Zbog čega je teško odreći se pušenja ili šećera i koji je put do srednjeg rešenja: Konferencija „Promisli: Dekodiraj dezinformacije“

„Infodemija je metafora koja opisuje kako se dezinformacija može brzo širiti od čoveka do čoveka, i kao virusno oboljenje uticati na njih, njihove odluke i postupke”, rekla je Žizel Bejker, potpredsednica Filip Morisa za saradnju sa naučnom zajednicom.

„Značaj takvih (dez)informacija je naročito veliki kada uzmemo u obzir činjenicu da na osnovu njih ljudi donose odluke važne za njihovo zdravlje“, rekla je Bejker. Kao konkretan primer, ona je navela činjenicu da su nikotin, duvanski dim, pušenje i cigarete pojmovi koji su potpuno isprepletani u glavama većine ljudi, „što je pogrešna percepcija koja potiče od pre 20-ak godina kada je jedini način da se koristi nikotin bio paljenje cigarete i njegovo udisanje kroz duvanski dim“.

„Danas znamo da je ta percepcija pogrešna i da postoje bolja rešenja. Svi smo svesni da nikotin izaziva zavisnost i nije oslobođen rizika, ali je naučno dokazano da nikotin nije glavni uzrok bolesti povezanih sa pušanjem. Glavni problem je duvanski dim koji nastaje kao posledica sagorevanja duvana. Zbog toga je važno ljudima ponuditi alternativne, manje štetne proizvode, jer su nauka i inovacije dali mnogo različitih rešenja za ovaj problem – kako koristiti nikotin, bez unošenja većine ostalih štetnih materija koje sa sobom nose klasične cigarete”, rekla je Bejker.

Kardiolog, dr Edin Begić iz Bosne i Hercegovine, istakao je da uprkos postojanju javnih kampanja koje sugerišu neophodnost promene životnog stila, građani teško to usvajaju, iako farmakološka terapija, bez nefarmakološke (pomena životnog stila, redukcija unosa soli i šećera, svakodnevna fizička aktivnost, prestanak konzumiranja cigareta i alkohola), nije svrsishodna.

„Nabrojano predstavlja faktore rizika koje je moguće modifikovati. Obavezan prestanak pušenja, u bilo kojem trenutku, donosi benefit za pojedinca, posebno u sekundarnoj prevenciji, nakon kardiovaskularnog incidenta. Ako sami srčani udar nije ostavio veliku posledicu na pacijenta, i ako isti može da obavlja svakodnevne aktivnosti, uprkos inicijalnom prestanku pušenja, unutar šest meseci čak i do 90 odsto pacijenata se vrati navici konzumiranja cigareta. U tom slučaju lekovi i čitave terapije koje su opterećujuće i za pacijenta i za zdravstveni sistem nemaju puno smisla”, naglasio je Begić.

Upravo kod tih pacijenata koji imaju izazov da prestanu sa pušenjem, važnu ulogu može imati prelazak sa tradicionalnih cigareta na alternativne proizvode, smatra Begić.

„Tehnologija zagrevanja duvana je smislena kao vid alternative za one koji ne mogu da prestanu da konzumiraju cigarete, te i lekari i istraživači moraju obratiti pažnju i informisati se koji su njihovi stvarni benefiti u odnosu na konvencionalni proizvod. FDA (Američka agencija za hranu i lekove) je potvrdila da ovi proizvodi emituju manje štetnih materija, posebno u pogledu ateroskleroze krvnih sudova. U tom FDA dokumentu ćete pročitati da i korišćenjem ove vrste alternativa nastaju potencijalno štetne materije i to svi znamo, ali je njihov kvantitet značajno manji”, rekao je dr Begić naglasivši da bi lekari trebalo da pročitaju bar ovaj dokument, kako bi bili adekvatno informisani prilikom savetovanja svojih pacijenata.

Ali sve i kad znaju, a najčešće znaju šta je za njih dobro, a šta loše, ljudi se drže svojih obrazaca ponašanja, ocenio je psihoterapeut i edukator Leo Ivanišević.

Prema njegovim rečima, mozak voli čista crno-bela rešenja.

„I kada imamo sve prave informacije, težićemo da ih odbacimo ukoliko se one ne slažu sa našim stavovima, naše emocije će kriviti činjenice kako bi bile u skladu sa onim u šta verujemo i kako na kraju ne bismo morali ništa da promenimo. I u tom krivljenju činjenica smo jako kreativni – trudimo se da objasnimo sebi zašto je pušenje dobro, izbegavamo odgovornost tako što ubeđujemo sebe da je to jače od nas, prenaglašavamo antistres efekat pušenja itd. Sa druge strane ispravne informacije diskreditujemo, dovodimo u pitanje izvore, tvrdimo da se radi o statistici neprimenjivoj na pojedinca, da se radi o zaveri, o promeni koja bi za nas bila nepodnošljivo stresna… Upravo zbog toga je često neophodno ponuditi srednje rešenje – ako od osobe tražimo da se nečega odrekne, moramo joj ponuditi nešto za uzvrat. Učimo je da tolerišu ambivalenciju. Svi znamo da je apstinencija najbolje rešenje da se oslobodimo neke zavisnosti, ali apstinencija je perfekcionistički ideal – moraš da zaboraviš na nikotin ili šećer, sada i do večnosti, u suprotnom ćeš umreti. To je veliki pritisak od kog se naša psiha brani. Zato je za mnoge smanjenje štetnosti jedini način da urade nešto dobro za svoje zdravlje – nekada je prelazno, nekada trajno rešenje, ali svakako korak u dobrom smeru“, dodao je Ivanišević.