Cenovni udar zbog poskupljenja struje najvećim potrošačima mogao bi da bude poguban po srpsku privredu, a da pritom, što je još gore, neće pomoći Elektroprivredi Srbije jer ona beleži sve veće gubitke. EPS je 31. januara jednokratno podigao cenu struje za skoro 70 odsto za kupce na visokom naponu, samo mesec dana nakon liberalizacije tržišta za tu kategoriju, i odmah je izgubio kompaniju Meser, koja troši oko pet odsto od ukupne potrošnje svih kupaca na otvorenom tržištu.
Ta firma je zaključila ugovor o snabdevanju sa slovenačkim trgovcem električnom energijom GEN-I, nakon što je zajedno sa sedam najvećih kupaca bezuspešno pokušavala da dođe do kompromisa sa EPS-om.
– Tokom dva meseca, naša kompanija i nekoliko drugih velikih kupaca, pokušali su da objasne koje će ekstremno negativne posledice ovakvo poskupljenje imati na ostatak industrije. Ipak, nakon nekoliko sastanaka sa rukovodstvom EPS-a i predstavnicima Ministarstva energetike, rekli smo da bi bilo razumnije da struja poskupljuje u nekoliko koraka. Ponuda Gen-I, koja uključuje prekogranični transport energije i njihovu proviziju, bila je niža, iako je ta firma trgovac, a ne proizvođač struje. Tako dramatično poskupljenje ne može da apsorbuje industrija. To je katastrofa za nas i naše kupce, koji su ionako u teškoj situaciji. Ponekad pomislim da mali ostaci zdrave industrije i biznisa ovde svima smetaju, i da bi bilo najbolje da sve ugasimo – objašnjava Ernst Bode, izvršni direktor Mesera.
Nakon prve ponude EPS-a početkom decembra, sedam preduzeća, među kojima su cementare, čeličane i preduzeća hemijske industrije, uputilo je više molbi i zahteva ministarstvima energetike, finansija i privrede kao i Agenciji za energetiku i EPS-u. Oni su zatražili da se povećanje cene sprovede u etapama, kako ne bi izazvalo ekstremno visoke troškove i lančanu reakciju poskupljenja. Na molbe nije odgovoreno, a EPS je 30. januara uputio novu, gotovo identičnu ponudu, na koju su kupci morali da se izjasne u roku od samo jednog dana. Takvo ponašanje je uslovilo da Meser izabere povoljniju ponudu slovenačkog distributera, umesto srpskog proizvođača, koji time gubi sedam miliona evra godišnje. Ostali kupci su se obavezali da će do kraja godine struju nabavljati od EPS-a, šta će biti kasnije, videćemo. Srpska struja je za kompanije koje posluju u Srbiji danas za 30 odsto skuplja nego na berzi u Lajpcigu, odnosno 16 odsto više nego na mađarskoj berzi.
V.d. direktora EPS-a Aleksandar Obradović je odmah nakon primene novog cenovnika požurio da se pohvali da je srpska elektroprivreda sačuvala 95 odsto kupaca, ali je propustio da kaže da je onih pet odsto izgubljeno samo u jednom danu zbog bahate ponude, kao i da postoji mogućnost da sledeće godine izgubi još ako nastavi politiku štetnu i za srpsku industriju i za EPS. Pritom, od 27 potrošača na visokom naponu, osam su firme u restrukturiranju koje struju svakako ne plaćaju, tako da EPS pokrivanje svojih gubitaka prebacuje na nekoliko preostalih likvidnih korisnika. Između ostalog, ove kompanije bi trebalo da isplate dugove gubitaša, gubitke EPS-a, ali i 1,6 milijardi dinara, koliko je na ime bonusa isplaćeno zaposlenima.
Poslovna tajna
EPS je najavio da će u februaru i martu ove godine izvesti 700 MW struje, ali je cena po kojoj se energija prodaje u inostranstvu proglašena za poslovnu tajnu. Sudeći po cenama na dve evropske berze, EPS struju prodaje u inostranstvu po ceni za 30 odsto nižoj nego što je ponudio velikim potrošačima u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
