Zbog nesposobne države, 175 miliona evra na kocki

Ministarstvo još pre godinu dana znalo da mora da zaposli 110 ljudi u Upravi za agrarna plaćanja * Vladina zabrana zapošljavanja, pa spori konkursi i odlaganja krivi što je EU odbila Srbiju * Prostran: Neko mora da snosi odgovornost * Bivša ministarka odbija krivicu, njen naslednik obećava rešenje

 Novo upozorenje je stiglo šest meseci kasnije, a onda je prošle nedelje EU odbila da akredituje Upravu za agrarna plaćanja, jer ni posle godinu dana Srbija nije ispunila tražene uslove. Tako je, bar za sada, propalo 15 miliona evra, koliko je iznosila prva tranša pomoći koju je Srbija trebalo da dobije, od ukupno 175 miliona evra na koje ima pravo.

– Neko je napravio propust i taj neko za to mora da snosi odgovornost – kaže za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Ko je taj neko, ne zna se, jer funkcioneri prebacuju odgovornost jedni na druge. Ministarstvo poljoprivrede izdalo je saopštenje u kojem potencira da je novo rukovodstvo preuzelo funkcije tek pre 35 dana, implicirajući da ne može biti njihova krivica što posao nije urađen na vreme. Iz toga sledi da je odgovorna prethodna garnitura, odnosno bivša ministarka Snežana Bogosavljević Bošković, ali je ona svoju krivicu u izjavama medijima takođe odbacila, rekavši prosto da ne zna zašto smo odbijeni te da je, dok je ona bila u Ministarstvu (a to je do pre mesec, dva) „sve teklo po planu“ i da je ona „sve radila da dobijemo“ akreditaciju.

U međuvremenu je priča zainteresovala i opoziciju, pa je iz najviših redova Lige socijaldemokrata Vojvodine stigla optužba da je Bogosavljević Bošković namerno odbila IPARD fondove, jer SPS čiji je ona član ima cilj da „sabotira pridruživanje Srbije EU“.

Najnovija reakcija dolazi iz Zajedno za Srbiju, odakle podsećaju da je premijer u Skupštini Srbije pre dva meseca izjavio kako smo se već akreditovali za pomenutih 175 miliona evra, što se sada pokazalo kao potpuna neistina (vidi podtekst).

Konačno, izgleda da nećemo ni saznati čija je krivica ovaj propust, jer je Ministarstvo poljoprivrede jasno saopštilo kako se „neće baviti krivicama i senzacijama i neće trošiti vreme na prošlost“, već će raditi na iznalaženju rešenja za nastalu situaciju.Vremena za to zapravo još ima. Kako objašnjava Prostran, iz EU su još pre godinu dana tražili da Uprava za agrarna plaćanja bude institucionalno i kadrovski osposobljena da može da svoj posao radi odgovorno i da komunicira sa briselskim institucijama. Ako bi Srbija uskoro ispunila sve uslove, ostalo bi joj dovoljno vremena da se akredituje i da povuče i tu prvu tranšu od 15 miliona evra.

– Rekli su da moramo da imamo 110 ljudi u Upravi, a mi tamo imamo 60, 70 zaposlenih. Prvi problem je bio što je u Srbiji bila na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa je prvo taj propis morao da bude promenjen da se omogući zapošljavanje u pojedinim institucijama, uključujući i Upravu. Onda je raspisan prvi konkurs za 45 ljudi, pa je tek posle raspisan i drugi konkurs za ostale zaposlene i sve je to trajalo mnogo vremena. Uz to je EU tražila i da se Uprava za agrarna plaćanja prebaci iz Šapca u Beograd, da dobije adekvatnu zgradu sa svom opremom i da svi kadrovi budu dovoljno obučeni. To znači da čak nije dovoljno ni samo zaposliti dovoljan broj ljudi, već je potrebno i da oni stvarno znaju taj posao da rade da bismo dobili akreditaciju – objašnjava Prostran.

Novi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je pre 11 dana da će Uprava za agrarna plaćanja za dva meseca dobiti sve potrebne zaposlene, dok je Ministarstvo saopštilo da je „formiralo tim koji se bavi analizom blokirajućih faktora, konstatovanih prilikom procesa revizije“. Taj tim čine IT stručnjaci, građevinski inženjeri, kadrovi CIP-a i Građevinske direkcije Srbije, što ukazuje na to da nisu samo zaposleni problem, već da Uprava nema ni arhitektonske uslove niti uspostavljen informacioni sistem.

Upravo zbog složenosti uslova i „zbog toga što smo mi takvi kakvi jesmo“, Prostran poziva Vladu da u budžetu za 2017. odvoji više novca za agrar, jer ćemo u suprotnom imati problem „ako budemo računali na 50 miliona evra iz EU, a onda taj novac ne dobijemo“ jer nismo ispunili uslove.
– Ja sam i ranije bio rezervisan prema tome da ćemo mi sav taj novac uspeti da povučemo. Hrvatska recimo, kao članica EU ima pravo na 336 miliona evra godišnje iz ovih fondova, ali i ona ima dosta problema da dobije sav taj novac – kaže Prostran, koji ipak veruje da će država uspeti da „neka sredstva zaista i povuče“ od naredne godine.

U Ministarstvu poljoprivrede ostaju uvereni u to da će sav novac na kraju povući. „Jedan od prioriteta jeste i budžet od 175 miliona evra iz IPARD programa, koji je i te kako dostižan. Znamo sve šta treba da se uradi i uveliko radimo na tome“, obećavaju u Ministarstvu.

Šta je IPARD

Sredstva iz IPARD fondova EU predstavljaju donacije namenjene ruralnom razvoju radi dostizanja evropskih standarda. Kada Uprava za agrarna plaćanja dobije potrebnu akreditaciju EU, taj novac će se preko Ministarstva poljoprivrede deliti poljoprivrednicima koji budu uspešno prošli na konkursu koji će biti raspisan.
Srbija kao zemlja na putu članstva u EU, ima pravo na ukupno 175 miliona evra iz IPARD-a. Srbiji će taj novac postajati dostupan postepeno, od ove godine (to jest od kada dobije akreditaciju) pa do 2020, pri čemu sva sredstva moraju da budu iskorišćena u roku od tri godine od trenutka kada ih EU odobri Srbiji, što znači da će poslednja tranša iz 2020. morati da bude iskorišćena do 2023. godine.
IPARD je tako konstruisan da se svake godine odobrava više sredstava nego prethodne, što znači da je za Srbiju bitno da ne propusti prvu tranšu od 15 miliona evra, kako bi uspela da do kraja iskoristi sav novac na koji ima pravo.

 

Zalenović: Vratiti Upravu u Šabac

Beograd – Predsednik „Zajedno za Srbiju“ Nebojša Zelenović juče je sapštio da je pre nekoliko nedelja premijeru Aleksandru Vučiću poslao otvoreno pismo, „zbog njegovog upornog ignorisanja jasnih signala da … se Srbija neće akreditovati za IPARD fondove, suprotno njegovim javno iznetim tvrdnjama u Skupštini Srbije, 11. avgusta ove godine, da smo se već akreditovali i da je 175 miliona evra dostupno srpskim paorima“.
„Tako je ovih dana, na veliko iznenađenje i razočarenje poljoprivrednika i opšte javnosti, stigla vest o odbijanju akreditacije Uprave za agrarna plaćanja. Tačno četiri godine nakon što je Uprava za agrarna plaćanja sa sedištem u Šapcu, u izveštaju Generalnog direktorata za poljoprivredu EU, označena kao lider u sprovođenju administrativnih reformi, sa ciljem obezbeđivanja evropskih IPARD sredstava za poljoprivredu Srbije, toj istoj upravi, ali sa duplo više zaposlenih i sedištem u Beogradu, odbijen zahtev za akreditaciju za IPARD“, navodi Zelenović.
Prema njegovim rečima, izgleda da ni pet različitih direktora za četiri godine, „ni sumanuta selekcija „podobnih“ kadrova, ni bespotrebno preseljenje centrale Uprave u Beograd, kao ni masovne ekskurzije za Brisel“ nisu impresionirale evropske revizore.
„Oni izgleda nisu politički baždareni da progledaju kroz prste administrativnim nedostacima u zamenu za „više ciljeve““, konstatuje lider „Zajedno za Srbiju“.
Zelenović navodi da je premijera „upozorio na ovakav ishod i blamažu države Srbije“.
„To sam učinio osluškujući stručnu javnost i poljoprivrednike, od kojih su mnogi pripremali investicije, slušajući prazna obećanja ušminkanih rukovodilaca Ministarstva i Vlade. Nažalost, reakcija čelnih ljudi Vlade i Ministarstva na ovako porazne rezultate revizije nam govori da do akreditacije neće doći ni u bliskoj budućnosti. Zato pozivam Vladu Srbije da napravi prvi korak u dobrom pravcu i vrati IPARD agenciju u Šabac, gde već postoji zgrada uređena po EU standardima, i odobrena od revizora EU za korišćenje u svrhu IPARD-a“, navodi Zelenović.
Po njegovim rečima, već je nepovratno izgubljeno skoro 100 miliona evra iz prethodnog programskog perioda, koji su mogli da se iskoriste do ove godine, a obzirom da je novih 175 miliona dostupno od 2014, „sasvim je izvesno da administracija neće dostići kapacitet ni 2017. i samim tim počeće nepovratno gubljenje i ovih sredstava“.
„Ovakvim neodgovornim odnosom Vlada je pokazala da je potpuno nesposobna da evropskim parama realizuje preko 700 miliona evra investicija domaćih poljoprivrednika“, zaključuje.