Zašto Valjevci nisu istinito informisani o trošenju budžeta grada

Rezime i najvažnije zaključke, o kojima se pričalo na jvnoj raspravi o Odluci završnog računa budžeta Valjeva, saopštio je na konferenciji za novinare Centra za održivi regionalni razvoj Šušeoka (COR) autor projekta „Cor-Gromobran” dr Slobodan Ilić, professor Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija – Odsek Valjevo.

Ilić je rekao da građani nisu upozati sa realnim ostvarenim rezultatima i sa realnim trošenjem novca u 2021. godini.

– U Odluci o završnom računu budžeta Valjeva za 2021. godinu, u delu koji se odnosi na izveštaj o učinku programa, koji je prikazan u posebnom delu Odluke, vidi se da jedna od najbitnijih kolona, a to je kolona koja prikazuje ostvarene vrednost indikatora za 2021. godinu, sadrži ništa ili sadrži da nadležno odeljenje nije dostavilo podatke. To se odnosi za osam budžetskih programa, koji uključuju sve ili pojedinačne programske aktivnosti i projekte, i odnosi se na 694 miliona dinara budžetskih para ili za 20 posto utrošenih sredstava u 2021. godini, naveo je Ilić.

On je naglasio da „ovo nije politička priča, niti politička ocena”, nego je priča koja se zasniva na stručnj oceni Panela grada Valjeva.

Prema Ilićevim rečima, kod prvih pet budžetskih programa, koji se odnose na oko 602 miliona dinara, za sve programske aktivnosti i projekte upisano je da „nadležno odeljenje nije dostavilo podatke” ili je kolona ostala prazna – bez ikakve upisane vrednosti. Isto se odnosi i na budžetski program broj 6 – Zaštita životne sredine, a na projekat „Smanjenje zagađenja zemljišta nastalog usled emisije od divljih deponija izgradnjom Eko-parkića”, za koji je utrošeno oko 15 miliona dinara.

Ono što je bitno da građani znaju jeste to da se uopšte ne ocenjuje uspešnost trošenja novca poreskih obveznika, kao i da li su ostvareni planirani ciljevi i koliko su ostvareni?

Drugim rečima, građani ne vide da li je cilj koji je postavljen ostvaren nego je samo prikazano koliko novca je planirano da se potroši i da li je toliko ili manje potrošeno.

– Drugi ozbiljan zaključak koji ukazuje da nismo u mogućnosti da transparentno sagledamo trošenje novca poreskih obveznika, to je da su javnost i građani u potpunom mraku kada je u pitanju planiranje i izvršenje Plana komunalne izgradnje. Građani dobiju objavu u Službenom glasniku da je usvojen Plan komunalne izgradnje, ali ne znaju šta je planirano, po kojim kriterijumima i prioritetima…, a još manje znaju šta je i koliko izvršeno od planiranog. Toga zvanično nema na sajtu Grada, niti u Službenom glasniku postoji Plan komunalne izgradnje. Postavlja se pitanje gde građani mogu da vide šta je planirano, a šta je urađeno. Još gora situacija je kada je u pitanju izvršenje Plana komunalne izgradnje, jer nema nigde javno objavljenih tih izveštaja i podataka, rekao je Ilić, a prenose Kolubarske.

Treći ozbiljan zaključak koji dovodi u pitanje ulogu Skupštine grada odnosi se na jednu olakšavajuću okolnost, koju je Zakon o budžetskom sistemu omogućio predsednicima opština i gradonačelnicima, a to je da kao jedan vanredni ili interventni alat omogući da u određenim situacijama mogu da menjaju iznose po pojedinim budžetskim pozicijama, a to se stručno zove – odluke o promeni aproprijacije.

– Dok je zakonodavac tu olakšicu definisao kao vanredni instument, gradonačelnik Valjeva je to preveo u instrument koji se redovno upotrebljava, pa je tako u 2021. godini doneo čak 117 odluka o promeni aproprijacija i to bez obrazloženja i navedenih razloga zbog čega se takve izmene rade, ali i bez Skupštine grada. Onda se postavlja pitanje u čemu je uloga Skupštine grada, ako ne radi jedan od osnovnih poslova za koje je nadležna, i postavlja se pitanje kakvo je to planiranje ako je bilo 117 intervencija, ili su se svaki treći dan donosile takve odluke, naveo je dr Slobodan Ilić.

Iz Odluke o završnom računu budžeta Valjeva za 2021. godinu nije moguće videti ni da li su i u kojoj meri realizovani kapitalni projekti. Ne postoji pregled koji sadrži šta je planirano, a šta je izvršeno u prošloj godini.

– U Tabeli – Kapitalni projekti u Odluci o budžetu, nalazi se 15 kapitalnih projekata, među kojima je i sedam, a koji ne bi trebalo da se tu nalaze jer su, prema javno objavljenim podacima, završeni 2019. odnosno 2020. godine. Istovremeno, nema projkata koji bi tu trebalo da budu, a to su oni koji su planirani za 2022 i 2023. godinu. Takav prikaz izaziva konfuziju u javnosti, građanima nije jasno šta je realno izvršeno, a ako tome dodamo da je nejasan i postupak njihove prioritizacije, a nisu navedeni ni izvori finansiranja, onda izgleda logično zbog čega građani sumnjaju da će kapitalni projekti biti realizovani, zaključuje dr Ilić.

„Odlčno planiran budžet” ili samohvalsnaje

Odgovor na pitanje da li je budžet Valjeva zaista „odlično plniran”, kako to ističe gradsko rukovodstvo, ili je u pitnju samohvalisanje, sadržan je u oceni po međunarodnom standardu PEFA – Program za javne rashode i finansijsku odgovornost.

To je kombinacija trideset i jednog pokazatelja gde se u prvom stubu, od sedam, priča o tome koliko je budžet koji je predmet analize pouzdan i ukupno izvršeni rashodi. Na osnovu toga može se zaključiti da li je dobro ili loše planiran lokalni budžet.

– Kada primenimo PEFA standard dolazimo do zabrinjavajuće situacije koja nam kaže, ne da se loše planira nego se izuzetno loše planira naš budžet. Od 17 budžetskih programa, čak osam je klasifikovano ocenom „D” – izuzetno loše planiranje, što je blizu 48 posto izvršenih rashoda. Samo dva budžetska programa ocenjena su „A” – dobro planiranje, i još dva „B” – prelazno ili ni dobro ni loše; dok je pet programa ocenjeno „C” – loše planiranje. Zaključak je da je 13 od 17 programa ocenjeno loše ili izuzetno loše planirano, naveo je Ilić.

Prema Ilićevim rečima donošenje i izradu pojedinih akata prati nestručnost, neznanje i nezainteresovanost. Primer za to su odluke o promeni aproprijacija, koje su potpuno pogrešno definisane.

Ilić je ukazao i na višegodišnje ili hronično kršenje zakonskih odredbi koje se odnose na poštovanje zakonskog budžetskog kalendara, što nikako nije, kako mnogi smatraju, „sterilni formalizam”.

– Poslednji zaključak na koji želimo da ukažemo, a možda je i najznačajniji, jeste to da polako ističe i druga godina od trenutka kada je Grad imao obavezu da uradi i primeni Plan razvoja grada. Kada ne postoji taj plan pitanje je kako gradska vlast postavlja razvojne ciljeve, da li ih uopšte ima, ako ih nema kako je to povezno sa budžetom, kako se troše sredstva građana… Jednostavno, to pokazuje na jedno ozbiljno lutanje Grada, zaključio je dr Slobodan Ilić.

Predlozi Panela grada Valjeva

Prvi predlog je da se uvede nova metodologija izveštavanja koja će biti jednostavna sa jasnim planom o čemu se izveštava i sa jasnim prikazom rezultata izvršenja tog plana. Građani imaju pravo, kao poreski obveznici, da budu istinito i u potpunosti, ali i jednostavno, informisani kako se njihove pare troše.

Drugi predlog je uvođenje obavezne javne rasprave o Odluci o završnom računu budžeta, a treći predlog se odnosi na zahteve u pogledu sprovođenja javne rasprave o budžetu za 2023. godinu.

– Smatramo da postoji puno manjkavosti kada je u pitanju dosadašnje orgnizovanje i vođenje javnih rasprava i sve ono što sledi posle toga, a to je obaveštavanje svih onih koji su dostavili određene predloge za izmene i dopune, naveo je dr Slobodan Ilić na konferenciji za novinare, pišu Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga.

Više vesti iz ovog grada ćitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Poreklo i percepcija zla: Promocija romana „Tri mudra majmuna” Nenada Zeca u SKC-u Kragujevac

Neodgovornost i nekompetentnost kragujevačke vlasti: Milan Milosavljević član Anketnog odbora za Tržnicu

Posle gotovo vek i po „vaskrsao” Pančićev kragujevački slez

Pozorište će opstati dok je jedan čovek u publici i isto toliko na sceni: Otvoren 19. Joakimfest