Foto: Stanislav MilojkovićDonedavno je Ministarstvo finansija dospele dugove menjalo jeftinijim. Kamatne stope bile su na rekordno niskim nivoima, dok su velike svetske centralne banke nemilosrdno štampale evre, dolare i druge važne valute pomažući ekonomijama da se izvuku prvo iz svetske finansijske krize, a u skorije vreme iz pandemijske krize.
Odskoro, stvari se menjaju i počinju da dospevaju obveznice koje se mogu zameniti samo skupljim dugom.
Od početka godine država je imala sedam emisija obveznica od toga četiri emisije dvogodišnjih dinarskih obveznica. Po njima se može pratiti zaoštravanje uslova zaduživanja.
Prva emisija održana je 18. januara ove godine i država je ponudila kupon od 2,75 odsto. Investitori su to prihvatili i prodato je 9,9 milijardi dinara vrednih obveznica sa prinosom jednakim kamati koju je država ponudila.
Sledeća emisija održana je 8. februara i investitori su bili još zainteresovaniji. Država je prodala obveznice vrednosti 24,5 milijardi dinara, a tražnja je iznosila čak 35,2 milijarde. Investitori su prihvatili prinos od 2,65 odsto.
Naredna emisija odigrala se nakon početka krize u Ukrajini i efekat je odmah vidljiv. Za dvogodišnje dinarske obveznice investitori su dobili prinos od 2,95 odsto, a prodato je 4,7 milijardi dinara vrednih obveznica.
Poslednja aukcija ovih hartija održana je 5. aprila. Opet su investitori dobili prinos od 2,95 odsto, ali je očigledno da nisu zadovoljni njime, jer je prodato samo 1,74 milijarde dinara obveznica od planiranih pet milijardi.
Kamatna stopa koju je država plaćala na ove iste obveznice emitovane u martu prošle godine iznosila je 1,75 odsto, sa prinosom od 1,57 odsto.
Slična situacija je i sa dugom u evrima.
Na dvogodišnje obveznice u evrima prošle godine država je plaćala 0,5 odsto godišnju kamatnu stopu, dok je u januaru ove godine izvršna stopa na iste obveznice skočila na 0,75 odsto, a mesec dana kasnije na 0,81 odsto.
Dakle, novac poskupljuje, a budžet će to i te kako osetiti budući da je planirano da se država na tržištu zaduži za 4,9 milijardi evra. Budžetom je planiran deficit od 1,7 milijardi evra, ali u toku godine dospeva još i 3,6 milijardi evra obaveza. Plan je da se deo toga u visini 655 miliona evra isplati iz sredstava sa kojima je država ušla u ovu godinu.
Razlog za rast kamata, koji će se po svemu sudeći nastaviti, stručnjaci vide u prevashodno dve okolnosti, povećanju kamata od strane američkog FED-a i neizvesnosti zbog rata u Ukrajini.
Milan Nedeljković, dekan FEFA-e, objašnjava da se kamatne stope sastoje iz dve ključne komponente.
„To su globalni sentiment, posebno prema obveznicama rasućih ekonomija (emerging markets) i pojedinačni rizik zemlje i likvidnost tržišta obveznica. S obzirom da nema novih negativnih vesti koje bi se odnosile na rizik zemlje, jasno je da je problem pod uticajem globalnih faktora. FED je povećao kamatne stope, a imamo najave i drugih velikih centralnih banaka, tako da su investitori novac sa periferije krenuli da vraćaju u razvijene zemlje.
Dodatni faktor je neizvesnost zbog ukrajinske krize. Dešava se takozvani beg u kvalitet, gde investitori zbog povećanih rizika sele novac u razvijene zemlje, pre svega SAD, Švajcarsku, Japan, iako je u rastućim ekonomijama veći prinos“, objašnjava Nedeljković.
Ovo praktično znači skuplje zaduživanje rastućih zemalja poput Srbije.
„Vidimo kolika je inflacija u evrozoni i da se cene prelivaju i na druge proizvode. Dodatno zatezanje monetarne politike u razvijenim zemljama povećava troškove zaduživanja, a disproporcionalno više u zemljama kao što je Srbija“, napominje on.
Nedeljković ovo zove kraj „super jeftinog novca“, jer i dalje na tržištu ima toliko mnogo novca da se dešavaju neke stvari koje nemaju mnogo smisla, kao što je udvostručavanje vrednosti akcija Gugla za poslednje dve godine ili ulaganja u kriptovalute.
„Da nema tolike likvidnosti rast kamata na obveznice bi bio i veći“, zaključuje on.
Još jedan očigledan razlog za poskupljenje kratkoročnih obveznica je inflacija. Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da investitori ne vole da gube novac, a sa inflacijom od 10 odsto i kamatnom stopom od blizu tri odsto, to se dešava.
„U poslednja dva navrata država nije mogla da proda sve obveznice koje je planirala i to zato što su kamatne stope koje su ponudili bile preniske. Način da privučeš investitore je da povećaš kamatnu stopu. FED je podigao kamatnu stopu za 0,25 odsto, juče i Narodna banka Srbije za 0,5 odsto. Kamate će nastaviti da rastu da stignu inflaciju“, upozorava on.
Kako se to direktno odražava na budžet Srbije? Sa blizu pet milijardi evra koliko moramo da se zadužimo ove godine na finansijskom tržištu, povećanje prosečne kamatne stope za jedan poen, znači 50 miliona evra više godišnje za kamate.
Već za prva dva meseca ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, skočili su troškovi otplate kamata. U januaru i februaru ove godine isplaćeno je 42,1 milijardu dinara, u prva dva meseca prošle godine kamate su koštale 36 milijardi, a u istom periodu pretprošle godine 34 milijarde dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
