Zbog nemara države 24.000 hektara nema navodnjavanje

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija „u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto“, kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

„Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta“, poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu „evo samo što nije“. Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

„Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava“, navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav – Tisa – Dunav koja je propuštena.

„Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije „vodeni autoput“, koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje – sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji“, ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

„Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

„Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje“, objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

„Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu“, kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica – Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. „Problem vode do sela Crvsko „premostićemo“ odvođenjem creva od izvorišta Vrućas“, kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel