Zbog suše četiri puta manji rod kukuruza

Sušna sezona loše je uticala i na suncokret, malo manje na soju i šećernu repu, ali će prinos kukuruza kada se svedu računi biti duplo, a u nekim krajevima Srbije i do tri ili četiri puta manji nego prošle godine.

– U proseku prinos kukuruza je nekih 1.500 kilograma po jutru. Na nekim njivama je bilo 2.000 kilograma, ali je to i dalje daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru – kaže za Danas LJubica Nedeljkov iz banatskog sela Botoša. U ovom selu gde se ljudi mahom bave poljoprivredom kukuruz je, kako kaže, baš podbacio pa je bilo njiva gde je rodilo svega 500 kilograma na celom jutru (0,57 hektara).

Ona kaže da je na svim njivama u selu rod bio između 500 i 2.500 kilograma po jutru, što je jako malo i nedovoljno da se pokriju svi troškovi.

Familija Nedeljkov živi od poljoprivrede, a ove godine su na 20 jutara posejali kukuruz, nešto na njihovoj zemlji, nešto u arendi.

– Kada bi izračunali sve troškove ne bismo imali dovoljno za njih. O zaradi da ne govorimo. Mi imamo našu mehanizaciju, traktore, kombajne, dok ima dosta onih koji sve moraju da plate, njima se tek ne isplati. Kada je suprug pre nekoliko dana bio kod komšije da vrši kukuruz ovaj mu je tražio šibicu da zapali sve, jer nema da mu plati. Nije mu ni naplatio jer je ovaj imao svega 500 kilograma na celoj njivi – kaže Ljubica.

Samo vršenje jednog jutra one koji nemaju svoj kombajn košta 4.000 dinara. Kaiš na kombajnu kada pukne mora da se kupuje u Novom Sadu i košta 100 evra, plus gorivo do tamo.

– Dogovor je bio da zemlju koju uzimamo pod arendu plaćamo 1.200 kilograma po jutru. Tamo gde je prinos bio 1.500 kilograma, kada oduzmemo ono što moramo da damo za zakup ostaje 300 kilograma. To je ništa – ističe naša sagovornica.

Troškovi su ogromni, za 20 jutara kukuruza koliko su Nedeljkovi posejali ove sezone samo za otrov i đubrenje pre setve je trebalo 1.720 evra, 200.000 dinara za seme i 690 evra za ureu. Kada se sabere ukupan prosečni prinos sa 20 jutara dolazi se do cifre jednake ovim prethodno pomenutim troškovima. A gde je gorivo, amortizacija, gde je oranje, prihranjivanje i sve ostalo?

Nedeljkov kaže da je suncokret malo bolje rodio nego kukuruz, ali opet znatno slabije nego 2016, tako da su oni na jutru imali prinos od 1.650 kilograma, za razliku od 2.300 kilograma koliko je bilo prošle godine.

U mere koje država najavljuje ne uzdaju se previše. A izdataka ima i moraju da se plaćaju bez obzira da li je godina bila rodna ili ne.

– Izdaci za penzijsko i zdravstveno su 160.000 dinara godišnje, naknada za navodnjavanje je 30.000 dinara i to mora da se plaća iako te sisteme niko nema. Sve mora da se plati jer bez toga ne može da se uzme kredit, a svi su pod kreditima – ističe LJubica Nedeljkov. Subvencije države su, kaže, nedovoljne. Do skora je bilo 12.000 dinara po hektaru, a sada je ograničeno na maksimalnih 20 hektara i subvencija za svaki hektar je svega 4.000 dinara.

Ministarstvo poljoprivrede je najavilo da će od oktobra ponuditi pomoć i da će te mere biti ciljane i opšte. Međutim, u ovom Ministarstvu još nisu znali da nam kažu na koji način će se pomoći poljoprivrednicima kojima je suša uništila njive. Ranije je najavljeno da će se opšte mere odnositi na sve poljoprivrednike, dok bi druge ciljane mere bile namenjene isključivo onima koji su pretrpeli ogromnu štetu na njivama.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da je Banat najviše pogođen ovogodišnjom sušom jer su takve karakteristike zemljište i da bi mere trebalo tako napraviti da se pomogne onima koji su stvarno najugroženiji.

– Nisu jednako nastradale sve kulture, kukuruz i suncokret su najviše. Neke druge poput soje i šećerne repe su bolje prošle. Treba videti kolika je šteta, sačekati krizne izveštaje i onda reagovati. Verujem da bi jedna od mera mogla da bude ukidanje doprinosa za navodnjavanje – kaže Galetin.

On kaže da je prinos kukuruza ove sezone „katastrofalno mali“ i da će biti dobro ako bude četiri miliona tona. Prošle godine prinos ove kulture bio je 7,8 miliona tona, napominje Galetin, dok je soje prošle godine bilo 600.000 tona, ove teško da će dostići 400.000 tona.