Zavod za statistiku neće objaviti fleš procenu BDP-a

Ovo je odgovor Republičkog zavoda za statistiku na pitanje Danasa zašto objavljivanje fleš procene BDP-a za drugo tromesečje kasni sedam dana.

Direktor Zavoda Miladin Kovačević je za Danas rekao da nemaju potpune podatke pa zato nisu hteli da rizikuju da se procena značajno razlikuje od računa koji se objavljuje početkom meseca.

„Fleš procena nije obavezujuća, a račun jeste. Ipak ljudi ne razlikuju procenu od računa i nisam hteo da me napadaju ako se račun bude razlikovao od procene. Imamo nepotpune podatke, još ne znamo kakav gasovod ima efekat, pa smo odustali od objavljivanja fleš procene“, rekao je Kovačević.

Stručnjaci kažu da je teško komentarisati zašto Zavod za statistiku ne daje procenu. Ekonomista Dragovan Milićević ističe da bi razlog mogao biti zbog metodologije prikupljanja podataka, a opet možda je razlog privredni zastoj u drugom kvartalu.

„Možemo samo da nagađamo. Može biti i jedno i drugo. Možda je metodologija, a možda je i nešto što bi radije da ne objave“, kaže Milićević.

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević, napominje da je vreme godišnjih odmora i da su mnogi ljudi koji na tome rade otišli na odmor, ali opet to se može reći i za prethodne godine kada nije bilo odlaganja.

„Industrijska proizvodnja u junu je smanjena više od šest odsto, a u prvom polugodištu dva odsto. Uz to imamo izveštaje da je proizvodnja pšenice značajno smanjena. To su dva bitna faktora, jer industrija ima učešće od preko 20 odsto u BDP-u, a s druge strane teško da je neka druga oblast kompenzovala ovaj pad. Sve to ne govori u prilog privrednom rastu od 3,5 ili četiri odsto kao što je najavljivano i možda statistika ne želi da se tako eksponira“, ocenjuje Kovačević.

Vlada Srbije je projektovala privredni rast za 2019. godinu, što je podržao i Međunarodni monetarni fond, od 3,5 odsto iako je u prvom tromesečju ostvaren međugodišnji rast od svega 2,5 odsto. Objašnjenje je da su u prvom tromesečju delovali neki privremeni faktori poput remonta u NIS-ovoj rafineriji, taksi od 100 odsto koje su uveli KiM na robu iz Srbije, ekonomskog usporavanja naših najvećih trgovinskih partnera Italije i Nemačke, kao i visoka osnovica iz prvog tromesečja prošle godine. Računica je da bi u naredna tri tromesečja BDP trebalo da raste po stopi od 3,8 odsto da bi na kraju godine bio dostignut ciljani rast. Međutim, neki podaci, poput industrije, ne ulivaju poverenje. Naime, u junu je zabeležen međugodišnji pad industrijske proizvodnje od 6,1 odsto, a na nivou celog prvog polugodišta pad je dva odsto. U junu je najvažniji deo industrije, prerađivačka industrija, smanjen za 7,7 odsto.

Prema oceni iz izveštaja Zavoda za statistiku, ove godine se očekuje manji prinos pšenice do 18 odsto u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, zasejane su veće površine pod kukuruzom i sojom, a manje pod šećernom repom i suncokretom.

Nerealan kurs pumpa BDP u evrima

Mlađen Kovačević ukazuje i da bi statistika trebalo da uz procenu bruto domaćeg proizvoda objavljuje i bruto nacionalni proizvod.

„Najveće kompanije su u vlasništvu stranaca i oni iako su veliki proizvođači i izvoznici takođe su veliki i uvoznici. Zato je bruto nacionalni proizvod koji stvaraju samo domaći rezidenti manji od bruto domaćeg proizvoda. Druga stvar je da imamo ta obećanja o plati od 500 evra ili BDP u evrima. Ali dinar je toliko precenjen, da kada BDP ili plate u dinarima delite sa 118 dobijete nerealno veliki rezultat. Mnogo veći nego da se deli sa kursom od na primer 150 dinara za evro“, ocenjuje Kovačević.