Ograničavanje vremena za odlazak u toalet, padanje u nesvest zbog visokih temperatura i klima kojih u proizvodnim halama nema ili ne rade, ponižavajući odnos menadžera prema zaposlenima, zabrana sindikalnog organizovanja.
To je samo deo spiska lošeg postupanja poslodavaca, koji je podugačak, baš kao i spisak firmi koje su u Srbiju došle da za male pare dobiju radnu snagu, koja će da ćuti i trpi jer boljeg nema. Jura, Geoks, Kalcedonija, Golden lejdi, navode u sindikatima, samo su neke od njih. O Juri je samo Danas traktate pisao, ali ni tri meseca posle prvog objavljenog teksta o tome kako radnicima, između ostalog, savetuju da nose pelene kako bi manje išli u toalet – nema reakcije države.
Država je dovela „strane investitore“, dala im subvencije, za svakog radnika i do 10.000 evra, dala im zemljište da na njemu grade i montiraju svoje hale i obećala ko zna šta još. I zato ne čudi, što Danas dva meseca nije dobio odgovor od Ministarstva rada o izveštajima svih inspekcija urađenih u Juri od 2010. do danas. Čak ni posle upozorenja poverenika Rodoljuba Šabića da to mora da uradi. I onda se postavlja pitanje da li je država tu da štiti investitore koji ne moraju ni dinara da ulože u radnika celih pet godina ili radnike, građane ove zemlje koji su tu vlast odabrali da se bori i izbori za njih. Zašto vlast žmuri na očigledne probleme koji postoje? Zar davanjem subvencija za svako radno mesto Aleksandar Vučić nije sebi stvorio dobru pregovaračku poziciju, onu sa koje može da traži od investitora da radnicima dozvoli makar pauze za odlazak u toalet i mogućnost da organizuju sindikat? To je samo ono što im Ustav Srbije već dozvoljava. Da li je moguće da je Srbija poslednja rupa na svirali i da ne možemo da nađemo bolje poslodavce od Jure i njoj sličnih? A nije tačno da ne možemo, jer ima primera koji to potvrđuju.
Sagovornici Danasa iz nekoliko sindikata tvrde da su nemačke kompanije dobar primer, izdvajaju nekoliko njih – Svarovski, Boš, Leoni. Upravo u Leoniju UGS Nezavisnost ima 900 članova i organizovanje sindikata se od starta nije dovodilo u pitanje.
– U Leoniju imaju kutiju u koju radnici ubacuju primedbe ukoliko ih imaju. Oni kojima se primedba odbaci dobiju po 500 dinara, ali ukoliko bude usvojeno, radnik dobije nagradu od 1.000 do 5.000 dinara – kaže za Danas Milorad Panović iz UGS Nezavisnost.
Međutim, većina kompanija iz „šrafciger“ industrije ne poštuje prava radnika. Panović nereagovanje države naziva „genocidom nad sopstvenim narodom“ jer u kompanijama nisu dozvoljeni sindikati, ali se ne poštuju ni osnovna ljudska prava.
– Jura je samo jedan primer, mnogo ih je takvih, Kalcedonija, Golden lejdi, i mnogi drugi. Država ćuti, a treba da se zna da je to problem, jer većina kompanija koje dođu nema ozbiljnu proizvodnju. Ako se desi da im se nešto ne svidi ili država odluči da poveća porez za 0,1 odsto, oni mogu da se spakuju za 24 sata i odu negde drugde – ističe Panović.
Željko Veselinović iz UGS Sloga kaže da je pogrešno takve kompanije zvati „stranim investitorima“, jer oni to nisu.
– Oni ne donose novac, njima država daje subvencije, a oni dolaze ovde jer dobijaju jeftinu manuelnu radnu snagu. U takvim fabrikama, koje ljudi u inostranstvu zovu lešinarskim, u Srbiji radi više od 100.000 radnika. Država im daje novac, gradi hale i ne stoji iza zaposlenih – kaže za Danas predsednik UGS Sloga Željko Veselinović.
Nekada je takvih fabrika najviše bilo u Istočnoj Evropi, napominje, danas ih je najviše u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji i kod nas.
– Primetili ste da najviše njih ide na jug Srbije, jer je tamo nezaposlenost najveća i logično je da će ljudi najpre pristati da rade za male pare. A država šta radi? Umesto da stoji iza radnika, ona krivi novinare, sindikate i zaposlene da rade protiv države, ne obraćajući pažnju u kakvim uslovima rade građani – ističe Veselinović.
On kaže da su za komunikaciju sa sindikatima otvorene uglavnom samo nemačke i američke kompanije, dok sa svim ostalima postoji problem. Svi posluju po sličnom principu, tvrdi on, sa državom dogovaraju minimalne plate, ljudi prolaze kroz obuku tri meseca, nakon čega ih ostavljaju da rade na ugovor, koji se stalno produžava. Neretko se dešava, napominje Veselinović, da pojedine firme zaposlene menjaju upravo na ta tri meseca, tokom kojih rade besplatno jer su na obuci.
– Država umesto da stane na stranu radnika, ona ne samo da ne pomaže već opstruira. Predlog vlastima jeste da takve kompanije izbace napolje, jer na njihovo mesto mogu da dođu firme koje će više poštovati prava radnika. Ukoliko država uskoro ne bude reagovala, plašim se da može doći do radikalnijih obračuna sindikata i radnika sa onima koji ih ponižavaju – napominje Veselinović.
ASNS: Vlast zatvara oči pred problemima
Razumemo želju i zalaganje Vlade da dovede strane investitore, ali ne razumemo činjenicu da se ne vodi računa o položaju zaposlenih u tim kompanijama, ističe se u saopštenju Asocijacije slobodnih i nezavisnih medija.
– Da li naši građani imaju obavezu poligrafskih ispitivanja, da li oni kojima smo svi dali subvencije imaju pravo da ponižavaju naše građane zabranom odlaska u toalet – navodi se u saopštenju ASNS. Krivac za ovakvo stanje, kako se ističe u saopštenju, jeste vlast, koja zatvara oči pred ovim problemima, koja toleriše kršenje Ustava i zakona i koja ne reaguje na upozorenja da je na snazi apsolutna zabrana formiranja sindikata u ovim kompanijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.