Zbog rada na crno ne smeju da se žale na maske

Građevinski radovi u Srbiji su se konstantno odvijali od početka vanrednog stanja uvedenog 15. marta pa sve do danas. Mnoga građevinska preduzeća su radila na objektima i tokom najstrožih mera karantina tokom vikenda i praznika poput Uskrsa i 1. maja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvima pozvao građevinare da se punom parom vrate na posao od 27. aprila.

Građevinska industrija je nesmetano radila tokom vanrednog stanja iako su epidemiolozi u isto vreme tražili apsolutni prekid kontakata građana, a neki od njih čak i zabranu izlaska iz stanova u periodu od osam do 10 dana.

U Ministarstvu građevinarstva za Danas kažu da iako je vanredno stanje ukinuto, a s obzirom da epidemija korona virusa u Srbiji još uvek nije prošla, da su izvođači radova i dalje u obavezi da radnicima nabavljaju potrebnu zaštitnu opremu i da oni na gradlištu moraju da održavaju socijalnu distancu.

– Ministarstvo je izdalo još na početku epidemije, sredinom marta, dve preporuke u vezi s tim da se, gde god je to moguće, radovi izvode na otvorenom, uz maksimalnu zaštitu radnika, u skladu sa preporukama Vlade Srbije. Radovi se odvijaju uz sve propisane zaštitne mere jer se ne sme rizikovati da virus uđe na gradilišta, zbog nepridržavanja propisanih mera. Republički građevinski inspektorat obavljao je i nadzor nad gradilištima i u cilju kontrole primene preporučenih mera zaštite od korona virusa u okviru kojih nisu utvrđene nepravilnosti – kažu u Ministarstvu građevinarstva.

Ipak, Ministarstvo građevinarstva, iako je kontrolisalo da li se propisane mere poštuju, istovremeno nije sačinilo i statistiku da li su inspekcije kažnjavale građevinske firme zbog nepoštovanja mera koje su propisali epidemiolozi i da li se i koliko građevinskih radnika zarazilo virusom.

Miloš Vučković, glavni i odgovorni urednik portala „Radnik“, tvrdi da postoje gradilišta na kojima se propisane epidemiološke mere ne poštuju, a da je rad „na crno“ osnovni razlog zbog koga građevinski radnici ćute i ne iznose probleme vezane za nedostatak zaštitne opreme u javnost.

– Ono što su moja saznanja, što sam lično mogao da vidim, na gradilištima na kojima radove izvode privatni investitori uglavnom radnici rade bez zaštitne opreme i ne kontroliše se da li se vodi računa o socijalnom distanciranju. Kada je pak reč o onim infrastrukturnim projektima u kojima učestvuje država tamo se sve mere primenjuju, bar dok su uključene kamere i foto aparati medija koji prate te izgradnje. Nama se nisu javljali građevinski radnici vezano za nedostatak građevinske opreme na gradilištima gde rade. Jednostavno, jedan deo njih radi „na crno“. Ako bi nam se obratili, rizikuju da ih gazda otpusti ili da gradilište bude zatvoreno. Takođe, ako bi postali uzbunjivači, kao takve ne bi više hteo da ih angažuje nijedan drugi investitor. S obzirom da je osnovna potreba svakog čoveka da s bi obezbedi egzistenciju lako je razumeti zašto radnici „na crno“ ne odlučuju da probleme sa kojima se suočavaju na gradiloštu iznesu u javnost – smatra naš sagovornik.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji dodaje da ga uopšte ne iznenađuje što ne postoje statistike o broju eventualno zaraženih građevinskih radnika.

– Takve statistike ne samo za građevinske radnike, nego za radnike uopšte nisu rađene, kako se vlast ne bi zamerila biznis sektoru ako bi se objavilo koliko je ljudi dobilo korona virus na svojim radnim mestima. U građevinskoj industriji sindikati gotovo da i ne postoje tako da ljudi koji rade u toj grani prosto nemaju kome da se obrate kako bi zaštitili svoja prava čak ni u doba epidemije. Veliki broj njih radi „na crno“ pa mora da ćuti i zbog toga, inače će ostati bez posla. Nema sumnje da postoje gradilišta na kojima radnici nemaju zaštitnu opremu za sprečavanje zaraze od korona virusa. Takođe, veliko je pitanje koliko je moguće na gradilištima održavati socijalnu distancu, primera radi, kada se meša malter i slično. Nadležni oko toga po svemu sudeći ne vode računa, a čak i da vode ništa se ne bi promenilo, odnosno ne bi došlo do sankcija prema neodgovornim izvođačima kao što je slučaj sa onim građevinama na kojima su radnici ginuli ili radili „na crno“ – zaključuje Veselinović.