Foto: N. KovačevićAriljski odbor Srpske stranke Zavetnici je podržao srpske malinare koji traže višu otkupnu cenu ovogodišnjeg roda maline i javno pitao nadležne „do kada će u Srbiji nekolicina hladnjačara odlučivati o sudbini više od pola miliona ljudi“, koliko ih se bavi tom proizvodnjom.
Uz ocenu da je „malina, jedan od strateških poljoprivrednih proizvoda Srbije, ove godine doživela cenovni fijasko“, taj odbor je naveo da su za „nisku cenu odgovorni hladnjačari“.
Vlasnicima hladnjača, dodaje se, „država je dozvolila uvoz maline iz Ukrajine i Poljske i na taj način ugorzila našeg proizvođača, jer mešanje sa našom malinom dovodi do nižeg kvaliteta i prikazuje se veća količina od realne koju Srbija proizvodi“.
„Trenutnom cenom od 200 dinara, naši malinari ne mogu da pokriju ni osnovne troškove đubriva, obrade zemljišta, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, dnevnica beračima kao i druge rashode“.
„Na taj način se dovodi u pitanje bavljenje malinarstvom, a time i egzistencija na stotine hiljada domaćinstava u našoj zemlji“.
„Nedopustivo je da cena maline u hipermarketima“, poručuju ariljski Zavetici, „bude deset puta viša od cene koju dobijaju domaći proizvođači“.
Nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača, ocenjuju, kulminiralo je velikim brojem protesta i blokadama hladnjača.
„I pored više desetina sastanaka ministarke poljoprivrede i njenih sekretara sa udruženjima proizvođača maline, sve se završilo samo na pustim obećanjima. Na tim sastancima malinari su mogli da čuju da će cena ove godine biti tri i više evra, a dostigla je svega nešto više od polovine obećane cene“.
Zavetnici pitaju Ministarstvo poljoprivrede šta će uraditi da se zaštiti više od 500.000 ljudi koji žive od maline, čija egzistencija je ugrožena?
„Do kada će u Srbiji nekolicina hladnjačara odlučivati o sudbini više od pola miliona ljudi? Da li država ima bilo kakav plan kako da zaštiti našu poljoprivredu, našeg proizvođača, jer ovakvim ponašanjem poljoprivredna proizvodnja će biti dovedena na rub egzistencije i sve češćim odumiranjem poljoprivrednih domaćinstava?“, navode Zavetnici.
Poručuju da „malina mora da bude jedan od poljoprivrednih brendova Srbije, da se domaća proizvodnja zaštiti od nekontrolisanog uvoza, ali i da se pooštre standardi, u skladu sa veoma lošim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, a neophodno je obezbediti veći broj izvoznih dozvola srpske maline“.
Srpska malina je, ocenjuju Zavetnici, „među najkvalitetnijim na svetu“ i navode da je „Srbija vodeći svetski proizvođač, a da samo Rusija i Poljska imaju ukupno više hektara malinjaka od naše države“.
Malina i BDP
„Proizvodnjom maline u Srbiji, koja je od strateškog značaja za domaći BDP jer se njome ostvaruje godišnji prohod veći od 100 miliona evra“, bavi se, ocenujuju Zavetnici, više od 500.000 ljudi.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
