Zbog izbora nećemo pare EU?

Njegova izjava odnosi se na činjenicu da je Srbija jedina zemlja iz regiona koja nije na listi zemalja kandidata i suseda EU koja će od Unije dobiti povoljne zajmove od ukupno tri milijarde evra.

„Nas nema na listi zbog toga što nam ova pomoć ne treba. Naše javne finansije su zdrave i stabilne i, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već rekao, nama toliko velike pozajmice, pogotovo kratkoročne, nisu potrebne, niti od EU, niti od MMF-a, rekao je u sredu Mali.

Inače uslov za dobijanje kredita EU je aranžman sa MMF-om koji je od izbijanja krize izašao sa nekoliko novih aranžmana za pomoć zemljama. Jedan je nama dobro poznati stend-baj aranžman koji smo imali do 2018. godine koji je obično trogodišnji.

Tada smo imali na raspolaganju 1,2 milijarde evra, ali ih nismo povukli. Najnoviji instrument MMF-a je kratkoročna linija za likvidnost (SLL) koji je kao revolving kredit na 12 meseci. Kamatne stope na obe vrste zajma su 1,05 odsto plus provizije koje iznose 0,5 odsto kod stend-baj i 0,29 odsto kod SLL zajma. U SLL aranžmanu mogli bismo da računamo na oko 830 miliona evra.

Ovi zajmovi su namenjeni zemljama sa platnobilansnim problemima i nastali su kao odgovor na odliv više od 100 milijardi dolara iz zemalja u razvoju i to u veoma kratkom roku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je komentarišući ovu odluku istakao da nema razloga da uzimamo više novca nego što nam je potrebno.

„Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona više nego što nam je potrebno? Već smo uzeli 200 miliona evra. Odbili smo 1,2 milijarde od Međunarodnog monetarnog fonda i ja sam ponosan na to“, rekao je Vučić.

Da Srbiji nije potreban novac nije baš tačno, jer prema proceni Fiskalnog saveta od 8. aprila ove godine moraćemo da se zadužimo 6,5 milijardi evra.

Od toga tri milijarde za refinansiranje dospelih dugova ove godine i oko 3,5 milijarde novog zaduživanja zbog smanjenih budžetskih prihoda zbog ekonomskog zastoja i uvećanih budžetskih davanja mahom za mere iz paketa ekonomske pomoći privredi i građanima.

Ova projekcija Saveta je pravljena na osnovu procene Ministarstva finansija o padu BDP-a od dva odsto, dok je recimo kasnije MMF objavio projekciju o padu od tri odsto što je među najmanjim recesijama u Evropi, ali više od onoga što je Ministarstvo predvidelo. Samo u poslednjih mesec dana Ministarstvo finansija se na domaćem tržištu i u dinarima zadužilo za oko 840 miliona evra.

Kamatne stope su iznosile od 1,8 odsto za jednogodišnje do 2,6 odsto za petogodišnje dinarske obveznice.

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da ako su sredstva MMF-a i EU jeftinija nema razloga zašto ih ne uzeti.

„Uslovi su prihvatljivi i ne samo da su ti zajmovi jeftiniji nego na tržištu, ovi aranžmani šalju poruku međunarodnim kreditorima kojih će biti sve manje. Naše potrebe za zaduživanjem će verovatno biti oko 7,5 milijardi evra ove godine i za refinansiranje i za pokriće budžetskog deficita tako da ne vidim razlog zašto se taj novac ne bi uzeo“, ističe Nikolić dodajući da mi već imamo konsultativni aranžman sa MMF-om.

Ekonomista Milan Kovačević napominje da ovo može imati veze i sa nastupajućim izborima i željom da se prikaže kako je sve sjajno i da se širi optimizam.

„Sve se radi da izbori prođu što bolje za sadašnju vlast. Biće neminovno da se zadužujemo pošto ćemo imati značajan deficit na kraju godine. Tek nas čeka rebalans budžeta. Ipak mislim da je optimizam nerealan, kao što je uostalom uvek pred izbore“, ocenjuje Kovačević.

Ivan Nikolić, glavni urednik MAT-a, ističe da Srbija nema kratkoročnih problema u platnom bilansu.

„MMF je krajnje rešenje kada ste u platnobilansnim problemima. Za sada mi takvih problema nemamo, a da li će ih biti zavisi od dužine krize i oporavka evrozone“, poručuje on.

Teški uslovi za zaduživanje

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da  kod zaduživanja postoji nekoliko opcija.

„Možemo se pojaviti na domaćem tržištu, što nije dobro jer će time država da konkuriše privatnom sektoru. Druga opcija je zaduživanje u inostranstvu ali je pitanje koliko je sada moguće pod prihvatljivim uslovima emitovati obveznice na inotržištu. Treća mogućnost su međunarodne finansijske institucije, ali i pred njihovim vratima su dugački redovi i samo u prvih nekoliko nedelja krize 60 zemalja je tražilo vanrednu pomoć od MMF-a. Četvrta opcija su međudržavni zajmovi, imali smo takvih slučajeva poslednjih godina sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Peta koja se ne pominje, malo je nekonvencionalna, je mogućnost da se zemlje Zapadnog Balkana obrate Evropskoj uniji sa molbom da i njihove obveznice uđu u portfolio u koji može da investira centralna evropska banka. Činjenica je i da članice EU imaju velike potrebe za finansiranjem, ali zahtev bi bio legitiman i eventualno odobravanje značilo bi podršku Unije zemljama Zapadnog Balkana“, objašnjava Ranđelović. M. N. S.

SSP: Neće novac EU zbog kontrole

Stranka slobode i pravde (SSP) najoštrije juče je osudila odluku vlasti da ne uzimaju stotine miliona evra pomoći od Evropske komisije i optužila ih da se zadužuju „kod šeika“ jer trošenje tog novca, za razliku od novca koji se dobija iz Evrope, niko ne kontroliše.

Aleksandar Vučić će nam „verovatno reći da je to zato što smo najpametniji i zato što nam ne treba jer imamo milijarde na računu“, kažu u SSP-u.

„Ali nam neće reći da je istovremeno doneo odluku da se zadužimo za nekoliko milijardi evra i to po deset puta gorim uslovima nego što je ponudila Evropa, zato što kad se uzme novac od šeika preko Fonda za razvoj Abu Dabija, onda niko ne pita kako se i gde pare troše, a kad se uzme novac od Evrope, onda to tako ne može“, navedeno je u saopštenju.