konkurentni ako zaista proizvode razgradive kese
propisane debljine.

Dopuštanjem da se „zakida“ na debljini se direktno urušava cela koncepcija mera Grada Beograda i Evropske unije za smanjivanje količine kesa koje bacamo. Gradske vlasti Beograda i Evropska unija su odredili minimalnu debljinu kesa sa namerom da tako osiguraju da one ne puknu posle prve upotrebe i da potrošači mogu više puta da koriste kese, što bi trebalo da dovede do toga da ih manje bacamo i proizvodimo.

Testiranjem je utvrđeno i da nešto što je logično nije uvek tačno. Logično bi bilo da su skuplje i veće kese deblje, jer u njih može da stane više robe, međutim ta logika nije baš prisutna na našem tržištu.

Merenja su pokazala da su i velike i male kese po pravilu jednake debljine, a ima i lanaca u kojima su velike kese tanje od malih.

Zbog toga u udruženju Zaštita potrošača preporučuju potrošačima da koriste velike kese samo za robu koja je laka, a zauzima veliku zapreminu, poput čipsa i sl. Male kese treba koristiti za nošenje težih artikala, kao na primer flaše od dve litre vode.

U suprotnom, potrošači rizikuju da veća kesa pukne, a da sadržaj kese moraju da sakupljaju sa ulice.

Ipak, postoje i pozitivni znaci.

Tokom skupljanja uzoraka i snimanja video materijala o testiranju, konstatovali smo da značajan procenat potrošača zaista u kupovinu nosi stare plastične kese. Ovo jasno pokazuje da kod stanovništva raste svest o potrebi da zaštitimo životnu sredinu i spremnost da preduzmu konkretne korake.

Posebno je bitno da ne izigramo poverenje osoba koje se trude da zaštite životnu sredinu. Zato moramo da obezbedimo da se propisi čiji je cilj zaštita životne sredine dosledno primenjuju – smatraju u Zaštiti potrošača.