Zbog politike ne mogu do invalidnine: Crna Gora odbija platni sistem sa Srbijom ostavljajući mnoge svoje građane bez novca

Redakciji Danasa se javio čitalac, poreklom iz Crne Gore inače rezident i državljanin Srbije, koji navodi da svoju invalidninu, na koju je ostvario pravo, ne može da dobije direktnom uplatom na račun neke od banaka u Srbiji. Da bi dobio invalidninu naš sagovornik mora da se snalazi, odnosno kako objašnjava prinuđen je da je pribavi preko posrednika, za šta mora da plaća provizije. Da pak postoji direktan platni promet između dve zemlje ovakvog problema ne bi bilo.

– Invalidninu mogu da preuzmem u pošti u Kolašinu u Crnoj Gori što ja nikako ne mogu da obavim, jer živim u Srbiji. Zbog toga sam morao da ovlastim poštara da u pošti preuzima taj novac umesto mene, pa mi on onda putem usluge međunarodnog prenosa novca šalje novac u Srbiju kako bih ja mogao da preuzmem naknadu u svojoj pošti. Za tu uslugu dužan sam da platim Pošti Crne Gore za posredništvo prilikom slanja novca što je skuplje nego kad bih novac dobijao direktno na račun – objašnjava naš sagovornik koji tvrdi da je dosta ljudi rezidenata Srbije poreklom iz Crne Gore u identičnoj situaciji nakon prestanka postojanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Koliki je tačan broj tih građana nismo uspeli da saznamo iako smo pitanje na tu temu uputili kako Narodnoj banci Srbije tako i resornom Ministarstvu rada i socijanog staranja Crne Gore.

– Između Crne Gore i Srbije još nije uspostavljen platni promet, a uspostavljanje istog je stvar dogovora između Centralne banke Crne Gore i Narodne banke Srbije. Ministarstvo rada i socijalnog staranja vodi, između ostalog, evidenciju o korisnicima prava po Zakonu o boračkoj i invalidskoj zaštiti, dakle isključivo o nosiocima prava, a ne o licima ovlašćenim za preuzimanje naknada za ostvarena prava po navedenom zakonu – ističu u svom odgovoru nadležni u Ministarstvu rada i socijalnog staranja Crne Gore.

Iz tog resornog ministarstva poručuju da, zbog svojih korisnika sa prebivalištem na teritoriji Srbije, podržavaju rešavanje pitanja platnog prometa između Crne Gore i Srbije u što skorijem vremenu.

U Narodnoj banci Srbije za Danas kažu da se platni promet između Srbije i Crne Gore obavlja nesmetano, saglasno propisima kojima se uređuje devizno poslovanje i u skladu sa međunarodnom bankarskom praksom i standardima, kao i sa bilo kojom drugom zemljom u inostranstvu.

– Pored mogućnosti plaćanja i naplata posredstvom inostranih korespodentskih banaka, banke iz okruženja, pa i iz Crne Gore, poslove platnog prometa mogu obavljati i uspostavljanjem direktnih korespondentnih i kontokorentnih odnosa sa bankama u Srbiji – navode u NBS i dodaju da ne raspolažu sa podacima koliko ima korisnika ratne vojne invalidnine u Srbiji koji u datom trenutku nisu u mogućnosti da je dobijaju direktno.

Kako bi se proces realizacije međudržavnih plaćanja između zemalja u regionu pojednostavio i ubrzao, Narodna banka Srbije je zajedno sa predstavnicima Centralne banke Bosne i Hercegovine i Centralne banke Crne Gore 2007. godine pokrenula inicijativu za unapređenje procesa realizacije međudržavnih plaćanja.

– S tim u vezi, 2008. godine je formiran platni sistem Međunarodnog kliringa u devizama čiji je operator NBS i koji učesnicima u ovom sistemu omogućava da se skrati vreme realizacije transakcije, one se realizuju istog dana kada su inicirane, kao i da se sam proces realizacije transakcija pojednostavi, a NBS kao operator ne naplaćuje naknadu za realizaciju transakcija za učesnike iz drugih država. Na taj način se stvaraju uslovi i za snižavanje cene usluga koje banka naplaćuje klijentima za realizaciju transakcija između dve države. U navedenom sistemu učestvuju 12 banaka iz Srbije i NBS kao i šest banaka iz BiH. Iako su i predstavnici Centralne banke Crne Gore učestvovali u formiranju tog sistema, banke iz Crne Gore dosad nisu izrazile želju za učešćem. S tim u vezi, u prethodnom periodu je realizovano nekoliko inicijativa u cilju promovisanja prednosti navedenog sistema bankama iz Crne Gore. Poslednja inicijativa NBS pokrenuta je prošle godine kada su predstavnici NBS i Centralne banke Crne Gore razmatrali mogućnosti i potencijalne koristi za uključenje banaka iz Crne Gore u Međunarodni kliring i načine da se one prezentuju bankama – kažu u NBS.

Iz NBS navode da je s obzirom na to da je učešće u Međunarodnom kliringu dobrovoljno, odlučujući faktor za realizaciju poslovna odluka banaka za uključenje u sistem, u konkretnom slučaju banaka iz Crne Gore.

– Što se NBS tiče, ne postoje prepreke za uključenje banaka iz Crne Gore u rad Međunarodnog kliringa. S tim u vezi, NBS je otvorena za svaki vid saradnje i koordinacije po navedenom pitanju jer smatramo da je unapređenje međudržavnih plaćanja između Srbije i Crne Gore u interesu građana i privrede obe države, zbog čega će se sa predstavnicima Centralne banke Crne Gore u narednom periodu nastaviti aktivnosti koje su započete u prethodnoj godini – zaključuju u NBS.