Industrija piva u prethodnim godinama zabeležila pad od oko 14 odsto, što je posledica pada kupovne moći stanovništva koja je izazvala i značajne promene u pivskoj industriji i tržištu, pokazala je prošlogodišnja studija Ernst i Janga.
Pad kupovne moći stanovništva odrazio se i na tržište piva koje poslednjih godina, u proseku, beleži pad od približno 2,8 odsto godišnje, s tim što te stope variraju od pada od 11 odsto u 2008/2009 do rasta od četiri odsto u 2014/2015. Takođe, primetna je i transformacija tržišta gde je izražen rast cenovno pristupačnijih brendova, kod kojih je primetan trend pada cena poslednjih meseci. Iako se tržište polako oporavlja, biće izazovno pratiti dalji njegov razvoj, kako kod nas u zemlji, tako i u regionu tokom naredne godine – kaže u razgovoru za Danas Vladimir Novaković, generalni direktor Apatinske pivare.
* Kolika je posle svega danas potrošnja piva po čoveku u Srbiji?
Bez obzira na tradiciju konzumacije piva u našoj zemlji koja je stara skoro tri veka, prema dostupnim podacima, Srbi popiju 56 litara piva godišnje po stanovniku, dok je evropski prosek 68 litara.
* Koji su glavni problemi sa kojima se suočava industrija piva? Kako gledate na akciznu politiku Vlade i u kojoj meri odlazak mladih iz zemlje utiče na tražnju?
Pivarska industrija je jedna od najkonkurentnijih i najdinamičnijih industrija kod koje je trend globalizacije najizraženiji. Danas je to visokoorganizovana, savremena industrija koja u potpunosti prati svetske trendove i konkurentna je, kako na globalnom, tako i na regionalnim tržištima sa značajnim učešćem u izvozu zemlje, ali i značajnim poreskim doprinosom državnom budžetu i privredi uopšte. Ukupno, direktno i indirektno, pivarska industrija zapošljava više od 17.000 ljudi i doprinosi budžetu sa više od 230 miliona evra godišnje kroz izdvajanja za akcize, poreze, socijalna davanja i doprinose. Pored velikih, zakonski definisanih, ulaganja u državni sistem, naša industrija svakodnevno ulaže i u zabavne, kulturne i edukativne aktivnosti.
Kako bi stvorili uslove za pozitivan rast u godinama koje dolaze, našoj industriji je potrebna, pre svega, predvidivost i održivost, odnosno stabilizacija akciza i dijalog o podsticajima za našu industriju. Ovo su upravo najvažniji zadaci za Udruženje pivara Srbije tokom narednog perioda. Kada govorimo o trendu odlaska mladih iz Srbije, ne treba meriti posledice u pojedinačnim industrijama, već upravo kroz njihov razvoj i saradnju sa državom, moguće je doprineti smanjenju tog trenda.
*Kako gledate na dolazak novih igrača na domaće tržište, poput M6, makedonske investicione grupe, koja stoji iza Tikveša, i širenja zanatskih pivara?
Smatramo da je veoma važno da postoji zdrava konkurencija koja doprinosi razvoju sve boljih proizvoda, po meri potrošača i dovodi do jačanja cele kategorije piva. Do skoro je na domaćem tržištu bilo prisutno svega desetak pivskih brendova, a potrošači nisu mogli sa sigurnošću da kažu kakva je razlika među njima. Danas, međutim, imamo više od 100 aktivnih brendova, a potrošači više nisu indiferentni u pogledu vrste, ukusa, kvaliteta i cene piva.
Upravo sve zahtevniji potrošači, globalizacija i određeni svetski standardi podstakli su razvoj kraft pivarstva i pojavu sve većeg broja manjih kraft pivara u celom svetu. One su proistekle iz potrebe za drugačijim i jedinstvenim ukusima, koji karakterišu određeno podneblje, i nisu nešto što potrošači mogu da nađu na svakom koraku, tako da verujem da je to pravac u kom će se tržište dalje razvijati.
Iskustva regiona
* Možete li da uporedite naše sa regionalnim tržištima?
U regionu je već godinama aktuelan trend globalne konsolidacije i koncentracije kapitala koji svakako utiče i na naše tržište u smislu navika potrošača, dostupnosti i cene proizvoda. To je i jedan od faktora koji ovu industriju čini krajnje dinamičnom i inovativnom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
