Zbog višedecenijskog zapostavljanja sektora za vodoprivredu i šumarstvo izostala je preventiva, što se odrazilo i na katastrofalne posledice u ovim poplavama, zaključuju profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu i Udruženje bujičara Srbije.
– Umesto da država ubire prihode dopušteno je da od nelegalne eksploatacije šljunka i peska dobit ostvaruju pojedinci. Mi smo ruinirali ovaj sistem i zato je potrebno prvo da se uvede red u urbanizam i komunalnu delatnost, da se regulišu planovi u priobalju, jer zbog vlasnika nelegalnih objekata dolazi do destrukcije zemljišta – kaže Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu na katedri Ekološkog inženjeringa u zaštiti zemljišnih i vodenih resursa.
On je na konferenciji za novinare dodao da je izuzetno važno izmeniti Zakon o vodama iz 2010. godine, po kom se objekti za zaštitu od erozije i bujica na vodotokovima prepuštaju nadležnosti lokalnih samouprava, jer one nemaju materijalne i ljudske resurse da se time bave, što je ova katastrofa i pokazala.
– Oko 75 odsto teritorije Srbije je erozivni teren, a u celoj zemlji postoji 17.500 bujičnih tokova. Svaka opština bi trebalo da ima po jednog eksperta za ovakve situacije, ali zbog nepostojanja službe zaštite od erozija i bujica i zbog nedostatka sredstava napravljena je šteta koja iznosi oko milijardu evra – kaže Ristić.
Milutin Stefanović, predsednik Udruženja bujičara Srbije, ističe da stručnjaci iz ove organizacije i te kako imaju dodirnih tačaka sa drugim strukama i da se njihova profesionalnost i znanje mogu koristiti, ali zbog nedostatka sredstava to je otežano.
– Posle poplava u Novom Pazaru, pre mesec dana organizacija EU Progres stigla je donacija od 400.000 evra za izgradnju 13 objekata za zaštitu od erozija i bujica na tom području. A mi smo od državnog budžeta dobili svega 300.000 evra, što je četiri puta manje od sume potrebne za razvoj i funkcionisanje vodoprivrede – ističe Stefanović.
On dodaje da je u Austriji razvijen čitav sistem koji se bavi razvojem infrastrukture i za koju se izdvaja godišnje 70 miliona evra.
– Za uređenje bujičnih reka, 2010. godine dobijena su sredstva u vrednosti od 500 miliona dinara, ali je Beograd od toga dobio samo 25 miliona, što je rezultiralo katastrofom u Obrenovcu i ostalim priobalnim područjima – zaključuje Stefanović.
Stečaj
U Beogradu postoji 187 bujičnih vodotokova, a Grad je 2005. tražio od Šumarskog fakulteta da uradi studiju za njihovu regulaciju. „Naš plan je usvojen na jesen te godine i formirano je Javno komunalno preduzeće Beograd voda, koje je imalo zaduženje da sređuje priobalje, čisti reke i kanalizaciju od nanosa đubrišta. Ali ta firma je već šest meseci u stečaju, zaposleni ne primaju plate, mehanizacija se ne koristi, pa smo imali slučaj izlivanja Topčiderke“, naglašava Ratko Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
