Zašto štednja u banci nema alternativu

Pritom se ne treba opterećivati količinom novca koja je potencijalnom štediši na raspolaganju, jer nijedan iznos, bar kad je početak štednje u pitanju, nije toliko mali, da ga treba ignorisati. Baš kao što nikada nije kasno da se pridružite velikoj armiji štediša. U prilog tome govore i podaci Narodne banke Srbije prema kojima čak polovinu ukupne devizne štednje čine ulozi čija se vrednost kreće između 10.000 i 50.000 evra, depozite vrednije od 50.000 evra položilo je tek nešto više od 28.000 štediša, dok ulozi iznad 100.000 evra čine oko 15 odsto ukupne devizne štednje ili, izraženo u evropskoj valuti, oko 1,5 milijardi. Kad je reč o dinarskoj štednji, dominiraju, sa udelom od 40,2 odsto, štedni ulozi vrednosti od milion do pet miliona dinara, dok je onih iznad pet miliona dinara nešto više od 1.400.

Ono što se, takođe, ne dovodi u pitanje jeste utisak da građani i dalje više veruju evru nego dinaru. O tome, čini se, najbolje svedoči obim devizne štednje koja je premašila 9,7 milijardi evra, nasuprot skromnih 55,2 milijarde dinara, što je manje od pet odsto ukupne štednje. I, ako se pitate da li to znači da je evro najsigurnija valuta kojoj bi trebalo ukazati poverenje, onda je odgovor potvrdan. Utoliko pre što je na ovim prostorima evro, baš kao što je to nekada bila nemačka marka, supstitut za dinar. Sve se izražava u evrima, počev od kupovine nekretnina do dugova nominovanih u evropskoj valuti. Imajući to u vidu, čini se da je očekivana reakcija građana sa malim štednim ulozima da svoje poverenje ukažu evropskoj valuti. Uostalom, o tome svedoče i podaci centralne banke koji ukazuju na to da čak 80,6 odsto partija devizne štednje čine iznosi do 500 evra. Slična je situacija i sa dinarskom štednjom gde je iznos čak 90 odsto štednih uloga manji od 10.000 dinara.

Ako ste i dalje u dilemi da li da svoju ušteđevinu poverite na čuvanje banci, ili da se opredelite za tradicionalne oblike štednje, poput „slamarice“, ili sefa, onda bi trebalo da znate koji su ključni argumenti „za“ i „protiv“ jedne i druge opcije. Nesporno je da je novac iz „slamarice“ dostupan u svakom trenutku, ali ne treba smetnuti s uma i određene rizike, poput gubitka dela, ili celokupne ušteđevine (zbog inflacije, krađe, požara, falsifikata…). Ne treba zanemariti ni činjenicu da takva vrsta štednje ne donosi nikakvu zaradu. Nasuprot tome, štednja u banci, osim što omogućava očuvanje vrednosti uloženih sredstava, donosi i određeni prinos, u vidu kamate na oročena sredstva. Dodatnu sigurnost uliva i činjenica da su iznosi štednje do 50.000 evra (po banci i po klijentu) osigurani kod Agencije za osiguranje depozita uz garanciju Republike Srbije. Ta konstatacija se odnosi i na štednju u Addiko banci, koja se može pohvaliti konkurentnim kamatnim stopama na štednju u evrima oročenu na period od šest meseci. Očekujte nove povoljne uslove u Addiko banci tokom nedelje, odnosno meseca štednje.

Pet razloga zašto treba štedeti

1. Ušteđevina garantuje izvesnu sigurnost vlasniku novca,

2. Olakšava pokrivanje nepredviđenih izdataka,

3. Omogućava kupovinu željenih stvari bez zaduživanja,

4. Širi lepezu potencijalnih turističkih destinacija koje se, zahvaljujući ušteđevini, mogu obići

5. Oročeni štedni ulozi donose dodatnu zaradu (kroz kamate), povećavajući platežnu moć štediše