Zavisnost Srbije od uglja

U saopštenju, Centar navodi da je predstavnicima borda direktora EBRD i osoblju banke zaduženog za energetiku, prirodne resurse, ekološke i socijalne uticaje predstavio neodrživost ekonomske, socijalne, ekološke i tehnološke politike i prakse razvoja EPS koji uprkos obavezama prema EU i globalnim klimatskim obavezama nastavlja da planira kopanje i spaljivanje uglja daleko posle 2050. godine.

U saopštenju se ističe da EPS planira da kopa na manje od 100-300 metara od preko 2.000 porodica u kolubarskom i kostolačkom regionu, utičući destruktivno na imovinu i zdravlje građana i njihove dece.

CEKOR je tražio od EBRD da prestane da podržava produbljivanje zavisnosti Srbije od uglja, ekonomski neodrživim investicijama u nove termo centrale na ugalj, već da se okrene značajnim ubrzanim investicijama u obnovljive izvore kako bi se pripremili za vreme posle 2040. godine.

Tada Srbija, kako se ističe, mora već potpuno da redukuje svoju zavisnost od uglja.

CEKOR je upozorio EBRD da po svojoj politici ne sme da podržava izgradnju – otvaranje novih ugljenih polja, a što EPS planira koristeći između ostalog novac od kredita iz 2015. godine u visini od 200 miliona evra predviđenih za restruktuiranje.

EBRD je na današnjem sastanku odgovorio da u Srbiji podržava projekte obnovljivih izvora energije, a ulaganja u ugalj ne podržava, već samo poboljšanje menadžmenta JP EPS.

EBRD je izjavio da pomno prati problematiku raseljavanja u okolini ugljenokopa u Srbiji, ističe se u saopštenju koje je potpisao koordinator energetike i monitoringa međunarodnih finansijskih institucija Zvezdan Kalmar.