Zbog cene bakra RTB Bor sve atraktivniji

topioničarski basen Bor ističe tek 30. septembra, u Ministarstvu ekonomije potvrdili su za Danas da je švajcarska kompanija Glenkor već dostavila svoju ponudu. Reč je o jednoj od vodećih firmi u sektoru trgovine metalima (olovom, cinkom, bakrom…) koja ima svoje organizacione delove u više od 40 zemalja sveta i upošljava oko 2.000 ljudi. Ta kompanija zauzima i značajno mesto u proizvodnji obojenih metala. Raspolaže sa 19 pogona u 12 država koji upošljavaju oko 50.000 radnika.

Stari znanci

Sa švajcarskim Glenkorom RTB Bor je već sarađivao, jer je tokom sankcija, preciznije od 1995. do 1999. godine, za potrebe te kompanije uslužno prerađivao koncentrate bakra koji su poticali iz Južne Amerike, Afrike, Bugarske i Turske. U okviru tog aranžmana, borski kombinat ostao je dužan oko 4.000 tona bakra, odnosno 37 miliona dolara, a taj dug otkupila je londonska Standard banka.

U Ministarstvu ekonomije kažu da su potencijalni kupci zainteresovani za partnerstvo u proizvodnji i preradi bakra, i očekuju da se do kraja ovog meseca javi još nekoliko velikih kompanija. Borani smatraju da su ta iščekivanja realna, jer je RTB sada mnogo atraktivniji basen nego pre nekoliko godina. To nije samo zbog toga što je cena bakra na svetskoj pijaci porasla (2001. godine tona bakra koštala je oko 1.500 dolara a ove godine čak 8.855 dolara) već i zato što se procenjuje da će potražnja za crvenim metalom i dalje da raste. Računa se, pre svega, na ekonomsku ekspanziju i rast standarda mnogoljudnih azijskih zemalja, što uvećava potražnju za čitavim spektrom proizvoda od bakra. S druge strane, Borani priznaju da je država mnogo učinila da RTB bude zanimljiv budućim investitorima, jer je višegodišnjim subvencijama uspela da restrukturira kompaniju. U tom procesu su mnoge ćerke-firme privatizovane ili odvojene od sistema koji čini „liniju bakra“, pa sada, umesto više od 21.000 radnika, koliko je RTB Bor upošljavao 2001. godine, u baznoj proizvodnji koja obuhvata rudnike u Boru i Majdanpeku i Topionicu sa rafinacijom, radi oko 4.600 zaposlenih.
Da podsetimo, dva prethodna tendera za prodaju RTB Bor propala su jer pobedničke firme, rumunski Kuprum i austrijski Atek, nisu uspeli da isplate cenu koju su sami ponudili. Ministarstvo ekonomije je potom predložilo da se promeni metod privatizacije RTB Bora, i po ugledu na model kragujevačke Zastave, potraži strateški partner. Pretkvalifikacioni tender je objavljen sredinom jula, a jedan od uslova je da se mogu prijaviti kompanije koje su u prethodnoj godini proizvodile najmanje 80.000 tona bakarnog koncentrata ili 100.000 tona katodnog bakra. Izabrani partner trebalo bi da prihvati investicioni program u vrednosti od 200 do 300 miliona evra, koje se pre svega odnosi na izgradnju nove, ekološki prihvatljive topionice i modernizaciju opreme, kao i isplatu komercijalnog duga RTB u iznosu od oko 120 miliona dolara. Deo neizmirenih obaveza prema državi, koje se procenjuju na oko 400 miliona dolara, predviđeno je da se konvertuje kao državni udeo u kapitalu Basena. Iako uslovi prodaje još nisu precizirani i zavisiće od stepena interesovanja budućih investitora, najavljeno je da će država opreznije ući u privatizaciju ovog kombinata. Naime, strateškom partneru najpre će biti ponuđen manjinski udeo u vlasništvu, a pravo na uvećanje procentra svog kapitala sticaće na osnovu realizovanih investicija.