Zbog javnog duga veći PDV?

On je naglasio da je prema podacima Ministarstva finansija javni dug i dalje ispod 45 odsto BDP-a i razliku u brojci pripisao različitim metodologijama obračuna. Naime, Ministarstvo javni dug proračunava uzimajući u formulu procenu BDP-a za tekuću godinu, dok NBS koristi podatak o visini BDP-a u prethodna četiri kvartala.

S obzirom na nepouzdanost procene rasta BDP-a, stručnjaci metodologiju centralne banke smatraju adekvatnijom.

– U svakom slučaju, na kraju godine proračun će i po jednoj i po drugoj metodologiji morati da se približi. Ako tada javni dug bude premašio 45 odsto, Vlada će morati da preduzme mere kako bi ga vratila u zakonom određeni nivo – rekao je guverner, dodajući da NBS smatra da bi mere trebalo da budu takve da kapitalne investicije ne budu ugrožene. On je dodao i da kurs utiče na visinu javnog duga Srbije, zbog toga što je veliki deo našeg duga izražen u evrima, a javni dug se obračunava u dinarima. To znači da kada dinar padne, javni dug raste.

Zbog pada domaće valute tokom novembra, može se očekivati da će naredni proračun pokazati samo još veći stepen zaduženosti od onog koji se dobija kada se račun zatvori sa septembrom.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da ta institucija čeka da stigne izveštaj Ministarstva finansija za novembar kako bi videla koliki je javni dug Srbije.

– Još pre mesec dana smo upozorili da se Srbija približava dozvoljenoj granici javnog duga i da krajem godine može da je probije, i predložili smo da se deficit budžeta postavi na nivo niži od onog koji bi bio dozvoljen fiskalnim pravilom, kako bi se uticalo na vraćanje duga u predviđeni okvir. To je i usvojeno, ali samo ograničenje deficita neće biti dovoljno da se spreči probijanje limita od 45 odsto, što će se najverovatnije dogoditi ili krajem ove ili početkom naredne godine – precizira Petrović.

Na pitanje ko je u pravu u svojoj kalkulaciji javnog duga, Narodna banka ili Ministarstvo, Petrović kaže da su u pitanju različite metodologije obračuna te da se ne može prosto reći da je jedna strana u pravu, a druga nije.

– Fiskalni savet će u januaru ili februaru izvršiti detaljnu analizu metodologija koje se primenjuju za određivanje javnog duga i iznećemo našu preporuku o tome koji je najprecizniji način računanja. Po našem mišljenju možda bi najtačnija definicija bila ona koja bi se našla negde između ove dve koje se sada koriste – najavljuje Petrović.

On dodaje da osim pitanja o tome da li treba koristiti procenu BDP-a za tekuću godinu ili podatke o rastu BDP-a u poslednjih 12 meseci, postoji još nekoliko nedoumica koje moraju da budu rešene.

– U svakom slučaju, koja god metodologija da se primenjuje jasno je da se približavamo toj granici od 45 odsto i da ćemo je preći, zbog čega moraju da se donesu mere za vraćanje u zakonski okvir. To je posao Vlade, ali ćemo i mi izaći sa našim preporukama. Svakako da se problem previsokog javnog duga ne može rešiti za godinu dana, već da će za to biti potrebne bar dve ili tri godine. To neće moći da se obavi bez ozbiljne poreske reforme, čiji će rezultat biti povećanje poreskih prihoda ili povećanjem PDV-a ili na neke druge načine. Paralelno sa povećanjem prihoda moraće i da se ozbiljno smanjuje potrošnja, i to ne ad hok, već planiranim smanjenjem rashoda najvećih potrošača. Odluke o tome gde da se štedi su na Vladi, ali je jasno da mora da se ostavi dovoljan prostor za kapitalne investicije, jer su one preduslov za privredni rast – naglašava Petrović.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da za njega nije bilo nikakvo iznenađenje da je NBS objavila da je javni dug premašio dozvoljenih 45 odsto BDP-a, jer je on na to ukazivao još pre mesec i po dana.

– Ovaj rezultat od 46,7 odsto BDP-a je još povoljan, jer će kad se u obračun uzme i novembar, kada je kurs pao na skoro 104 dinara za evro, javni dug biti okvirno iznad 48 procenata. Dakle, već se približavamo nivou duga od 50 odsto BDP-a – smatra Nikolić. Prema njegovim rečima, u raspravi koja se u javnosti vodi oko toga ko je u pravu, Ministarstvo finansija ili NBS, „nema nikakve dileme“ da je obračun centralne banke korektniji. Nikolić naglašava da u Srbiji ima velikih razlika u obračunima i kada se koriste samo podaci koji su već poznati, a kada se u obzir uzimaju i procene, „onda je to naivno“ i predstavlja olakšavajuću okolnost za državu.

Ovaj stručnjak podseća na ulogu Fiskalnog saveta koji prema zakonu mora da u situaciji kada javni dug pređe 45 odsto o tome obavesti javnost, odnosno Skupštinu Srbije i da pruži svoje preporuke za to kako da se dug vrati u predviđene okvire.

– Fiskalni savet nema ovlašćenja da bilo koga kažnjava ili da deluje na sličan način, tako da je sve što mu ostaje, njegov kredibilitet. U ovakvoj situaciji Fiskalni savet mora da učini sve da taj kredibilitet zadrži – dodaje Nikolić.

Inflacija do kraja godine 8,1 odsto

Prema guvernerovim rečima, inflacija je u oktobru pala na 8,1 odsto i već će tokom prvog tromesečja naredne godine biti vraćena u ciljani koridor. U oktobru je zabeležen i pad industrijske proizvodnje i blag oporavak prometa, ali na vrlo niskom nivou.

– Ove godine očekujemo rast BDP-a od dva odsto, a za 2012. smo revidirali našu procenu rasta na 1,5 odsto – rekao je Šoškić. On je dodao da je izvoz porastao za 2,1 odsto, dok je uvoz pao za 4,3 odsto, tako da pokrivenost uvoza izvozom sada iznosi 62 odsto.