Podatci o gubitcima energije u zgradarstvu, tačnije energije koja se koristi za zagrevanje energetski neefikasnih , starijih, objekata u Kraljevu su, godinama unazad, zabrinjavajući.
Prema istraživanjima koje je svojevremeno , kroz projektnu aktivnost, sprovelo UG „ Novi Put“ iz Kraljeva prosečna potrošnja prema grupi objekata u kWh po metru kvadratnom je šarenolika i kreće se 133,9 kWh u zgradama za stanovanje pa sve do 227kWh u starijim, neizolovanim, kućama.Kod javnih objekata prosečna potrošnja u proseku iznosi 139,5 kWh a kreće se u rasponu od 80 kwh u najnovijem , energetski efikasnom objektu, zgradi Medicinske škole, pa sve do skoro 300 kWh po m2 u zgradi nekadašnje SDK. Ovi parametri jasno ukazuju na činjenicu da je trošak za energente, uz sve druge negativne uticaje povećane porošnje energenata na životnu sredinu, znatno veći nego većini zemalja Evropske unije.
S toga je jačanje energetske efikasnosti u zgradarstvu , na nivou grada Kraljeva , uslov svih uslova(Condicio sine qua non) za smanjenje enormnih troškova za energente koji se plaćaju iz javnih prihoda. Ako , za trenutak , ostavimo po strani činjenicu da sve novo izgrađene zgrade po propisima moraju da imaju minimu C energetski razred efikasnosti u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada donetim 2011 godine, uz konstatciju da je tih , novih zgrada, izgrađenih posle tog datuma, u Kraljevu, jako malo, jasno je da izostanak snažnije inicijative za jačanje energetske efikasnosti javnih objekata snažno, i nepovoljno, utiče na ekonomski razvoj. Ako je , do usvajanja, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016 godine i bilo nekakvih nedoumica i normativnih prepreka da se sredstva iz javnih prihoda plasiraju u privatne objekte u vidu kredita ili podsticaja, a zgrade za kolektivno stanovanje to, de fakto, jesu onda te prepreke više nema.
No, ova 2017 godina je, za ovakve aktivnosti, propuštena. Nedostatk inicijative i predloga da se lokalna samouprava angažuje na ovim poslovima videla se još decembra 2016 godine kada je usvojen budžet grada Kraljeva. U tom dokumentu nije predviđen ni jedna dinar , za takve aktivnosti. Šansa da se stvar pomeri sa „ mrtve tačke“ bio je rebalans budžeta ,oktobra ove godine ali ni tada, po ovom pitanju , ništa nije urađeno. Dodamo li tome da je ,u Kraljevu, i dalje prisutan paušalni sistem naplate toplotne energije (po kvadratnom metru grejne površine) koji je je ekonomski neprihvatljiv , tehnološki destimulativan i socijalno nepravičan i suštinski sprečava širu primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti i racionalizaciju u potrošnji energije eto još razloga za brigu ali i za kritiku odgovornih. Skromne javne prihode ne usmeravamo ka aktivnostima koje bi , na duži rok ,kroz jačanje energetske efikasnosti kreirale novu vrednost i na postojećem obimu javnih finasija.
Za razliku od nas Šabac još 2010. godine pokrenuo projekat energetske efikasnosti stambenih zgrada. U zadnje dve godine taj projekat obuhvata i individualna domaćinstva. Tako je za proteklih šest godina, u tom gradu, izlovano 1300 stanova, po čemu Šabac prednjači ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.Uskoro će biti usvajan i budžet grada Kraljeva za 2018 godinu pa će se ,iz tog dokumenta, znati ti da li je bilo sluha da se greška sa nečinjenjem u oblasti jačanja energetske efikasnosti zgrada ispravi ili će se stati na već donetoj Odluci o uvođenju sistema energetskog menadžmenta i izboru lica iz gradske uprave koje je , tek nedavno, upućeno da polaže ispite i stekne licencu energetskog menadžera. Kažu da se sa slanjem na polaganje kasnilo jer sredstva od neverovatno malih 40-50 hiljada dinara za tu namenu nisu bila planirana. A da smo , nažalost , spremni da, narodski rečeno, „polovačimo“ kada su aktivnosti oko energetske efikasnosti u pitanju na svoj način svedoči i nedavna odluka Gradskog veća da sa 3.500.000 dinara, iz budžetskih rezervi, pomogne deblokada računa Mašinske tehničke škole u koju je škola upala zbog neplaćanja računa za izvedene radove na krovu zgrade prilikom realizacije projekta jačanja njene energetske efikasnosti vrednog više od pola miliona evra finansiranog od strane Ministarstva prosvete ali i iz sredstva gradaKraljeva. Ko može da razume logiku da za nešto, nesporno, nema par hiljada dinara a za drugo, sporno ,imaju milioni razumeće i trenutno stanje u oblasti energetske efikasnosti u gradu Kraljevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.