Rusija je danas po prvi put iskoristila najjače oružje iz svog arsenala za odgovor na ekonomske sankcije Zapada i obustavila isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj zato što nisu na vreme platile za isporučeni gas u aprilu i to u rubljama.
Pretnja koja se prvi put pojavila sredinom marta je i ispunjena.
EU je ovo nazvala ucenom i poručila da će jedinstveno odgovoriti, a u Jamalu, gasovodu iz Rusije do Nemačke preko Poljske gas je krenuo u obrnutom smeru nego do tada, od Nemačke ka Poljskoj.
Bugarska je objavila da ima u rezervama dovoljno gasa za mesec dana snabdevanja kritičnih objekata, a bacila se na razgovore sa Grčkom o mogućnostima snabdevanja iz drugih izvora.
Scenario koji se pokušava izbeći od početka sukoba u Ukrajini počeo je da se razvija, ali ostaje pitanje koliko dugo će trajati budući da Rusija zadovoljava 40 odsto EU potreba za gasom, a kod zemalja Istočne i Centralne Evrope disproporcionalno više nego kod zapadnoevropskih zemalja.
Osim toga, prema pisanju Blumberga, već su četiri evropska kupca ruskog gasa platili gas u rubljama, a njih 10 je otvorilo račune u rubljama kod Gasprombanke.
Do maja kada stiže sledeći rok za plaćanje neće biti prekida isporuka drugim zemljama, mada je juče Dmitrij Peskov, portparol Kremlja rekao da bi Rusija, posle Poljske i Bugarske, mogla da obustavi isporuku gasa i drugim evropskim kupcima ako i oni odbiju da pređu na plaćanje u rubljama za taj energent, kao i da je zahtev za plaćanje u rubljama rezultat zapadnih sankcija i zamrzavanja ruske imovine.
Aleksander Nikolov, ministar energetike Bugarske, koja je inače 100-odstotno zavisna od ruskog gasa, izjavio je da je Bugarska „u potpunosti i blagovremeno izmirila svoje obaveze, striktno i u skladu sa uslovima ugovora“, kao i da je unapred platila isporuke u aprilu, „što pokazuje da Gasprom nije ispunio svoj ugovor“.
On je objasnio i zašto plaćanje u rubljama na način kako je Moskva zamislila nije pouzdan način.
„Dvostepena procedura plaćanja koju predlaže Rusija predstavlja značajan rizik. U praksi izgubili bismo kontrolu nad našim novcem kada bismo uplatili dolare, jer je ruska banka odgovorna za konverziju u rublje i nije jasno po kom deviznom kursu to radi“, rekao je Nikolov.
On je istakao da Rusija očigledno koristi gas kao političko oružje i da neće popustiti niti se predati nikome ni po koju cenu.
Ovaj događaj mogao bi imati i značajne posledice za Srbiju.
Naime, sav gas koji trenutno stiže iz Rusije dolazi kroz Balkanski tok, odnosno preko Bugarske.
Gasprom je u obaveštenju o prekidu isporuka naveo da će ukoliko Poljska ili Bugarska kao tranzitne zemlje budu neovlašćeno uzimale količine gasa, isporuka iz Rusije biti za toliko smanjena. Dakle one zemlje na gasovodu iza Bugara i Poljaka ostale bi uskraćene za te količine gasa.
Nikolov je poručio da Srbija i Bugarska ne treba da brinu, jer će „Bugarska biti lojalan partner susednim zemljama. Bugarska nije Rusija. Kada budemo imali priliku mi ćemo pomoći susednim zemljama. Nećemo praviti veštačke neprilike kompanijama“ poručio je bugarski ministar.
Međutim, juče se oglasio i premijer Bugarske Kiril Petkov nešto manje dobronamernim tonom prema komšijama.
Petkov je rekao da Bugarska trenutno razmatra sve svoje ugovore sa Gaspromom, uključujući i tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku, jer „jednostrana ucena nije prihvatljiva“.
On je istakao da situaciju razmatraju sa premijerom Grčke i da će Bugarska i Grčka nastaviti da sarađuju na energetskoj bezbednosti i diversifikaciji. Dodao je da će to biti od „strateške važnosti za obe zemlje i za region“.
Advokat Branko Pavlović ističe da nema direktne pretnje snabdevanju Srbije gasom, jer osim što bi takav potez Bugarske izazvao lomove unutar EU, mi takođe imamo gasovod i iz pravca Mađarske.
„Taj gas ide preko Bugarske, ne samo za Srbiju nego i za Mađarsku i dalje u Austriju. Ako bi oni prekinuli dotok ne bi Mađari sedeli skrštenih ruku i digli bi EU na noge zbog toga“, napominje Pavlović.
Energetičar Miloš Zdravković ističe da je EU našla rešenje za plaćanje gasa u rubljama i da nije jasno zašto Poljska i Bugarska neće da plaćaju za gas u rubljama.
„Rusija traži plaćanje u rubljama da bi zapadne kompanije kupovale rublje i tako povećavale tražnju, ali i da bi se zaštitila od zamrzavanja kapitala. Rusija je u poziciji da to traži zbog rasta cena gasa, ali i prevremenog ulaska u zelenu tranziciju Evrope. U svakom slučaju Bugarska bi se u slučaju da ne prolazi gas dalje našla pred tužbama i Rusije i od evropskih zemalja koje se snabdevaju tim putem. Bugarska sigurno neće zavrnuti gas“, ocenio je Zdravković.
Prva posledica jučerašnjeg obaveštenja o prekidu isporuka gasa (mada je tokom dana gas i dalje tekao) bio je skok cena na tržištu. U jednom danu na holandskoj berzi gasa cena je skočila za 24 odsto.
Analitičari ističu da će Poljska i Bugarska potražiti gas na drugoj strani, a to potvrđuje i podatak da je gas kroz Jamal koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Poljske juče krenuo da teče u kontrasmeru, od Nemačke ka Poljskoj.
Pavlović ističe da će Nemačka koja se inače snabdeva ruskim gasom preko Severnog toka 1 snabdevati Poljsku gasom jer je tamo veliki broj nemačkih investicija i preduzeća kojima je taj gas potreban.
„Osim toga Poljska će se okrenuti eksploataciji uglja i to će biti kraj evropskoj zelenoj tranziciji“, zaključuje Pavlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.