Zašto uzgajati magarce: Njihovo mleko je najsličnije majčinom

Prvobitno je, kako navodi Agroklub.rs korišćeno magareće meso i koža, a kasnije se razvila i radna uloga.

“Razvoj mehanizacije u poljoprivredi doveo je do toga da je uloga magaraca u svakodnevnom životu i radu čoveka velikim delom potisnuta”, navodi Jelena Klječanin iz Odeljenja za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS.

Krajem 20. veka magarac se retko sretao, mogao se videti jedino u stadima nomada ili kao turistička atrakcija.

Danas postoje farme koje su razvile svoju proizvodnju u pravcu proizvodnje magarećeg mleka, pružanja usluga agro-turizma, hipoterapije – druženje dece sa magarcima zbog bolje socijalizacije i zbližavanje s prirodom. Sve značajniji su i kozmetički proizvodi napravljeni na bazi magarećeg mleka, za kojim vlada velika zainteresovanost. Posebno je ovaj proizvod bio tražen u periodu pandemije Covid-19.

„Magarice se sve češće gaje zbog mleka, koje se koristi kao dodatak ishrani za prevenciju i u lečenju nekih bolesti“, kaže Klječanin, dodavši da one daju male količine mleka, maksimum je pet decilitara dnevno u piku laktacije.

Na količinu mleka utiču brojni paragenetski faktori- ishrana, smeštaj, način muže, stadijum laktacije, a u dobroj meri i broj dnevnih muža. Mleko ima slatkasti ukus, a Klječanin kaže da se razlog krije u većem sadržaju laktoze.

U odnosu na svima dobro poznato kravlje, magareće je providnije čemu je uzrok manji sadržaj mlečne masti. Kako većina autora ističe ono je po sastavu najsličnije majčinom, sadrži i do 60 puta više vitamina C u odnosu na kravlje, kao i vitamine A, D, E, visoke količine magnezijuma, kalcijuma, fosfora, kalijuma, cinka.

„Zbog povoljnog sadržaja imunoglobulina u ukupnim proteinima ima antibakterijska i antivirusna svojstva te sprečava razne upalne procese, preporučuje se kod prehlada, alergija, bronhitisa, dermatoloških oboljenja“, ističe Klječanin i dodaje da je posebna korist to što jača imunitet kod dece i odraslih.

Svoju primenu pronašlo je i u kozmetici, pa tako se upotrebljava za pravljenje raznih masti, krema, losiona i lekovitih kupki. Legenda kaže da ga je koristila egipatska kraljica Kleopatra i da je za njenu mitsku lepotu odgovorna upravo kupka od magarećeg mleka i meda.

U pogledu smeštaja i ishrane ove životinje su veoma skromne. Objekti su uglavnom otvorenog ili poluotvorenog tipa koji treba da im obezbede siguran zaklon od vremenskih nepogoda, kiša ili visokih temperatura. Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti, najčešće su živeli od hrane koju su sami pronalazili. Posebno težak period po pitanju ishrane bila je zima, ali s dolaskom proleća i bujanjem vegetacije vraćali su se u kondiciju.

Magarci su izdržljive su i dugovečne životinje. Polno sazrevaju u dobi od 12 do 18 meseci.

Magarice se pripuštaju s dve do tri godine, najčešće u proleće, dok se magarci mogu početi ranije koristiti u reprodukciji, ali u početku s manjim intenzitetom.

Gravidnost magarica traje 375 dana, s odstušanjim od 25 dana manje ili više, piše Agroklub.rs