Zašto su banje razvojna šansa Srbije?

Osim velikog prirodnog bogatstva (više od 1.000 lekovitih izvora hladne i tople mineralne vode, lekovito blato, prirodni mineralni gasovi) treba pomenuti i netaknutu prirodu, klimatski faktor, ali i bogato kulturno nasleđe. Činjenica je, međutim, da potencijali nisu dovoljno iskorišćeni i ne predstavljaju našu konkurentsku, već komparativnu prednost i razvojnu šansu. A šta, konkretno, znači razvojna šansa o tome najbolje svedoči podatak da je 2017. godine tržište medicinskog turizma, na globalnom nivou, vredelo 56 milijardi dolara, s projekcijom rasta od 17,4 odsto do 2023, dok je procenjena vrednost tržišta velnes turizma iznosila 639 milijardi dolara s projekcijom rasta od 7,5 odsto do 2020. Inače, pod pojmom zdravstveni turizam podrazumevaju se putovanja čiji je cilj očuvanje i poboljšanje zdravlja (velnes turizam) kao i putovanja iz zemlje boravka u drugu zemlju zbog lečenja i rehabilitacije (medicinski turizam). Procenjena vrednost tržišta zdravstvenog turizma u Istočnoj Evropi (podaci za 2017) iznosila je 28 milijardi evra.

Srbija se može pohvaliti dugom tradicijom (još od rimskog doba), korišćenja termomineralnih i rečnih voda, kao i dugom tradicijom razvoja banjskog turizma i lider je u banjskom turizmu u regionu Zapadnog Balkana. Manje poznat podatak je da je Srbija, kao banjska destinacija, prema podacima Svetskog velnes instituta, rangirana kao 25. vodeće tržište banjskog turizma u 2013. godini. Pošto Svetski velnes institut, od 2013, publikuje podatke za 20 vodećih tržišta banjskog turizma u svetu, Srbija se nije našla na toj rang listi. Prema statističkim podacima za 2018. u banjama i klimatskim mestima Srbije boravilo je 596.884 turista, koji su ostvarili 2,2 miliona noćenja. Činjenica je, međutim, da rezultati analize razvojnih potencijala Srbije od 2011. do 2023. godine, koju je uradio Svetski savet za putovanja i turizam, pokazuju da banjski turizam ima najviše šansi za brzi rast. Preduslov za podizanje konkurentnosti banjskog turizma na viši nivo jesu privatne investicije u hotelske smeštajne kapacitete i spa sadržaje visoke kategorije, kao i kreiranje autentične ponude velnes turizma, koja će gostu pružiti jedinstven doživljaj destinacije. Razvojnu šansu treba tražiti i u činjenici da su tzv. velnes gosti spremni da potroše više od prosečnog turiste. Prema podacima Svetskog velnes instituta, domaći gost spreman je da potroši 160 odsto više, a strani 61 odsto više od prosečnog turiste. Imperativ je stvaranje autentične i cenovno konkurentne velnes ponude i pružanje usluga visokog kvaliteta u skladu sa standardima kvaliteta Evropskog udruženja banja (ESPA). Posebno je važno koristiti iskustva evropskih lidera u razvoju velnes turizma.

Primer dobre prakse je inicijativa Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, koja je rezultirala prijemom Vrnjačke Banje u evropsku inicijativu Udruženja banja Evrope (ESPA) „Rimske banje Evrope“ (u aprilu 2018). Vrnjačka Banja je postala deveta rimska banja Evrope i prva banja iz države koja nije članica EU. To je veliko priznanje za tu banju koja je kobrendirana kao jedinstvena i autentična destinacija banjskog turizma sa rimskim spa nasleđem i tradicijom korišćenja termomineralnih voda dugom 2.000 godina. Vrnjačka Banja je dobila šansu da razvojem autentične velnes ponude usklađene sa primerima dobre prakse i standardima evropske inicijative, privuče najzahtevnije velnes goste iz Evrope i sveta. Osim toga, time se otvaraju vrata za promociju te banje na onlajn platformi „Rimske banje Evrope“ i ulazak u specijalizovane kataloge zdravstvenog turizma evropskih i svetskih turoperatera.

Optimizama da se stvari kreću u pozitivnom pravcu uliva i usvojena Strategija razvoja turizma Srbije za period 2016-2025. kojom je zdravstveni turizam definisan kao jedan od četiri turistička proizvoda visokog prioriteta. To znači da su Vlada Srbije, ali i privatni investitori prepoznali značaj razvoja zdravstvenog turizma, sa fokusom na velnes turistički proizvod. Prvi efekti takvog pristupa već se vide. Samo u Vrnjačkoj Banji otvorena su tri hotela sa 4 zvezdice sa velnes sadržajima. Tokom ove godine biće otvorena još tri hotela sa 4 zvezdice i prvi hotel u Srbiji sa 5+ zvezdica, a novi hotel sa 4 zvezdice gradi se u Lukovskoj Banji. Srbija beleži napredak i u oblasti medicinskog turizma, međutim, potrebna su ulaganja u međunarodnu akreditacija pružalaca usluga kako bismo uhvatili korak s konkurencijom ne samo iz zemalja u okruženju, već i iz razvijenih evropskih država koje su, poput Nemačke, postale vodeće destinacije medicinskog turizma.

Autorka je predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, član UO Evropskog udruženja banja, ambasadorka Svetskog dana velnesa u Srbiji i ekspert i konsultantkinja Evropskog udruženja banja u Srbiji za standarde kvaliteta u banjama, hotelima sa velnes sadržajima i velnes hotelima