Iako ekonomisti osporavaju, privrednici tvrde da je direktor Poreske uprave Ivan Simič u pravu kada ocenjuje da je Vlada prilikom izrade budžeta precenila mogućnost ubiranja prihoda od PDV-a. Prema rečima Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, čak dve trećine prihoda iz tog poreza odnosi se na uvoz, odnosno ubire se kao prethodni PDV u postupku carinjenja.
Ali, pad vrednosti evra kao i realni pad uvoza umanjili su carinske osnovice, a time i očekivane prihode. Uz to, veliki deo sirovina koje se uvoze, poput, na primer, delova za Fijat, ugrađuju se u proizvode namenjene izvozu pa se za njih traži povrat PDV-a.
– Drugi razlog je znatno smanjenje stope inflacije. Cene nisu značajno rasle pa je i očekivani rast prihoda izostao. Dobra poljoprivredna godina uslovila je beznačajan rast cena, pa time i poreskih prihoda od prometa poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Veliki deo prehrambenih proizvoda se švercuje iz Mađarske, što uslovljava manji promet i legalnim prodavnicama koje se zatvaraju generišući i rast stope nezaposlenih – kaže Knežević.
On dodaje da je smanjena i javna i lična potrošnja, što za posledicu ima pad prometa u trgovini i uslugama. Manje su bile inostrane investicije, a njihova struktura nepovoljna jer se ogroman deo odnosi na finansijske investicije. Veliki uticaj na rast BDP-a ima mali broj velikih firmi koje značajan deo finansijskog poslovanja transferišu izvan Srbije pa se i skroman rast BDP-a ne odražava na poreske prihode od potrošnje, objašnjava naš sagovornik.
– Dalji rast broja nezaposlenih kao i smanjenje plata i penzija dominantan su razlog za smanjenje prihoda od PDV-a. Visoki nameti na rad povećali su sivu ekonomiju, a poreska evazija i rad na „crno“ je u naglom usponu i postao je uobičajen način poslovanja. Od 400.000 firmi koje su zatražile reprogram poreskog duga, čak njih 129.000 je iz reprograma izašlo i zbog blokade računa, i one ne doprinose rastu poreskih prihoda – ističe on.
Knežević naglašava da iz ukupnih prihoda države i građana treba izdvojiti velike iznose na ime otplate dugova i kamata bankama po osnovu kreditnih obaveza. Dodaje da je smanjena kreditna aktivnost, a za toliko je umanjena potrošnja. Povećanje stope PDV-a sa 18 na 20 ili sa osam na 11 odsto, takođe je uticalo na pad prometa.
– A upozoravali smo da je poreski sistem Srbije kao opruga kod koje je došlo do zamora materijala. Koliko god da je opterećujete ona reaguje isto. Nivo poreskih opterećenja dostigao je maksimum u odnosu na javnu i ličnu potrošnju i koliko god da se povećavaju poreske stope prihodi će biti manji. Inercija svih negativnih agregata će se nastaviti i u idućoj godini, tako da je realno planirati manje prihode od PDV-a za 10 odsto. To stanje neće promeniti ni Simičev naslednik. Za efikasnu naplatu poreza nadležno je najmanje 10 državnih institucija koje gledaju iz lože kako poreska evazija buja – kaže Knežević i zaključuje da je „Simič samo javna kolaterala u ime političkih iluzija, privilegija i socijalnog mira – zašto ga ne bismo menjali, kada je počeo dobro da radi?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
