Zbog čega poskupljuju sirovine?

Prema istraživanju Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova, nekoliko je razloga za ovaj rast cena.

Pre svega, rast je vođen optimizmom u pogledu ubrzanja globalnog privrednog rasta, naročito oporavkom industrijske i građevinske industrije.

Na cene su uticali i poremećaji uzrokovani pre svega pandemijom, poput otežanog snabdevanja i prekida u radu rudarskih kompanija zbog širenja zaraze, ali špekulativno skladištenje sirovina u očekivanju daljeg rasta cena.

Na kraju, tu su i očekivanja o ubrzanom tempu tranzicije ka zelenoj ekonomiji i infrastrukturnim programima koji bi drastično uvećali tražnju za metalima.

Sa druge strane, od kako su u martu i aprilu antipandemijske mere širom sveta popustile došlo je do naglog rasta tražnje.

Razlog zbog čega je ekonomski oporavak doprineo rastu cena metala je to što su države kao izlaz iz krize opredelile značajna finansijska sredstva za kapitalne projekte i razvoj infrastrukture.

„Ovi projekti se najvećim delom odnose na građevinski sektor. To je uticalo na porast tražnje za elementima i materijalima za ugradnju u građevinarstvu, pa je i na globalnom nivou stvoren veliki disbalans između ponude i tražnje. Za vreme pandemije zabeležena je još jedna interesantna pojava. Diskrecioni dohodak inicijalno planiran za godišnji odmor preusmerava se u adaptaciju životnog prostora i raste potražnja za građevinskim materijalom, ali i građevinskim mašinama sa značajnim učešćem čelika u proizvodnji“, objašnjava Nikolić dodajući da poskupljenje sirovina neminovno dovodi i do poskupljenja u građevinskom sektoru i industriji.

Cenovni šok se ne dešava samo kod metala već i kod plastike.

„Primera radi, proletos, polietilena i polipropilena neophodnih za proizvodnju plastike gotovo da nigde nije bilo. Istovremeno, poskupela je sirova nafta na svetskom tržištu (koja je takođe bitna za ovu proizvodnju), uz zastoj u radu velikih petrohemijskih kapaciteta u Americi i Kini. Ovo su ključni faktori zašto je unutar grupe elementi i materijal za ugrađivanje u građevinarstvu baš cena proizvođača plastičnih masa, proizvođača ploča, listova, cevi i profila od plastike imala najveći rast. Tako su u aprilu cene u proizvodnji ovih proizvoda uzletele čak za 33 odsto“, smatra Nikolić dodajući da je kasnije rast cena usporio, ali se nivo cena zadržao na 40 odsto iznad cena iz ovog perioda lane.

U analizi Nikolić ističe da kratkoročno deluje da je trend rasta cena građevinskog materijala dostigao maksimum sredinom ove godine i da slabi uticaj nabrojanih faktora. Ipak postoje i rizici i to uglavnom iz međunarodnog okruženja.

„Što se tiče domaćeg tržišta, manji rizici su skopčani sa ambicioznim državnim programom subvencija za zamenu stolarije, kotlova za grejanje i izolaciju. Ukoliko bi usled izuzetne zainteresovanosti građana tražnja za ovim proizvodima jednokratno eskalirala u meri da bitno premaši domaće proizvodne kapacitete ishod bi neminovno bila viša cena ovih proizvoda. Zato je dobro da se program sprovodi na srednji rok, nikako jednokratno“, ocenjuje on.

Čeka nas dalji rast cena metala

Nikolić napominje da će dugoročno cena gvožđa, čelika i ferolegura verovatno i dalje rasti i to zato što je Kina odlučila da znatno smanji proizvodnju sirovog čelika zbog ekologije i povećanje uvoznih kvota. Kod bakra je dalji rast cena još izvesniji s obzirom na trend razvijenih država da podstiču uvođenje 5G tehnologije, kao i zelenu energiju. I za telekomunikacionu opremu i za opremu za proizvodnju zelene energije.

„Solarni paneli i vetro-turbine zahtevaju 12 puta veću količinu bakra u odnosu na proizvođače struje prethodne generacije, dok elektromobili koriste četiri puta veću količinu bakra u odnosu na onu koja se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. „Zelena revolucija“ kreira značajnu potražnju za bakrom i cena ovog metala je u poslednjih godinu dana porasla za 90 odsto“, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem MAT-u.