„Dovlačimo strane investitore koji eksploatišu naše resurse i izvoze sirovine, a po cenu ekologije“: Zašto su kineske kompanije dominantne u Srbiji?

Prema izveštaju APR-a „Sto naj… privrednih društava u 2023 godini“ vidimo da su ukupni poslovni prihodi prvih 100 kompanija iznosili 5.308 milijardi dinara ili oko 45 milijardi evra, što je, kada se uporedi sa 2022. godinom, 3,6 odsto više.

Ono što je ovde zanimljivo, jeste da je dobar deo tog rasta uzrokovan poslovanjem kineskih kompanija u Srbiji, a pre svih, Ziđinove dve kompanije koje rade u Boru.

Zato ne čudi ni podatak, da je ta „dominacija“ kineskih kompanija najistaknutija u sektoru rudarstva, ali i građevine.

Od 100 kompanija sa ove liste, 90 je prošle godine imalo profit.

Kako je Danas već pisao, ukupan profit sto najvećih kompanija prošle godine iznosio je 431 milijardu dinara ili 3,7 milijardi evra. To je rast od 27,6 odsto u odnosu na 2022.

Među 100 privrednih društava, prema prihodima koje su ostvarili u 2023. godini, među prvih 10 nalaze se dve kineske kompanije – Ziđin Majning na petom sa prihodom od 131,4 milijarde dinara i Ziđin Koper na osmom mestu sa 119,1 milijardi.

Ako se gleda lista 100 kompanija prema neto dobitku, ove dve kompanije se tu nalaze u još užem krugu, odnosno u prvih pet.

„Ziđin Majning“ našao se na drugom mestu ove liste i to sa profitom od 82,3 milijarde dinara, dok se „Ziđin Koper“ našla na petom mestu sa 19,2 milijarde dinara dobiti.

Kineske kompanije dominiraju i listom kompanija sa najvećim rastom poslovnih prihoda prošle godine, jer su na njoj od prvih pet, čak tri iz Kine.

Prva je ubedljivo „Čajna civil inženjering konstrakšn“ kompanija, koja je uvećala svoje prihode za 180,1 odsto u odnosu na 2022. godinu. Na trećem mestu ove liste nalazi se kineska kompanija „Mint“, koja je uvećala svoje prihode za 114 odsto, a na četvrtom mestu je „Čajna rejlvej“ sa 110,8 odsto većim prihodima u odnosu na godinu pre.

Najveći rast profita prošle godine, u odnosu na 2022. godinu, ostvarila je kinske fabrika „Mint“. Sa 74 miliona 2022. godine dobit je skočila 20 puta, na 1,5 milijardu dinara prošle godine.

U sektoru građevine, takođe su se među prvih pet kompanija sa najvećim neto dobitkom prošle godine našle i tri iz Kine.

Na drugoj poziciji te liste našla se kompanija „Čajna rejlvej“ sa dobitkom od 4,6 milijardi dinara, zatim „Jinšan konstrakšn“ na trećoj poziciji sa 3,5 milijarde i na petoj poziciji „Čajna frst hajvej inženjering“ sa nešto više od 3,3 milijarde.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Danas kaže da ovo nije iznenađenje.

„Ne čudi što se ove kineske kompanije ističu na listi APR-a, jer su Kinezi kupili velika preduzeća i posebno što su uložili prilično veliki novac u RTB Bor i povećali su rapidno proizvodnju bakra“, objašnjava on.

Savić ističe da su posebno dominantni i u građevini.

„Pre svega su prisutni u gradnji infrastrukture, oni rade na velikim projektima u Srbiji, kao što su auto-putevi i slično“, navodi on.

Što se tiče dobitka države Srbije od kineskih kompanija, Savić samtra da oni rade drugačije, ali da je ishod sličan.

„Kada dođe nemačka kompanija, ona ovde zaposli neke naše ljude, ali kod Kineza je to drugačije. Oni dovode svoje radnike, znači nema plata za naše“, ukazuje naš sagovornik.

Međutim, tu imamo neku drugu vrstu prosperiteta, dodaje on.

„Ti njihovi radnici koji dolaze moraju negde da žive i da plaćaju smeštaj, kao što moraju i da kupuju hranu. Dakle, oni ovde troše novac. Kada se to uporedi, dođe negde na isto“, smatra Savić.

On pojašnjava i da kineske kompanije tako posluju svuda u svetu, da to nije slučaj samo kod nas.

„Sve strane kompanije imaju isti interes, da iskoriste povoljnosti koje država nudi – subvencije, jeftino zemljište, jeftinu radnu snagu… i da zarade što više“, zaključuje Savić.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da bi na toj listi trebalo da dominiraju srpske firme i firme iz Evropske unije (EU).

„Mi treba u EU da se uključimo i njoj po prirodi stvari pripadamo. Nama su potrebne firme sa Zapada koje su dominantne i najprestižnije što se tiče savremenih tehnologija, to bi bilo nešto najbolje za Srbiju“, navodi on.

Pogrešna je strategija oslanjanja na kineske firme koje su problematične, ukazuje Šuković.

„Pre svega su štetne što se tiče ekologije, a nisu ni neki svetski vrh u pogledu tehnoloških rešenja. To su sve faktori koji neće doprineti razvoju Srbije kako bi to bilo da smo se drugačije orijentisali. I mislim da će ta greška u stretegiji biti jako skupa“, upozorava naš sagovornik.

Krivca za to Šuković vidi u donosiocima odluka.

„Greška je onih koji biraju strane investitore, koji daju uslove i koji kineskim i korejskim firmama dozvoljavaju da radnici nose pelene, umesto da rade na dostojanstven način“, ukazuje on.

Umesto da imamo kompanije koje će koristi veštačku inteligenciju, kako kaže, mi smo opredeljeni pretežno na manuelne delatnosti.

„Nama ne treba da bude cilj da dovlačimo strane investitore koji će da eksploatišu naše resurse i izvoze sirovine i to po cenu ekologije, već da kod nas dolaze kompanije koje će ovde plasirati savremenu tehnologiju i koje će podsticati tehnološki razvoj“, naglašava Šuković.

Ekonomista Milan R. Kovačević navodi za Danas da se Kina i dalje brzo razvija i ekonomski i tehnološki i finansijski.

„I veliko domaće tržište im je usko, snažno uvećavaju izvoz i ulažu u svoja preduzeća po svetu. A mi smo im privlačni sa nuđenjem povoljnijih uslova od onih koje im nude drugi“, objašnjava on.

Zato, kako dodaje, imamo u Srbiji brojna kineska preduzeća i ta njihova preduzeća su kod nas među najuspešnijim.

„Prihvatanjem ugovore koje god nam ponude, propuštamo da i zajednički ulažemo i stičemo tehnološka i druga znanja i dobijemo deo profita, umesto da im poklanjamo novac, lokacije i subvencije“, ukazuje Kovačević.

On podseća da su najuspešnija kineska ulaganja u jeftino rudarenje bakra i zlata, jer smo loše propisali tu oblast.

„Imaom sve veća strana vlasništva sve većeg dela naše privrede i nekretnina i tako postepeno gubimo suverenitet u ekonomskoj, a i ponekoj drugoj našoj politici“, upozorava Kovačević.