Zbog čega strani radnici dolaze u našu zemlju: Da li se u Srbiji dobro zarađuje ili su radna mesta upražnjena jer odlaze domaći trudbenici?

Vesić je naime za list Večernje novosti najavio da predstoji liberalizacija radnog zakonodavstva i ocenio da su u Srbiji 30 odsto svih zaposlenih u građevinarstvu stranci, a da je njihovo učešće u poljoprivredi još veće.

Upitan o zloupotrebama, odnosno poslodavcima koji su domaće radnike zamenili stranima, Vesić je rekao da takvih zloupotreba ima i u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da ne treba da dolazi radna snaga u Srbiju.

Stručna javnost i sindikalne organizacije u Srbiji pak, ne sporeći da je potpuno legitimno da strani radnici nalaze posao u našoj zemlji, ističu da razlog što to oni čine nije zato što kod nas može dobro da se zaradi a radno zakonodavstvo je dobro, već zbog toga što, između ostalog, dosta srpskih radnika odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo pa u nekim sektorima postoji manjak radne snage. Takođe, strani radnici, u sekoru građevine i poljoprivrede o kojima je govorio ministar Vesić, u Srbiju dolaze da rade jer su države iz kojih potiču još siromašnije od naše. Problem predstavlja i to što pojedini poslodavci koriste težak materijalni položaj radnika iz inostranstva i isplaćuju im minimalac. Na taj način obaraju cenu rada koja je uobičajena u Srbiji u tim delatnostima i otpuštaju domaće radnike kako bi smanjili rashode za plate i time inkasirali veći profit.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da sindikalci nisu protiv dolaska stranih radnika na rad u Srbiju i da oni moraju da imaju iste uslove rada i zarade kao domaći zaposleni.

– Kao što očekujemo da imaju kvalitetne uslove rada i pristojne zarade za naše radnike koji odlaze u inostranstvo isto tako sindikati treba da se zalažu da strani radnici u Srbiji treba da imaju u potpunosti ista prava i status kao i domaći. Između ostalog to znači da treba da dobijaju i adekvatnu zaradu a ne da ona bude niža od one koju dobijaju njihove srpske kolege. Nadležni u Srbiji su olakšali dolazak stranih radnika u našu zemlju. Sada je potrebno samo da se prijave u nadležnoj policijskoj stanici i to je sve. Mi naravno kao sindikat nismo protiv dolaska stranih radnika i moramo da se interesujemo i branimo njihova prava. U konkretnoj situaciji suočavamo se sa tim da se za jedan broj radnika iz inostranstva na privremenom radu u Srbiji ne zna u kakvim su uslovima smešteni, kako se hrane, da li im je omogućeno da se slobodno kreću, da li se poštuju njihova radnička prava, kakvi su im uslovi na radnom mestu i plate. Dakle, kada se donose zakonska rešenja koja regulišu status stranih radnika treba voditi računa da ne dolazi do raznoraznih zloupotreba i kršenja njihovih ljudskih i radničkih prava – navodi Ranka Savić.

Ona dodaje da u Srbiji postoje nesavesni poslodavci koji su spremni na to da strane radnike angažuju za iznos minimalne zarade, ali i da koristići ih kao jeftiniju radnu snagu otpuštaju domaće radnike koje su prethodno angažovali.

– Mi znamo za takve slučajeve i kao sindikat smo na njih reagovali. Problem je taj što su nadležni u državi nezainteresovani za rešavanje takvih situacija u kojima su evedentne zloupotrebe i kršenje radničkih prava. Bez obzira na prijave inspekciji rada na teren se povodom toga ne izlazi niti se radi bilo šta kako bi se ti slučajevi ispitali. Sindikati treba maksimalno da se angažuju na zaštiti prava stranih radnika na isti način kako to čine kada je reč o domaćim a koliko će u toj borbi biti uspeha zavisi prvenstveno od snage koju sindikalni pokret poseduje – ističe predsednica ASNS.

Prema njenim rečima, tvrdnja ministra Vesića da je Srbija postala poželjna destinacija za dolazak stranih radnika jer u njoj može dobro da se zaradi je potpuno netačna te da je pored toga što poslodavci angažuju strane radnike zato što mogu da ih plate manje, razlog za njihov dolazak i taj što u pojedinim privrednim sektorima postoji manjak domaće radne snage.

– Ti naši radnici su napustili Srbiju jer za njih nema posla ili nisu dovoljno plaćeni u zemlji pa su morali da odu u inostranstvo da bi zarađivali. Umesto što se hvale stvarima koje ne odgovaraju činjenicama nadležnima u Srbiji bi bolje bilo da se pozabave time da obezbede kvalitetnije uslove za život i rad u zemlji. Na taj način bi se smanjio broj radnika koji odlaze u inostranstvo. To u ovom trenutku nije slučaj niti se Srbija može definisati kao zemlja u kojoj se dobro zarađuje – kaže Ranka Savić.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe ističe da povećan broj zaposlenih u građevinarstvu i poljoprivredi u Srbiji ne predstavlja odraz dobrih rezultata i uspešnosti domaće privrede već u prvom redu nedostatak radne snage u pojedinim sektorima.

– Naročito je to izraženo kada je reč o sezonskim radovima u poljoprivredi a takođe i u građevinarstvu. U tom smislu dobro je što strani radnici dolaze u Srbiju da popune ta radna mesta. Bez njih bi u pojedinim sektorima bilo prosto nemoguće funkcionisati. Naravno, oni ne dolaze zato što je ovde kod nas mnogo dobro već iz razloga što su zarade u njihovim zemljama niže od onih u Srbiji. To opet ne znači da su plate u Srbiji dobre a dokaz je što veliki broj naših radnika odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim životom – navodi Pavlović.

On dodaje da je takođe, problem i u tome što u Srbiji postoji veliki broj ljudi na birou rada koji prosto ne žele da se zaposle u sektorima poput građevine ili poljoprivrede već biraju da se učlane u neku od vladajućih partija nadajući se da će kad tad dobiti neki kancelarijski posao. Drugi pak ne žele da rade za male plate i odaju se kriminalu.

– Dakle razlozi za priliv radne snage iz inostranstva nisu oni koje iznosi minsitar Vesić već su sasvim drugačiji. Država ne treba da se meša u to koliko poslodavci plaćaju zaposlene za određeni posao jer je to stvar tržišne privrede, sem u slučaju ako strane radnike poslodavac plaća ispod iznosa minimalne zarade što je nezakonito. Sindikati pak treba da štite prava svih zaposlenih i da kontrolišu da li se rad domaćih i stranih radnika vrednuje jednako. Kao i da reaguju u slučajevima zloupotreba, primera radi kada poslodavac otpusti domaće radnike da bi na njihovo mesto doveo strane koje će da plati manje – zaključuje naš sagovornik.