Zašto tamjanika ne može da parira malvaziji

Reč je o fenomenu istarske malvazije, koja sa drugim belim sortama čini više od 70 odsto zasada vinove loze u istarskoj regiji koja se, inače, može pohvaliti najdužom tradicijom uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina u Hrvatskoj – prema nekim dokumentima rimski imperator Marko Aurelije je, pre više od dve hiljade godina, doneo prve čokote vinove loze na crvenu zemlju ovog poluostrva, mada se poreklo malvazije vezuje za grčke vinogradare. Da je reč o jednoj uspešnoj priči u to su mogli da se uvere i vinari iz istočne Srbije koji su nedavno boravili u studijskoj poseti proizvođačima vina u Istri i Ajdovščini, preciznije u Vipavskoj dolini. Istarski vinari su, dakle, od malvazije napravili brend, a kakve su šanse da se vinari sa područja Negotinske krajine u većoj meri opredele za tamjaniku promovišući je kao autohtonu sortu po kojoj bi vina iz Srbije bila prepoznatljiva na inostranom tržištu, pitamo Nikolu Mladenovića vlasnika vinarije Matalj.

– Nesporno je da u Srbiji postoji tradicija uzgajanja crne tamjanike, ali tu se završava svaka sličnost između ove dve sorte. Jer, za razliku od malvazije, crna tamjanika daje crvena aromatična muskatna vina koja se kreću u rasponu od suvih do slatkih. Takva vina se, u poređenju sa laganim belim vinom kakva je malvazija, teže probijaju na tržištu. Zato mislim da je veoma teško kvalitetno brendirati Negotin kao vinski region baziran na vinu od crne tamjanike – objašnjava Mladenović.

Udruživanje kao imperativ

Vinarija Matalj proizvodi oko 80.000 litara vina. Vinova loza se uzgaja na oko 17 hektara i to na tri različite mikrolokacije: Mihajlovac na Dunavu, Bukovo iznad Negotina i Tamnič. U toku je podizanje još tri hektara vinograda sa autohtonim sortama, kao i izgradnji modernog podruma na lokaciji Bukova kapaciteta do 150.000 litara. „Naši planovi su vezani za dalju afirmaciju vina iz Negotinske krajine i promociju čitavog regiona. U tom kontekstu posmatrano mislim da je udruživanje, kao oblik međusobne pomoći kroz prepoznavanje minimuma zajedničkog interesa, ključno za razvoj vinarstva u Srbiji“, tvrdi Mladenović. Na opasku da su vina iz Hrvatske prisutna na srpskom tržištu, dok vina iz Srbije teško pronalaze put do hrvatskih potrošača Nikola kaže da oni izvoze na tržišta Nemačke i Danske i da nisu ni pokušavali da izađu na hrvatsko tržište. Slaže se s konstatacijom da srpski proizvođači teško dolaze do sredstava iz IPA i drugih evropskih fondova i dodaje da ne poznaje nijednog vinara koji je ostvario tu vrstu podrške.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, međutim, tvrde da su vinogradarstvo i vinarstvo jedna od retkih oblasti koje su iskoristile sredstva IPA fondova za jačanje kapaciteta. Podsećaju da su u tom Ministarstvu implementirana dva tvining projekta, koji se odnose na usaglašavanje zakonske regulative sa EU zahtevima, kao i na obuku osoblja za uspostavljanje Vinogradarskog registra. „Što se tiče korišćenja fondova Evropske unije sredstva iz tzv. Nacionalne koverte za vinski sektor biće dostupna posle ulaska Srbije u članstvo EU. Za korišćenje tih sredstva neophodno je ispuniti brojne zahteve, među kojima je potpuna implementacija Vinogradarskog registra i ispunjenje EU standarda“, saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede.

Treba podsetiti da su Knjaževac i Negotinska krajina prvi vinski rejoni koji su dobili geografsku zaštitu vina u skladu sa novom zakonskom regulativom, usaglašenom sa normativom EU. Ministarstvo poljoprivrede je u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju – GIZ, a u okviru projekta Opštinski ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji, stvorilo uslove za registraciju geografske oznake vina. Nova rejonizacija vinogradarskih područja urađena je uz pomoć stručnjaka i podrazumeva utvrđivanje klimatskih, zemljišnih, vinogradarskih i vinarskih karakteristika na osnovu kojih se dokazuju veze između vinogradarskih područja i karakteristika vina.

U Srbiji se oko 80.000 domaćinstava bavi vinogradarstvom dok broj vinarija premašuje 230, pri čemu većina njih, preciznije oko dve stotine, proizvodi vina sa geografskim poreklom. Obeshrabruje, međutim, podatak da je u poređenju sa posleratnim periodom, tek trećina obradivih površina u Srbiji pod vinovom lozom. I to uprkos činjenici da Srbija raspolaže velikim potencijalom kad je reč o prirodnim predispozicijama za uzgoj vinove loze, počev od Vojvodine, preko Šumadije, pa do Negotinske krajine, kao i drugih regiona, poznatih po proizvodnji kvalitetnih vina. To se neminovno odražava i na izvoz vina čija se vrednost u 2016. godini, kretala oko 15 miliona dolara, dok je na uvoz potrošeno gotovo dvostruko više novca, preciznije 34,5 miliona dolara. Prema podacima Privredne komore Srbije najviše vina plasirano je na tržište Ruske Federacije i to u vrednosti od 4,4 miliona dolara, zatim u BIH (4,4 miliona dolara) i Crnu Goru (2,9 miliona dolara). Kad je reč o razmeni sa Hrvatskom na uvoz vina potrošili smo 792.000 dolara dok je izvoz srpskih vina na to tržište doneo devizni priliv od oko 438.000 dolara. Kako su nam potvrdili u PKS, Hrvatska već godinama unazad ne iskazuje potrebu za povećanjem uvoza srpskih vina.

Važna kockica u mozaiku

Neizostavna kockica u ovom svojevrsnom mozaiku svakako je i Istarska razvojna agencija – IDA, koja je osnivač Klastera za promociju vina Vinistra i član istoimenog Udruženja vinara sa sedištem u Poreču. Naši domaćini naglašavaju da su Klaster osnovali najviše iz potrebe da se lakše realizuju zajednički projekti, poput izložbe vina – VINISTRA i dodeljivanja prava za korišćenje oznake kvaliteta „Istrian Quality – IQ“, što je veoma važno za pozicioniranje na tržištu.

– Nosilac oznake kvaliteta je IDA, ali proces za dodelu znaka vinarima sprovodi Udruženje (uz pomoć Klastera). To su zanimljiva iskustva koja se mogu primeniti i kod nas, ali na tome treba ozbiljno raditi što, između ostalog, znači angažovanje profesionalaca. Treba, takođe, naglasiti da Udruženje i Klaster uživaju i podršku Istarske županije koja ih delom finansira. Nasuprot tome, Udruženje vinara iz istočne Srbije bazirano je na volonterskom radu. Mi ćemo sugerisati našim udruženjima vinara da iskopiraju istarski model udruživanja. Što se oznake kvaliteta tiče, RARIS je počeo realizaciju projekta „Uspostavljanje regionalnog brenda istočne Srbije“ u nameri da se konkurentnost privrede ovog dela Srbije podigne na viši nivo. Projektom će u značajnoj meri biti obuhvaćeni proizvođači vina – kaže za Danas Zoran Milovanović, projekt menadžer Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije (RARIS).

RARIS je pokrenuo regionalnu inicijativu „Istočna Srbija na putu ka EU“. Objašnjavajući o čemu je reč, naš sagovornik ističe da je ovim projektom počela priprema regiona za trenutak kada će Srbija postati punopravna članica Evropske unije. On tvrdi da je najvažnije objasniti građanima na koja sredstva iz fondova EU mogu da računaju i kako da do njih dođu. „Veoma je važno ukazati na primere dobre prakse iz zemalja članica EU, pa su u skladu sa time organizovane i studijske posetu vinara iz istočne Srbije Hrvatskoj i Sloveniji“, ističe Milovanović.

Da ulazak Hrvatske u EU nije doneo vinarima samo „med i mleko“, o tome najbolje svedoče statistički podaci. Pomenimo samo neke od njih – 2013. odnos izvoza i uvoza vina bio je 1:5 litara, a 2016. godine 1:15 litara. I paritet prosečne izvozne cene, od oko 3,7 dolara po litru, koja je znatno iznad uvozne od jednog dolara, ne ide na ruku hrvatskim vinarima (pokrivenost uvoza izvozom kreće se oko osam odsto). Doduše, plasman vina na tržište EU, pre svega na nemačko i poljsko, beleži blagi trend rasta, dok izvoz na tradicionalna tržišta u okruženju (osim Crne Gore) stagnira. Uprkos tome, hrvatski vinari ne gledaju s optimizmom na budućnost i upozoravaju da će se, ukoliko se nepovoljni trendovi nastave, proizvodnja vina suočiti s još ozbiljnijim problemima.

Balkanska vinska ruta

– Sa partnerima iz Bugarske RARIS je već realizovao jedan prekogranični projekat. Urađena je Studija brendiranja vinske rute i osnovan međunarodni Klaster „The Soul of the Balkans“, koji obuhvata vinare iz istočne Srbije i severozapadne Bugarske. Ova aktivnost bi tek trebalo da se razvija, a finansirala bi se kroz prekogranične projekte. Treba, međutim, naglasiti da je za ozbiljan rad Klastera potreban profesionalni kadar i stalni izvori finansiranja. Podsetiću da je Srbiji, iz pretpristupnih fondova, dostupno oko 190 miliona evra godišnje. Uloga RARIS-a u privlačenju tih sredstava je da se angažovanjem stručnih timova pripreme projekti lokalnih samouprava, koji će konkurisati za novac iz evropskih fondova. Istovremeno, RARIS sam priprema regionalne projekte i konkuriše za dobijanje EU sredstava – objašnjava Zoran Milovanović, projekt menadžer agencije RARIS.

Vinogradari očekuju veću podršku države’]

Kao jedan od najvećih problemi sa kojima se vinari u Srbiji suočavaju sagovornik Danasa ističe otežan plasman i naplatu isporučenog vina. Naglašava da je konkurencija velika pogotovu u segmentu vina nižeg kvaliteta. „Država se trudi koliko može i mislim da su subvencije namenjene razvoju vinarstva zadovoljavajuće, ali su za vinogradarstvo ipak nedovoljne, naročito ako želimo da povećamo površine pod vinogradima. Takođe se malo radi na klonskoj selekciji naših autohtonih sorti, što bi trebalo da poboljša kvalitet vina. Prostora za delovanje ima i u oblasti marketinga i promocije domaćeg vina“, poručuje Nikola Mladenović, vlasnika vinarije Matalj.

Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji - govor brojki

80.000 domaćinstava bavi se vinogradarstvom

230 ukupan broj vinarija

15 miliona dolara ostvareno izvozom vina u 2016.

34,5 miliona dolara potrošeno na uvoz vina

Kojim merama država podstiče razvoj vinogradarstva i vinarstva’]

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ponudilo je proizvođačima grožđa i vina set mera kojima se podstiče razvoj vinogradarstva i vinarstava u Srbiji.

1. Za podizanje novih vinograda, kroz povraćaj sredstava za kupljene sadnice, postavljanje naslona, pripremu i obradu zemljišta, kao i analizu zemljišta, predviđeni su podsticaji u maksimalnom iznosu do 2.000.000 dinara, uz posebne povoljnosti za zasade sa autohtonim sortama vinove loze. Visina iznosa podsticaja je 40 odsto od vrednosti troškova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 55 odsto. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,30 hektara, a maksimalna 10 hektara.

2. Za podizanje novih matičnih zasada vinove loze, kroz podsticanje proizvodnje sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje vinove loze, maksimalni iznosi podsticaja kreću se do 2.000.000 dinara.

3. Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju (pravo na tu vrstu podrške mogu da ostvare i vinogradari) u iznosu od 2.000 dinara po hektaru (maksimalno do 20 hektara).

4. Pravo na regres za đubrivo u iznosu od 2.000 dinara po hektaru (maksimalno do 20 hektara).

5. Podsticajna sredstva namenjena unapređenju konkurentnosti i dostizanja standarda kvaliteta kroz podršku investicijama u preradu i marketing u vinarstvu – maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 2.500.000 dinara.

6. Unapređenje kvaliteta vina kroz refundaciju dela troškova laboratorijskih analiza vina u cilju poboljšanja kvaliteta. Maksimalni iznos po podnosiocu zahteva za proizvođače vina bez geografskog porekla je 25.000 dinara, odnosno 50.000 dinara, ako je reč o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi), a za proizvođače vina sa geografskim poreklom je 100.000 dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da podršku pružaju i kroz besplatan upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar. Ministarstvo snosi i troškove kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, uključujući i laboratorijske analize i senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom. Cilj je da se domaći proizvođači animiraju da proizvode visoke kvalitetne kategorije vina sa geografskim poreklom.