foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)U fabrici u ovom trenutku nema registrovanih sindikalnih organizacija. Ako se ova situacija promeni, poslodavac će sarađivati sa sindikatom u skladu sa zakonom i u zajedničkom interesu zaštite zaposlenih i razvoja kompanije, rekli su za Danas u niškoj fabrici turske kompanije Aster tekstil, čija je radnica A. I. (39) nedavno preminula nakon što joj je pozlilo u hali.
U sindikatima, međutim, tvrde da u ovoj fabrici, inače otvorenoj u oktobru 2016. godine, kao ni u dobrom delu najznačajnijih stranih kompanija koje su od 2011. došle u Niš sindikati nisu dobrodošli, te da ih zbog toga i nema, na štetu zaposlenih i njihovih prava.
Prema njihovim rečima, sindikati su najnepoželjniji u južnokorejskoj Juri i Juri šinvon, dok je najbolja situacija u nemačkom Leoniju.
Zajedničko svim tim kompanijama – Juri, Juri Šin Von, Leoniju, IMI-ju, Cumtobelu, Džonson elektriku, Olimpijas grupi iliti Benetonu, jeste da su dobile državne subvencije za zapošljavanje radnika, a neke od njih i različite pogodnosti lokalne samouprave na čijoj su teritoriji otvorile pogone.
Bratislav Ilić, regionalni poverenik sindikata „Sloga“ za jug Srbije, kaže za Danas da su u niškom pogonu Aster tekstila dva puta pokušali da formiraju sindikalnu organizaciju, ali da su odustali jer je “bilo pritisaka na ljude da do toga ne dođe”.
On kaže da će ovih dana još jednom pokušati da zakaže razgovor sa poslovodstvom te fabrike, kako bi razgovarali o uslovima rada i razlozima zbog kojih nema sindikata.
Nezvanično su, kaže, čuli od zaposlenih da su hale vruće i zagušljive, da je zaposlenima koji su išli na bolovanje navodno uskraćivano pravo na godišnji odmor, te da je “bilo mobinga”.
“Najveći problem je, ipak, u Juri, koja je potpuno protiv sindikalnog organizovanja. Tri puta smo pokušavali, i svaki put, dan ili dva pred dobijanje potvrde iz Ministarstva rada za formiranje sindikalne organizacije, radnici koji su bili zainteresovani da je oforme dobijali su otkaze. Kao da je neko iz Ministarstva javljao ovoj kompaniji koji su radnici zainteresovani da osnuju sindikat. Sada smo nekako uspeli da napravimo organizaciju, pa ćemo videti kako će to da funkcioniše”, kaže Ilić.
On precizira da je “Sloga”, osim u Leoniju i Juri, uspela da napravi sindikat i u Džonson elektriku, ali da ga još uvek nema, pored Aster tekstila, ni u Juri šinvon- koji je već i pred gašenjem, kao ni u IMI-ju, Cumtobelu, Olimipias grupi (Benetonu).
“Trajno rešenje za ovakvu situaciju je u izmeni Zakona o radu. Inspekcija rada mora da dobije veće nadležnosti, a ne samo da daje ‘mišljenja’, i mora da bude znatno efikasnija, a za radne sporove moraju da postoje posebni sudovi, koji bi ih okončali u roku od šest meseci, jer je sve drugo besmisleno. Sada se sudski sporovi razvlače godinama, a evo i ja ću otići u penziju sa sporom koji nikako da se završi”, kaže Ilić.
Dragan Marjanović, regionalni poverenik UGS Nezavisnost, kaže da “svi pravi sindikati”, ne računajući one koje formiraju poslovodstva, imaju manje ili veće probleme pri formisanju svojih organizacija u ovim kompanijama.
“Kada se čuje da neko od zaposlenih želi da formira sindikat, poziva se na razgovore, koji u početku budu učtivi, a kasnije se završavaju i pretnjama. Nemam infromaciju da je zbog toga neko i otpušten. Ogromna većina radnika je prilično zaplašena, zbog pogrešne predstave o sindikatima i o tome šta će im se desiti ukoliko formiraju sindikat ili uđu u njega, čemu doprinose i mediji. Oni zbog toga pristaju i na uslove rada na koje ne bi trebalo, recimo na rad od deset sati umesto osam sati dnevno, pa tako po 15- tak dana mesečno, ili na rad vikendom jer ih ‘pozovu’”, kaže Marjanović za Danas.
On kaže da je UGS Nezavisnost do sada uspela da formira podružnice u Juri, kao i u Leoniju,IMI-ju, Cumtobelu i Džonskon elektriku.
Nemaju ih u Benetonu (Olompijas grupi), Aster tekstilu i Juri šinvon.
Marjanović takođe smatra da Zakon o radu treba menjati, jer “nije dao rezultate zbog kojih je donet”.
“Prava radnika i sindikata njime su derogirana, zarad, kako se govorilo, slobodnog protoka kapitala, razvoja naše ekonomije i većeg BDP-a. Ispostavilo se da je zakon jeste dao dobre rezultate, ali za investitore, a da je udeo plata radnika u njihovoj ukupnoj dobiti do deset odsto, dok je standard od 17 do 18 odsto”, kaže.
U niškom Samostalnom sindikatu Danas nije uspeo da dobije podatke ove vrste, jer je predsednica Olivera Bobić bila otsutna, a to kako smo obavešteni nije mogao da učini neko drugi.
U ovoj sindikalnoj organizaciji su ranije za naš medij kazali da su takođe imali problema pri formiranju svojih podružnica, te da su u Juri dva mladića dobila otkaz jer su bili u sindikalnom rukovodstvu.
U Benetonu (Olimpijas grupi) su uspeli na registruju organizaciju, ali su radnice bile prestrašene i nisu smele da održavaju sastanke u krugu fabrike, pa su odustale od ovakvog aktivizma iako im je Samostalni sidnikat nudio prostorije i podršku druge vrste.
Prema dostupnim podacima, Aster tekstilu su za nova zapošljavanja dodeljene državne subvencije od dva miliona evra, a fabrikama Leonija u Nišu, Prokuplju i Doljevcu oko 30 miliona evra, od kojih za onu u Nišu 6,2 miliona.
Džonson elektriku je odobreno 19,2 miliona evra, IMI-ju 8,51 milion, Cumtobelu osam miliona evra, a Olimpias grupi 18 miliona evra.
Dinamika isplate subvencija uslovljena je zapošljavanjem određenog broja radnika i iznosima ulaganja tih kompanija.
Ovi strani investitori su u obavezi da na račun republičkog budžeta ulaćuju poreze i doprinose za novozaposlene, kao i da u budžet grada uplate samo porez na imovinu i komunalne takse, a u nekim slučajevima i ekološku taksu.
Na šta se žale radnici, šta kažu kompanije?
Zaposleni se žale na minimalce, otpuštanja ukoliko se razbole, pretnje otkazima, pisane opomene “za svaki sitnicu“, merenje vremena koje provedu u toaletu, bildovanje normi, teranje da rade po deset sati, uskraćivanju godišnjeg odmora ukoliko se usude da odu na bolovanje, vrućine po halama zbog koje cede majice, padanje u nesvest zbog zagušljivosti.
Nisu retke ni pritužbe na mobing od strane menadžera, koji su “naši ljudi”.
Najveću pažnju javnosti izazvala je, svakako informacija da radnici Jure nose pampers pelene, pošto su im norme visoke, a vreme koje smeju da provedu u toaletu ograničeno.
Kompanije su po pravilu odgovarale da poštuju zakone Srbije, pozivajući se i na mišljanja inspekcija rada, koja su najčešće u njihovu korist.
Neke od njih, poput Leonija, otvarale su vrata za medije, pa i građane, kako bi mogli da vide fabriku, te upoznaju proizvodnju i uslove rada.
Pampers pelene za radnike demantovao je lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom posete leskovačkoj Juri, u oktobru 2016, kada je kazao da “nigde nije video te čuvene pelene”, te da je “ponosan kako ta užasna fabrika o kojoj svi pričaju izgleda”.
Aster tekstil negira loše uslove rada
Aster tekstil je za Danas negirao tvrdnje pojedinih radnika o lošim uslovima rada. Kompanija je u odgovoru navela da je prilikom kupovine bivše fabrike Čegar „kompletno renovirala objekat, ulažući u najsavremeniju i najmoderniju opremu, u skladu sa najvišim svetskim standardima na polju protivpožarne zaštite, energetske efikasnosti i uslova za bezbedan i zdrav rad“.
„Naravno da postoji sistem za grejanje i hlađenje, a akreditovane institucije redovno ispituju uslove rada, medju kojima i temperaturu u radnom prostoru. Niko od radnika nikada nije pao u nesvest zbog ‘zagušljivosti’”, kažu u Aster tekstilu.
U odgovoru se navodi da do sada nije bilo prijavljenih ni registrovanih slučajeva mobinga, a kompanija ima nultu toleranciju na sve nedozvoljene oblike ponašanja. Ukoliko bi se desilo da neko ukaže na mobing “odmah bi se pokrenula procedura propisana zakonom”.
U vezi sa bolovanjem i godišnjim odmorom kompanija postupa u potpunosti u skladu sa zakonskim odredbama, dodaje Aster tekstil.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
