Zašto Vučić „naduvava“ cenu karantina

Prema malo preciznijim računicama navedenih efekat epidemioloških mera na BDP je daleko od onog što je predsednik u oba navrata izjavio.

Prema kalkulaciji Milojka Arsića, urednika Kvartalnog monitora i profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, mesečni bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko četiri milijarde evra.

U aprilu (koji je sa stanovišta ekonomske aktivnosti prosečan mesec) prošle godine mere su bile blizu maksimalnih, dakle privreda je bila skoro sasvim zaključana i BDP je tog meseca pao za 13 odsto.

Ako uzmemo u obzir da bi da nije bilo mera i krize ekonomska aktivnost bila povećana za oko pet odsto, proizilazi da je gubitak za ekonomsku aktivnost zbog skoro maksimalno strogih epidemioloških mera bio 18 odsto.

„S obzirom da je prosečan dnevni BDP Srbije oko 135 miliona evra, dakle mnogo manje od navodnih dnevnih gubitaka o kojima se govori, zaključavanje ekonomije u aprilu prošle godine izazivalo je gubitke od oko 25 miliona evra dnevno. I to je maksimalan gubitak. Sada, već smo imali neke epidemiološke mere i pre uvođenja ovih poslednjih, recimo u vezi noćenja u hotelima. Sa ovim merama koje uglavnom obuhvataju zatvaranje ugostiteljskih objekata, dnevni gubitak za ekonomiju može da iznosi 10 do 15 miliona evra“, objašnjava Arsić.

Dakle, najstrože zaključavanje donosi gubitke 7,6 puta manje od Vučićevih 190 miliona, dok blaži oblici zabrane rada poput onih koji su sada na snazi prave od 12 do 19 puta manje gubitke.

Slična je računica i Kori Udovički, predsednice Centra za napredne ekonomske studije (CEVES), koja je ocenila da mesec dana ovakvih mera košta oko 0,8 odsto BDP-a ili oko 350 miliona evra, što je oko 11-12 miliona evra dnevno.

Sa strane privrednika, procene su malo pesimističnije, ali opet ni blizu onog što je „procenjivao“ predsednik. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku prenosi procene privrednika da su dva meseca u „lokdaunu“ prošle godine koštala privredu oko 2,4 milijarde evra izgubljenog prometa.

„Ako uračunamo tu i preduzetnike i mikro preduzeća koji pružaju usluge, taj izgubljeni promet mogao bi da iznosi oko tri milijarde evra“, ocenio je Rajić. I ta pesimistična računica privrednika opet dostiže maksimalno 50 miliona evra dnevno.

Prema njegovim rečima od zabrana privrednike više muči selektivnost koja pogađa male privrednike.

„Koja matematika pokazuje da se manje širi zaraza u objektu gde je 500 ljudi nego u malom marketu u koji ulaze kupci jedan po jedan. Ili da se manje zaražavaju u javnom prevozu ili javnim institucijama nego u kafićima u kojima se poštuju epidemiološke mere. Osim toga preduzetnicima smeta neprofesionalno i neozbiljno ponašanje kriznog štaba koji u petak uveče donosi mere za vikend ili u nedelju uveče za ponedeljak. Recimo ugostitelji koji moraju unapred da nabave namirnice imaju gubitke zbog toga, da ne govorimo da firme ne mogu da organizuju ni radnike ni posao kako treba“, ističe Rajić dodajući da bi država trebalo da obešteti sve kojima je ograničila rad srazmerno ograničenju.

Rast BDP u 2021. između tri i četiri odsto

„Srpska ekonomija je u 2020. godini bila peta u Evropi po rezultatu, ali je samo uz Tursku i Norvešku imala rast industrijske proizvodnje“, ocenio je Milojko Arsić juče na predstavljanju poslednje publikacije Kvartalnog monitora dodajući da je bolji rezultat od ovog u odnosu na evropske zemlje imala 2001, 2002, 2004. i 2008. godine.

Efekat pandemije na ekonomiju je da smo umesto očekivanog rasta od četiri odsto u prošloj godini imali pad od jedan odsto. Takođe zabeležen je veliki rast javnih i privatnih dugova u svetu. Srbija je zabeležila rast javnog duga na 26,7 milijardi evra kraju 2020. godine, što je 57,4 odsto BDP-a, a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58 odsto BDP-a.

„Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog jačanja dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije Komercijalne banke“, rekao je Arsić.

Srbija je prošle godine zabeležila i najveći deficit budžeta u novijoj istoriji od 8,1 odsto BDP-a ili 3,8 milijardi evra.

Za ovu godinu Kvartalni monitor predviđa rast BDP-a Srbije između tri i četiri odsto.

Budžetom je planiran deficit od tri odsto BDP-a, ali prema rečima Arsića, nove mere pomoći privredi iznose oko dva odsto BDP-a tako da se može očekivati da deficit na kraju godine iznosi oko pet do šest odsto BDP-a ili oko tri milijarde evra.

„Novi ekonomski paket je ekonomski opravdan i neće ugroziti ekonomsku stabilnost. Dobro je što se uglavnom radi o jednokratnim merama“, ocenio je Arsić, dodavši i da bi bilo opravdano i fiskalno odgovorno da se umesto nastavka neselektivnih programa nove antikrizne mere usmere samo na građane i preduzeća koja su snažno pogođena pandemijom.