Zbog izbora u 2022. rašće plate u 2021.

Mali je najavio od 1. januara povećanje plata zdravstvenim radnicima od pet odsto, a ostalima zaposlenim u javnom sektoru 3,5 odsto.

Od aprila bi ostatak javnog sektora trebalo da dobije dodatno povećanje plata do pet odsto i dostigne medicinare.

Sa fiskalnog stanovišta ovo povećanje plata, koje bi na nivou godine trebalo da iznosi između 4,5 i pet odsto poprilično odstupa od preporuka stručne javnosti, a pre svega Fiskalnog saveta koji je apelovao da se plate ili zamrznu ili povećaju do nivoa inflacije (oko dva odsto) kako bi sačuvale kupovnu vrednost, ali ne preko toga.

Njihov predlog bio je da se sa značajnijim povećanjima sačeka nekoliko meseci, pa ako ekonomija bude napredovala i ne izbije neki novi talas epidemije, da se onda uđe u dalja povećanja plata.

U Fiskalnom savetu nisu hteli da komentarišu ove najave ministra s obzirom da računaju efekte povećanja po javne finansije, ali su u oceni rebalansa budžeta za ovu godinu upozorili da je zbog značajnog povećanja plata u novembru 2019. godine (oko 10 odsto) ukupna masa zarada zaposlenih u opštoj državi dostigla 10,4 odsto BDP-a u ovoj godini i tako znatno premašila dugoročno održiv nivo od 9,5 odsto BDP-a (sa platama koje isplaćuju indirektni budžetski korisnici fond plata dostiže i 11,4 odsto BDP-a).

Oni su ukazali i da bi ovo mogao biti uzrok fiskalnih neravnoteža i da bi rast zarada u narednim godinama morao biti „osetno manji od očekivanog rasta nominalnog BDP-a“, dodajući da su u prethodne tri godine plate povećavane za u proseku nešto više od devet odsto, dok je nominalni rast bio oko šest odsto godišnje.

„Kao što vidimo, bila je dovoljna samo jedna krizna godina da se potvrdi da su ta povećanja dugoročno neodrživa i da rashodi za zarade vidno odskoče iznad ravnotežnog nivoa“, napominju oni.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, ističe da smo ove godine imali povećanje plata u javnom sektoru od oko 10 odsto jer se planirao rast BDP-a od četiri odsto, a da smo završili sa minusom.

„Ako se tako nešto ponovi bićemo u problemu. Povećanje plata od blizu pet odsto je relativno veliko, još ako uz to računamo i povećanje penzija, pa i troškovi za kamate će veoma porasti jer nam je javni dug skočio za četiri milijarde evra, a sve u uslovima dosta neizvesnog rasta privrede. Bolje bi bilo da se inicijalno išlo na manje povećanje plata, pa onda sredinom godine da se više poveća ukoliko ekonomija bude dobro funkcionisala. Ne zna se ni koliki će prihodi biti, da li će privreda moći da plati sve obaveze koji su odložene ove godine, koliko će ih otići u bankrot“, upozorava Arsić.

On ističe da bi na ovakvu odluku moglo da utiče i to što su za početak 2022. godine zakazani izbori.

I Petar Đukić, profesor na TMF-u i član Naučnog društva ekonomista, napominje da je čist populizam ovoliko povećanje plata u situaciji kada padaju proizvodnja, zaposlenost i izvoz, a pitanje je i kakva će biti tražnja za našim proizvodima sledeće godine.

„Znam da je veliki teret na medicinarima zbog korone i za to sam da se njima isplaćuju bonusi dok traje zdravstvena kriza, ali nikom ne treba povećavati plate dok se ne završe platni razredi. Linearno povećanje samo prolongira ovaj režim i povećava haos za ubuduće“, kaže Đukić, dodajući da ne može ekonomskom politikom da se nadoknadi nedostatak razvojne strategije.

Osnov za ovako optimistično povećanje plata država izgleda nalazi u uverenju da će sledeće godine privredni rast dostići šest odsto, a sa inflacijom bi nominalno to bilo osam odsto.

Međutim, stručnjaci su prilično skeptični prema tome. Fiskalni savet je pozvao državu da ide sa konzervativnijom procenom rasta, od četiri odsto.

Arsić takođe ističe da je šest odsto previše optimistično i da bi povećanje plata uz manji rast moglo dovesti do istiskivanja drugih rashoda, pre svega investicija.

„Za investicije niko ne glasa, a i brojni su načini za njihovo smanjivanje, odlaganjem nekih radova itd“, zaključuje on.

Prošle godine povišice od osam do 15 odsto

U novembru 2019. godine plate u javnom sektoru su povećane od osam do 15 odsto. Najveće povećanje, od 15 odsto, dobile su medicinske sestre i tehničari dok su doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili povećanje od po 10 procenata. Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.