Zbog izbora plate idu preko privrednog rasta

Oni bi, sudeći prema prema poslednjim najavama ministra zdravlja Zlatibora Lončara, mogli najbolje da prođu jer bi medicinske sestre i tehničari mogli da očekuju i do 15 odsto povećanja, a lekari 10 odsto.

– Znam da su mnoge medicinske sestre i lekari otišli iz Srbije zbog većih plata, ali mnogi su se i vratili i tek sada će se vraćati kada će plata medicinske sestre biti 50.000 dinara – rekao je Lončar pre dva dana.

Trenutno, medicinske sestre u Srbiji imaju platu između 39.000 i 45.000 dinara, što znači da bi deo njih sa ovim povećanjem prešao 50.000 dinara. Lekari opšte prakse u proseku zarađuju 70.000 dinara, sa 10 odsto to bi bilo za nekih 7.000 dinara više. Lekari specijalisti prosečno mesečno primaju između 82.000 i 90.000 dinara, te bi u njihovom slučaju povećanje bilo od 8.200 do 9.000 dinara. U sve ove plate, naravno, nije uračunat prekovremeni, odnosno dopunski i smenski rad.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u zdravstvu Zoran Savić kaže za Danas da je dobro što se procenat povećanja plata iz godine u godinu povećava.

– Nekada je bilo da su plate medicinskim sestrama rasle tri, pa pet, 10 odsto, sada smo došli do 15 odsto i to je dobro. Međutim, mi smo poslali zahtev kao sindikat i čekamo poziv Ministarstva da razgovaramo o povećanjima za sve, ne samo medicinske radnike već i saradnike i nemedicinsko osoblje – ističe Savić.

On podseća da je po Zakonu u zdravstvenom sistemu moguće zaposliti 105.000 ljudi uz povećanje od 10 odsto i zato se oni nadaju da će osim povećanja plata Vlada doneti i neke dodatne odluke.

– Tražimo da se ukine Zakon o zabrani zapošljavanja i da se tako smanji radno opterećenje jer samo tako možemo da imamo kvalitetnije zdravstvo – napominje naš sagovornik.

Savić kaže da plata od 50.000 dinara neće zaustaviti medicinske sestre da odlaze, kao ni lekare, jer je to nemoguće i da to ni veće ni bolje razvijene zemlje od nas nisu uspele.

Iako se potreba za povećanjem plata zdravstvenim radnicima ne dovodi u pitanje, jer je osetno koliko se smanjio broj medicinskog osoblja i samim tim iskvario kvalitet zdravstva u našoj zemlji, drugi zaposleni u javnom sektoru se opet s pravom pitaju šta će se desiti sa njima. Da li će nešto ostati i za njih?

Prema najavama Siniše Malog povećanja će biti za sve u javnom sektoru. „U ovom trenutku mogu da kažem da će povećanje plata procentualno biti veće nego prošle godine, kada je bilo između 7 i 12 odsto. Ove godine ćemo ići još malo iznad toga“, rekao je Mali pre nekoliko dana.

S obzirom na to da je najavljeno povećanje za sve, čak i za penzionere uz dodatak jednokratne novčane pomoći, a znajući da nas na proleće čekaju izbori, nema sumnje da će povećanja biti za sve. Čak i da pojedini sektori prođu sa minimalnim povećanjem država će kao i prethodnih godina neminovno doći u situaciju da krši ono na šta se obavezala – da neće probiti granicu nominalnog rasta BDP-a, koji je će prema procenama biti oko šest odsto.

– I ove godine imaćemo veći rast plata od rasta BDP, kao i ranijih godina. Prošle godine to je bilo devet odsto, mislim da će sada biti osam odsto, možda i više – kaže za Danas ekonomista Milojko Arsić, koji očekuje da će rast BDP-a biti na nivou od pet do šest odsto.

Zbog predizborne godine Arsić veruje da će ceo javni sektor dobiti povećanje koje će biti najmanje osam odsto i da će najveće povećanje imati uz zdravstvo, sektori obrazovanja i bezbednosti. Međutim, Arsić upozorava da se ne sme zanemariti ni administracija koja je u prethodna dva navrata bila preskočena.

– I ti ljudi rade važan posao, dva puta nisu dobili povećanje i to nije dobro, mislim da država treba da obrati pažnju na to, da poveća plate i njima i onda traži veću efikasnost od njih – napominje Arsić. U svakom slučaju, ovim povećanjem država će opet trošiti više nego što ima, što se najbolje vidi, kako kaže, po spoljnotrgovinskom deficitu koji imamo. On napominje da će država morati da koriguje ekonomsku politiku, ali nije iznenađen ovim jer se slično radi u svim mladim demokratijama uoči izbora.