U poslednjih mesec dana sve su češći protesti poljoprivrednika koji neretko traktorima blokraju saobraćajnice želeći da skrenu pažnju na, kako kažu, sve teži položaj ove privredne grane.
Zahtevi se mogu grupisati u nekoliko celina ali, kako pokazuje istraživanje Danasa, osim ukidanje akciza za evrodizel, veće subvencije po hektaru i kontrola uvoza mesa i mleka u prahu, gotovo u svakoj sredini postoje specifični problemi, karakteristični za poljoprivrednu proizvodnju u svakom regionu.
Kragujevac: „Vlast nikada nije odgovarala na naše zahteve“
Nećemo umirati u tišini i sedeti skrštenih ruku, poručuju vlastima poljoprivrednici iz Šumadije, koji neće više organizovati pojedinačne proteste po selima već će ujedinjeni u svoje udruženje, ako zatreba. blokirati auto-put.
Pre nedelju dana u zgradi Gradske uprave gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić održao je sastanak sa predstavnicima mesnih zajednica sa seoskih područja i najavio da je ove godine budžet za poljoprivredu dupliran. Po njemu na tom skupu su razgovarali i dogovorili se o raspodeli tih sredstava.
Gradonačelnik je podsetio da se kragujevačka lokalna vlast u decembru obratila Ministarstvu poljoprivrede i načelno dobila saglasnost da ove godine, zbog drastičnog rasta cene đubriva, može deo novca iz budžeta da usmeri na subvencije za nabavku đubriva, obećavši da će grad podržati i nabavku mehanizacije i plastenika. Po njemu podrška grada odnosiće se i na to da se deo sredstava za poljoprivredu usmeri za subvencionisanje kupovine veštaškog đubriva.
Ipak, poljoprivrednici iz Šumadije kojima se sve više priključuju i oni iz Pomoravlja, smatraju da od toga nema ništa i da je reč o predizbornoj kupovini vremena.
– Naši zahtevi od početka su jasni: nafta bez akcize, đubrivo po povoljnijim cenama i subvencija od 200 evra po hektaru. I, od njih ne odustajemo samo se sada bolje organizujemo, kaže za „Danas” Milan Milošević iz Rače predsednik i koordinator novoosnovanog Udruženja „Naša zemlja”.
Odziv poljoporivrednika da pristupe udruženju je veliki. Po Miloševićevoj najavi oni se ovih dana registruju u APR-u a javljaju im se ljdu iz desetak opština Šumadije i Pomoravlja: Kragujevca, Rače, Batočine, Lapova, Topole, Smederevske Palanke, Kraljeva, Jagodine, Svilajnca, Kruševca…
Milošević kaže da se njima od predstavnika lokalnih vlasti u Rači, zvanično nikada niko nije javio a za potez kragujevačkog gradonačelnika Dašića tvrdi da je taj potez čisto medijska „priča” i zamagljivanje kako bi se poljoprivrednici „stišali” pred izbore..
– Mi smo apolitični. Politika nas ne zanima već samo hoćemo da živimo od našeg rada. Sa ovim uslovima već smo na gubitku., ističe on dodajući da se više neće oslanjati na državu jer su se uverili da „ni oni nju uopšte ne interesuju”.
Među poljoprivrednicima vlada mišljenje da država svim ovim potezima i ne reagovanjem – hoće da „ugasi” malog i srednjeg poljoprivrednika, prenosi nam on mišljenje svojih kolega.
Ni po rečima Marka Sretenovića, iz batočinskog sela Dobrovodice, jednog od organizatora protesta pre dve nedelje kome su se priklučili ljudi iz Lapova i Rače niko im se nikada nije zvanično obratio od strane lokalnih vlasti. I on, za „Danas” kaže da je u toku organizovanje udruženja objedinjenih poljoprivrednika Šumadije i Pomoravlja sa kojim će zajednički svi nastupiti organizovano za svojim, već dobro poznatim zahtevima – koji su „njihove glavne boljke”.
Jovica Radovanović iz Kutlova, član Organizacionog odbora protesta potvrđje da je bio na osnivačkom sastanku udruženja poljoprivrednika i da je interesovanje za učlanjenje u njega ogromno.
– Vlast nikada nije odgovarala na naše zahteve jer smo mi za njih bili neke „divlje i neformalne” organizacije. Sada se registrujemo i zvanično – formalno postajemo vidljivi, pa ćemo, ako bude dobre volje, u zvaničnim pregovorima sa njima dati vlastima još jednu šansu, pre nego što krenemo u organizovanje novih protesta, kaže on.
UŽICE: „Ostaviću sinu traktor star 60 godina“
-Moj deda i otac su bili poljoprivrednici koji su nešto stekli i ostavili meni koji radim od zore do ponoći, ali deci neću moći ništa da ostavim, kaže za Danas Branko Bogojević, 38-godišnji poljoprivrednik sa Ponikava.
Branko je završio srednju mašinsku školu, a njegova supruga Poljoprivredni fakultet. Kaže da se njegovi deda i otac, kao ni on, nisu bavili nijednim drugim poslom i ima potrebu da istakne da nikada nisu bili članovi neke stranke.
– Mediji su prenosili da su za poljoprivrednike mlađe od 40 godina sva vrata otvorena, ali to nisam primetio. Od grada sam jednom dobio dve, a jednom tri junice. Kada sam hteo da konkurišem za traktor, nisam mogao, jer imam više od 19 grla stoke. Umesto da skinu kapu što se borimo, oni nas sapliću – žali se Branko i ističe da poljoprivrednicima nije potrebna pomoć, već da im niko ne uzima ono što je njihovo.
On ističe da tri godineprodaje mleko po istoj ceni, a zna se koliko su poskupeli nafta i đubrivo. Za pet litara mleka ne mogu da kupim litar nafte, a krompir u prodavnici je duplo skuplji od mog – zapaža Bogojević i navodi da je do prošle godine bez većih problema kupovao tonu koncentrata za stoku a sada kupuje duplo manje.
Tako je i sa naftom. Kako kaže, moli prijatelje koji rade u špediciji u inostranstvu da poteraju koju kantu, da bi mogli da rade, priča Branko
.
Bogojević naglašava da skupo plaća da upali traktor i nešto proizvede. Kupci se žale da je skupo, a seljaka niko ne pita isplati li mu se rad.
– Moj sin će uskoro napuniti pet godina i jako voli selo, a zbog svoje tuge, odvraćam ga od tog života, kaže i napominje da je još jedan problem stara mehanizacija. Naš traktor je 1975. godište, koristili su ga deda i otac. Kako će moj sin da bude konkurentan u poljoprivredi sa traktorom koji će tada biti star 60 godina, pita Branko Bogojević.
Slobodan Kuzmanović, gradski većnik za privredu i poljoprivredu kaže za Danas da će Branko Bogojević ove godine imati jedan problem manje.
-Poljoprivrednici sa većim brojem grla stoke će moći da konkurišu za mehanizaciju. Ta odluka se donosi na nivou države, ističe i dodaje da su u prošloj godini iz gradskog budžeta izdvojena 32 miliona dinara za subvencije koje je koristilo 600 poljoprivrednika. Novca je bilo dovoljno. Imali smo subvencije za govedarstvo, ovčarstvo, sisteme za navodnjavanje, mreže za senčenje, protivgradne mreže, pčelarstvo, kao i za sadni materijal i sertifikaciju organske proizvodnje, kaže Kuzmanović.
On ističe da je ove godine iz gradskog budžeta za razne mere u poljoprivredi opredeljeno 37 miliona i još 4 miliona dinara za projekte sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i RRA Zlatibor, sa kojima je osnovan fond za kreditiranje i subvencionisanje žena sa sela i mladih poljoprivrednika.
-Svi poljoprivrednici koji ispune formalne uslove, dobiju subvenciju, nema rangiranja. Postoje limiti, u smislu da je u govedarstvu i ovčarstvu maksimalni iznos subvencije 280.000 dinara, po svim merama ili 50 odsto od ukupne investicije, bez PDV-a, kaže Slobodan Kuzmanović i napominje da u ovoj godini ima izmena u odnosu na prošlu.
Maksimalan povraćaj po subvenciji za mehanizaciju je bio 100.000, a sada je 120.000 dinara, jer je oprema poskupela, navodi i kaže da je užičkim poljoprivrednicima u prethodnom periodu najpotrebnija bila mehanizacija za bavljenje voćarstvom.
Poljoprivrednici su posebno nezadovoljni zbog poskupljenja veštačkog đubriva.
– S razlogom su nezadovoljni, ali ne možemo da im pomognemo. Nemamo uticaja na tržišnu cenu đubriva, koje se preko 95 odsto uvozi, jer ga proizvodi samo jedna fabrika u Srbiji, rekao je Kuzmanović za Danas.
NOVI PAZAR: Potrebno je više subvencija za kupovinu stoke
Poljoprivrednici u Novom Pazaru ističu da su jako zadovoljni svojim statusom.
– Međuopštinska unija poljoprivrednih proizvođača Novog Pazara, Sjenice i Tutina je iz gradskog budžeta u 2021. godina dobila 13,2 miliona dinara za kupovinu priključne traktorske mehanizacije i opreme za unapređenje poljoprivrede. To je bila najuspešnija godina za nas i sa 70 odsto iz budžeta Grada Novog Pazara i 30 odsto naših sredstava kupili smo mehanizaciju za obradu zemljišta i pripremu stočne hrane, zaštitu biljnih kultura, sadnju i berbu. Kupljeno je i 96 plastenika, pa smo počeli sa plasteničkom proizvodnjom svežeg voća i povrća- istakao je Ismet Sajtarić, predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednih proizvođača Novog Pazara, Sjenice i Tutina.
U ovoj godini poljoprivrednici su dobili isti iznos iz budžeta.
Što se tiče stranih donatora urađena. Sajtarić ističe dva projekta.
Jedan je za EU i odnosi se na ojačavanje malih i srednjih preduzeća, u ovom slučaju mlekara. Sa dobijenim sredstvima pomoćiće se u dizajniranju i osvajanja novih tržišta, sertifikata i ostalog, dok će drugi deo novca odvojiti za kupovinu laktofrizarije.
Drugi donator je turska razvojna agencija TIKA od koje se očekuje da donira traktorsku mehanizaciju i opremu za opštine Novi Pazar, Sjenicu i Tutin.
Sajtarić ističe da su zadovoljni dobijenim sredstvima, iako je moglo da bude više novca iz budžeta. Oni su podneli molbu Gradu da iz rebalansa budžeta im se izdvoje sredstva i za kupovinu berača kukuruza i vadilice luka koje bi bile od važnog značaja, obzirom da se svakim danom smanjuje broj poljoprivrednika.
Poljoprivrednik Esad Hanuša, koji se bavi povrtarstvom, ratarstvom i stočarstvom, ističe da su poljoprivrednici maksimalno ispoštovani od strane grada, ali da bi država mogla malo više da unapredi njihov status
– Mi savake godine dobijamo subvencije od grada, i sa našim sredstvima godišnji budžet unije iznosi od 18 do 19 miliona dinara i lično ja sam zadovoljan tim sredstvima, ali uvek može bolje. Država bi trebala da smanji ili subvencioniše cene goriva i veštačkih đubriva, jer je iznos toliki da je jako teško da se to priušti. Takođe treba više subvencija za kupovinu stoke i da se uredi agrarno plaćanje- rekao je Esad Hanuša, poljoprivrednik
Na teritoriji Novog Pazara se na godišnjem nivou izvadi 125 tona luka, a na oko 25-30 hiljada hektara koliko je ovde zasađeno proizvedeno je oko 300 tona maline prošle godine.
JAGODINA: Subvencije kasne ili ih uopšte nema
Poljoprivrednicima u Pomoravlju sve je teže i ne vide nikakvu perspektivu, kako kaže za Danas Zoran Vesković koji decenijama sa porodicom živi od seoskog domaćinstva.
Ističe da većina subvencija kasni, kao i da poskupljenja nafte, đubriva i nepoverenje u državne institucije sve više utiču na ljude da odustaju od poljoprivrede, ali i stočarstva.
„Bavim se različitim granama. Pomoć opštine i države nekad kasni, nekad ne stigne. Ja sam na teritoriji opštine Rekovac, ali vidim da je slična situacija u celom Pomoravlju. Recimo, pre nekoliko godina uopšte nisam dobio nikakav odgovor za tovljenje bikova, a i to na šta imamo pravo uopšte nije dobro regulisano“, smatra naš sagovornik.
Seća se još jednog primera kada je, kako kaže, dobio rešenje o dobijanju subvencija za sadnice voća, ali to do kraja nikada nije realizovano.
„Uzgajam i kupine, ali teško to ide. Nezadovoljni smo i cenom, a pomoći nigde. Imam i voćnjake sa šljivama. Konkurisao sam za sadnice, dobio rešenje da će to biti subvencionisano, a onda se promenila vlast u opštini i novac nikada nismo dobili, a sadnice smo kupili“, rekao je Vesković.
Osim toga, ističe i da su poljoprivrednici u sve većem strahu od elementarnih nepogoda, kao i da su tada uglavnom prepušteni sami sebi. Tvrdi da je jedne godine prijavio štetu nakon poplava, ali ni po tom pitanju, nadležni nisu uradili ništa.
„Šteta na polju kukuruza je bila stopostotna. Vodena stihija uništila mi je i deo voćnjaka sa šljivama. Uredno sam to prijavio Komisiji za procenu štete, oni su to popisali, ali nikad nisam dobio nadoknadu, a ni ostali poljoprivrednici. Oni faktički samo zavaravaju narod i obećavaju, a ništa od toga se ne ispuni.“
Ipak, na kraju kaže da subvencije stižu uvek i redovno i da su poljoprivrednici poslednje dve godine uspeli da dobiju pomoć za saniranje štete koju je izazvao grad.
VRANJE: Većnik bez odgovora
Članica Gradskog veća za socijalna pitanja i lokalnu samoupravu, Danijela Milosavljević, na konferenciji za novinare nakon poslednje sednice održane u ponedeljak, rekla je da su većnici grada Vranja izglasali da za program podrške poljoprivredne i politike ruralnog razvoja Grad opredeli sredstva u iznosu od 33,5 miliona dinara za tekuću godinu, za šta je prethodno dobijena saglasnost Ministarstva poljoprivrede.
„U 2022. su najveća sredstva iz budžeta odvojena za program podrške poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.Prethodnih godina su odvajana sredstva od 12 do 15 miliona. Pre svega imamo mere direktnih davanja, i to dva miliona za veštačko osemenjivanje krava. Za pomoć individualnim poljoprivrednicnim proizvođačima – za nabavku plastenika, poljoprivredne mehanizacije i drugo – opredeljeno je 13 miliona. Za subvencije za udruženja iz oblasti poljoprivrede 12 miliona, tri miliona za razvoj ruralne infrastrukture i tri miliona za promotivne sadržaje, kao što su sajmovi pčelarstva i lekovitog bilja“, rekla je Milosavljević.
Milosavljević je dodala da će nakon usvajanja pomenutog programa od strane Skupštine grada, biti raspisan javni poziv sa tačnim smernicama ko može da se javi, koji su uslovi i koje će se mere iz oblasti poljoprivrede finansirati iz lokalnog budžeta.
Cvećar iz Donjeg Vrtogoša, sela desetak kilometara udaljenog od Vranja koje pripada vranjskoj opštini , Miloš Tasić, kaže za Danas da je poslednjih godina dosta teško da se čovek bavi poljoprivredom, jer se proizvodnja gasi, a pogotovo poljoprivredna.
Kako je istakao, takav je utisak stekao govoreći o svom selu.
„Što se tiče Vranja, mislim da su uslovi za poljoprivrednike malo bolji nego ranijih godina. Malo više obraćaju pažnju, bar ja tako osećam, hoće da pomogne lokalna samouprava. Naročito od dolaska novog većnika za poljoprivredu, Nebojše Stamenkovića. Grad je našao načina da cvećare podstakne, time što smo mi osnovali svoje udruženje na nivou Pčinjskog okruga i oni su nama prošle godine dali određena sredstva kao podršku“, rekao je Tasić.
Ipak, naveo je problem novih, „mladih“ biznisa koji „remete“ poljoprivrednike koji se dugo godina bave ovim poslom.
„Ne treba svi da se bave poljoprivredom, nego samo oni koji to hoće da rade. Da se oni podstaknu da rade više, a ovi novi koji se pojavljuju tu su kratkotrajno, dok se ne iskoriste subvencije. Onda se ti mladi biznisi gase, a ovamo trpe gubitke oni koji su tu dugi niz godina.
Postojeći proizvođači se ne pomažu toliko, a novi se podstiču da ostanu u poslu. Teško je, da li je do korone ili ne, ali teško je“, kazao je ovaj poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša.
Tasić je dodao da za granu poljoprivrede kojom se on bavi nikad nije bilo sluha. Smatra da su ranijih godina veća sredstva izdvajana za mehanizaciju, a da je sad utihnula ta pomoć lokalne samouprave.
Nešto ne vidim da ljudi kupuju novu mehanizaciju, barem ne u Donjem Vrtogošu. A, novčane pomoći nije bilo, mi to nismo osetili. Za cvećarstvo nikad nije bilo sluha, možda su druge poljoprivredne grane bile više sagledane u smislu pomoći, u povraćajima sredstava i subvencijama. Što se tiče infrastrukture, selo je malo živnulo, nastupila je smena generacija, ljudi starosne dobi 30-40 godina su se skrasili, oženili se i udali i ostali u selu“, rekao je Tasić.
Tasić je istakao zabrinjavajući podatak, da vidi da ljudi počinju da odustaju od poljoprivrede, a da ovi koji ostaju u poslu čekaju da dođe period stabilizacije.
„Čekamo da se malo stabilizujemo, da se preživi sad u proizvodnji. Evo, repromaterijal je nekima sada čak i nedostupan, jer ne može da se odvoji novac iz sopstvene proizvodnje da bi se kupio. Misim na, recimo, đubrivo koje je sad poskupelo za 100 odsto. Poljoprivredna proizvodnja je ostala ista, cene su iste za naš proizvod. Možda su skočile za 10 ili 15 odsto, ali naspram onih 100 odsto je katastrofa“, rekao je Tasić.
Istakao je da očekuje da i naredna godina bude slčna ovoj, u smislu neizvesnosti za sve poljoprivrednike.
„Ja imam malo dete. Za decu da kupiš bilo šta, nemoguće je, katastrofa je sa cenama. Što znači da smo napustili proizvodnju, a više se ulaže u trgovinu. To je za budućnost katastrofalan potez, jer kad ti drugi diktira cenu, onda ćeš uvek biti ispod njega“, zaključio je Tasić.
Novinar Danasa pokušao je da kontaktira sa Nebojšom Stamenkovićem, članom Gradskog veća za resor poljoprivrede, agroekonomije i razvoj sela, ali je – uprkos jučerašnjem dogovoru da će danas dati izjavu o tome da li Grad pomaže poljoprivrednike iz Vranja i okolnih sela, i na koji način – novinaru u SMS poruci napisao da je „na terenu“ i da „neće imati vremena“.
SUBOTICA: Za manifestacije 2,5 miliona dinara a za subvencije dva miliona
Članica Gradskog veća za poljoprivredu u Subotici, Hajnalka Bognar Pastor, kaže za Danas da Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine lokalne samouprave Subotica obavlja poverene poslove od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, kao što je izrada Godišnjeg programa zaštite,uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
„Izrađuje Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za Grad Subotica. Program se usvaja na narednoj sednici Skupštine Grada Subotice, po prethodno pribavljenoj sagasnosti nadležnog ministarstva. Ukupan iznos po programu je 7 miliona dinara i to: za manifestacije udruženjima u poljoprivredi 2,5 miliona dinara, subvencije za nabavku obrtnih sredstava 2 miliona dinara, ispitivanje kvaliteta zemljišta 2,5 miliona dinara“, navodi Bognar Pastor.
Podseća da se budžet planira na osnovu planiranog priliva finansijskih sredstava od davanja u zakup državnog zemljišta, na osnovu izrađenog Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za svaku godinu, a da se uplaćena sredstva raspoređuju između republike – 30 odsto, pokrajine – 30 odsto i lokalne samouprave – 40 odsto.
“U budžetskoj godini se očekuje priliv od 105-106 miliona dinara (40 odsto) a sredstva se raspoređuju po planu korišćenja aproprijacija, to jest, finansijski plan za razvoj poljoprivrede, u skladu sa programom za ovu godinu. Ukupan iznos po Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za prošlu godinu je bio 99,560 miliona dinara, i otpilike je svake godine slično”, kaže Bognar Pastor.
Prema njenim rečima, troši se za razvoj poljoprivrede na lokalu, i to za uređenje atarskih puteva, sufinansiranje uređenja kanalske mreže, finansiranje poljočuvarske službe, finansiranje funkcionisanja protivgradne zaštite, otklanjanje uginulih životinja iz objekata za uzgoj, održavanje stočnih groblja, sufinansiranje projekta izgradnje međuobjekta za neškodljivo rukovanje leševima životinja, u saradnji sa Upravom za veterinu.
Takođe napominje i da subvencije i direktna plaćanja idu preko pokrajine i republike.
Kako navodi, poljoprivrednici se lokalnoj samoupravi Subotica obraćaju isključivo sa problemima vezano za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Poljoprivrednik Nikola Mažić, iz sela Obrež, u opštini Pećinci, kaže za Danas da je situacija u poljoprivredi trenutno alarmantna.
Prema njegovom mišljenju, nadležna ministarstva i Vlada Srbije bi tu situaciju mogli da ublaže.
„Vlada bi mogla da ukine akcizu na dizel gorivo za poljoprivredu i da se se dobije takozvani plavi ili zeleni dizel, kakve nazive ima u državama u okruženju. Na primer, Hrvatska nema uopšte akcizu na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi“, napominje Mažić.
Dodaje da potpuno podržava zahteve poljoprivrednika u Stigu i u Mačvi da se subvencije povećaju na 200 evra po hektaru za ratarski deo.
„Ako poredimo sa državama u okruženju, u Mađarskoj su direktna davanja po hektaru 600 evra, dok su kod nas 4.000 dinara. Mislim da je to sramotno i nedopustivo. Mi smo svedoci da na neku situaciju utiču cene tržišta, i tu smo mi nemoćni, ali nekim konkretnim merama država to može da ublaži i da pomogne poljoprivrednicima da premoste ovaj period“, ocenjuje Mažić.
ZRENJANIN: Na papiru za poljoprivredu mnogo, u stvarnosti mrvice
Budžet za poljoprivredu Zrenjanina u ovoj godini iznosi 83 miliona dinara. Na prvi pogled, to nije malo. Zašto su onda banatski ratari među prvima na protestima.
Poljoprivrednici tvrde, nikada nije bilo teže. Smanjene subvencije za ratare sa 14.000 na 4.000 dinara po hektaru, kašnjenje sa isplatom i tako umanjenih subvencija, stalno poskupljenje goriva. Iz godine u godinu sve je manje slobodnih površina državne zemlje koja se daje u zakup.
Za poljoprivredu u budžetu grada Zrenjanina je planirano 83 miliona dinara što je dobro, ali kad malo bolje pogledamo rashodnu stranu vidimo da od 83 miliona 75 ide na „skidanje useva sa uzurpiranih parcela“. Postavlja se pitanje odakle toliko uzurpiranih parcela, da nam skoro ceo budžet za poljoprivredu ode na to ? Šta radi poljočuvarska služba ? Šta radi komunalna milicija? Šta može i kako da se unapredi poljoprivreda i pomogne našem paoru sa preostalih 8 miliona dinara, pita zrenjaninski odbornik i inžinjer poljoprivrede Zoran Sandić.
Jedna od stavki za koju se svake godine u agrarnom budžetu planiraju određena sredstva je uređenje atarskih puteva.
Gde taj novac završi, niko ne zna. Znam samo da se svake godine mi poljoprivrednici organizujemo i svojom mehanizacijom uredimo puteve kako bismo mogli da stignemo do njiva, kaže poljoprivrednik Bojan Jovanović. To je banalan primer ali tako izgleda i sve ostalo.
Državno zemljište već godinama uzimaju razni „stočari“ i investitori, pa ratarima ne ostane ništa. Namerno sam stočare stavio pod navodnike jer ih je sve više a broj grla se iz godine u godinu smanjuje. O lokalnim subvencijama za đubrivo, za mehanizaciju, oslobađanju ili umanjenju poreza i nameta u kriznim godinama, možemo samo da sanjamo, kaže Jovanović.
A o čemu sanjaju vinogradari i vinari?
„Nema više snova, kaže Šandor Šomođi, vinogradar i vinar, jedan od dvojice proizvođača koji u Zrenjaninu imaju registrovanu vinariju. Dok sam ih imao, sanjao sam da, na primer, u poklon paketima koje gradski čelnici uručuju gostima bude vino iz srednjeg Banata a ne iz Crne Gore. Pokušavali smo da uverimo gradske vlasti, ne samo ove nego i prethodne, da kad izaberemo najbolje vino srednjeg Banata to bude vino gradonačelnika. Gradska vlast pomaže udruženjima vinogradara ali registrovanim vinogradarima i vinarima ne. Neke opštine to rade. Smešno je kad mi gradski političari pričaju kako su ih njihove kolege iz Temišvara ili Arada vodili u posetu lokalnim vinarijama. A ne padne im na pamet da svoje goste dovedu u moju. Mene posećuju diplomate i turisti iz celog sveta ali preko Fejsbuka a ne preko lokalne turističke organizacije“, kaže Šomođi.
MAJDANPEK: Poljoprivreda mahom za sopstvene potrebe
Prema zvaničnim podacima iz popisa poljoprivrede koji je Republički zavod za statistiku sproveo 2012. godine, u opštini Majdanpek 2.155 gazdinstava koristi poljoprivredno zemljište. Statistika kaže da ukupno 220 gazdinstava kombinovano uzgaja različite ratarske kulture, njih 237 bavi se različitim kombinacijama useva i stoke, a najviše je onih koji se bave mešovitom stokom uglavnom za ispašu, a ne za proizvodnju mleka.
Generalno posmatrano od poljoprivrede živi jako mali broj stanovnika, a ono što gaje od poljoprivrednih kultura ili sa bave stočarstvom je mahom za sopstvene potrebe, a višak ako ga bude, najčešće se prodaje na pijaci.
-Investicije u fizička sredstva polјoprivrednih gazdinstava odnosno za nabavku nove opreme za 102 poljoprivredna gazdinstva i preduzetnika koji su se prijavili na javni poziv i ispunili kriterijume izdvojeno je nešto više od 5,75 miliona dinara i ovo je bila mera ruralnog razvoja. Za regres za reproduktivni materijal – veštačko osemenjavanje – utrošeno je dva miliona dinara putem javne nabavke usluga i angažovanja veterinarske ambulante – pojašnjava pomoćnica predsednika opštine Majdanpek, Mirjana Cakić Mladenović.
Od nje saznajemo da su tri udruženja za realizaciju programskih aktivnosti u cilju uspostavljanja i jačanja udruženja u oblasti poljoprivrede ukupno dobila 448.000 dinara, a pravo na podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih cilјeva u stočarstvu ostvario je jedan korisnik u iznosu od 400.000 dinara.
-Pomenimo i da su tri korisnika ostvarila pravo na sredstva za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepolјoprivrednim aktivnostima i za te namene je obezbeđeno milion dinara – rekla nam je Mirjana Cakić Mladenović.
Desanka Pavlović iz Rudne Glave je do sada dva puta koristila sredstva iz opštinskog agrarnog budžeta. Pre nekoliko godina je ostvarila povraćaj od 40 odsto za nabavku opreme za navodnjavanje koju koristi u svom poljoprivrednom domaćinstvu, a prošle godine dobila je 250 hiljada dinara kao podsticaj za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu.
-Konkurisali smo za ova sredstva za nabavku solarnih panela i kolektora koji su ugrađeni u našem seoskom turističkom domaćinstvu. Sredstva koja smo dobili oba puta su nam dobrodošla i ono što posebno ističem je da se dobijaju namenska sredstva. Konkretno, konkurisali smo za solarne panele i kolektore i za to su nam odobrena sredstva – rekla nam je Desanka Pavlović.
Ona smatra da bi ljudi trebalo da budu i više informisani i više zainteresovani i da ne odustaju kada treba pripremiti potrebnu dokumentaciju, a sredstva koja se dobijaju i te kako znače.
Među retkim poljoprivrednicima koji žive isključivo od poljoprivrede u majdanpečkoj opštini je Ljubinka Pavlović iz sela Miroč. Egzistenciju za svoju porodicu obezbeđuje od stada od 17 krava i proizvodnje miročkog barenog sira. Kao i Desanka Pavlović iz Rudne Glave i ona ima pozitivno iskustvo sa korišćenjem opštinskih subvencija.
-Prilikom nabavke poljoprivredne opreme pre par godina, čija je vrednost bila 300 hiljada dinara, ostvarila sam povraćaj oko polovine sredstava, što svakako nije malo i svakome znači – kaže Ljubinka Pavlović.
Prema njenim rečima finansije jesu važne, ali je potrebno preduzeti i druge mere koje bi motivisale mlade ljude da ostanu na selu, da se podstaknu na kupovinu zemlje koju bi obrađivali, imali svoje farme.
-Dosta toga može i treba da se uradi za opstanak na selu i ja se nadam da će neko to da pokrene. U protivnom, ostaće nam sela zapuštena i prazna – rekla nam je Ljubinka Pavlović, čiji sinovi planiraju da ostanu na Miroču i nastave da se bave poljoprivredom.
U opštinskom budžetu za 2022. godinu za poljoprivredu i ruralni razvoj opredeljeno je 44 miliona dinara.
Do pre nekoliko godina podršci iz lokalnog budžeta mogli su se nadati stočari. Bilo da je to bušenje bunara ili donacija u vidu krave, od koje su kasnije stočari vraćali tele i tako nastavljali lanac.
Već nekoliko godina od podrške stočarima postoji sam pravo prečeg zakupa državne zemlje, kaže Tanja Prohaska, koja sa suprugom na poljoprivrednom gazdinstvu u Orlovatu gaji 50 muznih krava.
Vidimo da ljudi oko nas odustaju od stočarstva a mi se još nekako držimo. Situacija je teška ali druge nam nema. Samo, tužno je kad vidimo da se rasprodaju čitava stada. Ko jednom proda stado, više ga nikad neće imati, kaže Prohaska.
Niš: Nema protesta zbog straha od vlasti
U Nišu i okolnim manjim mestima nije bilo protesta poljoprivrednika, što ne znači da su zadovoljni situacijom u kojoj se nalaze.
Poljoprivednici iz okoline Merošine kažu da nisu organizovali proteste jer “nema ko da ih povede, pošto su to male sredine, pa se ljudi plaše odmazde čelnika Srpske napredne stranke”.
“U Merošini i selima u okolini ljudi su uvek uz vlast. Prosto su tako navikli. Ovde su i posle 2000. godine socijalisti bili još četiri godine na vlasti”, kaže Slavoljub Mitić iz Merošine,
On objašnjava da se stanovništvo ovog kraja mahom izdržava od poljoprivrede, ali da je poslednjuh godina stanje toliko teško, da je gotovo neisplatljivo proizvoditi voće ili povreće koje se otkupljuje po veoma niskim cenama.
“Sve je drastično poskupelo – seme, zaštitna sredstava, energenti… Cene naših proizvoda ne mogu da prate realne troškove. S druge strane, država dozvoljava uvoz voća i povrća, mesa, a to snižava naše otkupne cene”, kaže Mitić.
On navodi da je prošlog leta cena otkupa čuvene oblačinske višnje bila izuzetni niska.
“Kilogram višnje u prvoj klasi ste mogli da prodate od 40 do 45 dinara, a u drugoj klasi za 30 dinara. I to za višnju koja je najkvalitetnija na svetu, stručnjaci kažu da u suvoj materiji naše višnje ima najviše vitacima C”, priča ovaj poljoprivrednik.
Miloš Zdravković iz selja Čukljevik kod Niša, koji se bavi pčelarstvom, kaže da situacija nikad nije bila gora u toj grani stočarstva.
“Prošle godine nisam imao gotovo nikakav prihod jer su pčele proizvodile izuzetno malo meda, tri kilograma godišnje po košnici. Država daje 800 dinara subvencije mesečno po košnici, ja imam pedesetak, ali još nisam dobio ta sredstva za 2021. godinu. Uložio sam novac, zadužio se, a još ne mogu da vratim dugove jer mi nisu isplaćene subvencije”, priča Zdravković.
On dodaje da je uložio velika sredstva u nabavku opreme i registraciju objekata za proizvodnju i promet meda.
“ Tačno je da mi država vratila 60 odsto od uloženih para jer imam manje od 40 godina, Ali to nije dovoljno. Meda nema, cena livadskog meda po kilogramu 6,9 evra je odlična, ali šta nam vredi”, konstatuje Zdravković.
ŠABAC: Borba za goli život
Šabački poljoprivrednici više puta su apelovali na lokalnu samoupravu, tržeći pomoć i podršku, ali do sada za njihove zahteve nije bilo sluha.
„Nikakve odgovore nismo dobili od gradonačelnika Šapca i načelnika Mačvanskog okruga, iako smo upravo njima dostavili zahteve sa protesta poljoprivrednika u Šapcu, sa namerom da ih oni proslede ministarstvu. Gradonačelnik Šapca, gostujući na lokalnim medijima, protest seljaka koji se bore za goli život, nazvao je političkim skupom, što je neistina. Ni u jednu od tih emisija nije bio pozvan predstavnik poljoprivrednika“, kaže Dragan Stanković, poljoprivrednik iz sela Zminjak.
„U Šapcu glas naroda ne može da se čuje jer je većina lokalnih medija prorežimska“, dodaje on.
„Budžetska sredstva na nivou opštine Vladimirci su mnogo već za Turističku organizaciju nego za poljoprivredu. To je najbolji pokazatelj kakav odnos prema nama ima lokalna samouprava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
