Nekada veoma ugledni hotel „Zelenkada“, koji se nalazi u ekskluzivnom delu Zlatibora i poseduje oko devet hektara vrednog zemljišta, već godinama je suočen sa velikim i teškim problemima. Račun je blokiran već godinu dana za 5,7 miliona dinara, a struja isključena. Zaposleni nisu primili više od 30 plata. Nemaju overene zdravstvene knjižice. Nemaju povezan radni staž. I pored toga, šesnaestoro radnika brine o imovini hotela. Oni poručuju državi da im konačno dozvoli da otvore objekat, kako bi bili u prilici da zarade plate, ili da ga oglasi za prodaju. Svedoče da su se nekoliko puta obraćali Agenciji za privatizaciju, ali da nisu dobijali odgovore.
Većinski vlasnik hotela od pre četiri godine, nakon poništene privatizacije, postala je država (Agencija za privatizaciju – 70 odsto i Akcionarski fond – 16,35 odsto kapitala), a manjinski paket je u rukama fizičkih lica. Hotel je nekada pripadao Pošti, ali ozbiljni problemi nastali su kada je 2005. godine postao sastavni deo Privrednog društva PTT ugostiteljstvo Beograd, u čijem su sastavu i restorani „Rujno“ i „Mlečni restoran“ na Zlatiboru, „Serdarev konak“ u Čajetini, hotel „Srebrnac“ na Kopaoniku. To preduzeće privatizovano je 2008. godine, kada je za 820 miliona dinara, na šest rata većinski vlasnik postala tada tridesetogodišnjakinja Dubravka Đurđević iz Novog Sada. Međutim, tri meseca kasnije, vlasništvo je preuzeo Milan Joksimović, sin Miomira Joksimovića, poznatog i kao Miša Omega. Kako nije ispunio preuzete obaveze, Agencija za privatizaciju je, u januaru 2010. godine, raskinula kupoprodajni ugovor, a PTT ugostiteljstvo se sada nalazi u restrukturiranju. Od svih objekata kojima raspolaže, jedino je u dva navrata neuspešno pokušana prodaje „Zelenkade“, u aprilu i maju prošle godine, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.
Od nekadašnjih 120 zaposlenih, u hotelu je ostalo 16 radnika koji od zakupa restorana „Rujno“ primaju mesečno po 10.000 dinara i brinu o hotelskoj imovini. Oni svedoče da je hotel pre zatvaranja služio isključivo za rekreativnu nastavu učenika, ali da oni ne znaju ko je ugovarao te aranžmane i po kojoj ceni.
– Telefonom je iz preduzeća PTT ugostiteljstvo traženo da se ugoste škole, ali mi ne znamo ko je ugovarao posao, za koji novac i gde su završavale pare. Čim su deca odlazila, hotel je odmah zatvaran – navodi konobar Zdravko Bodiroga.
Upravnik hotela Miloš Marković, smatra da se problemi mogu rešiti jedino prodajom hotelske imovine, ali da o tome treba da odluči Agencija za privatizaciju.
– Naš najveći problem je što nam je račun blokiran. Ne možemo ništa da uradimo i sve zavisi od Agencije za privatizaciju – kazao je za Marković.
Na pitanje na koji način je moguće da se reše problemi „Zelenkade“, a time i zaposlenih, Slobodan Unković, zastupnik državnog kapitala, naveo je da on nije ovlašćen da govori za medije i da je potrebno da se obratimo Draganu Ljubisavljeviću, direktoru PTT ugostiteljstvo. To je Danas učinio, ali u tom preduzeću rečeno nam je direktor na službenom putu.
Ipak, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, u toku je priprema novog pokušaja privatizacije „Zelenkade“, jer je navodno izrađena kompletna potrebna dokumentacija, pa se očekuje da Agencija za privatizaciju uskoro raspiše oglas za prodaju državnog kapitala.
„Čista“ posla
Tiosav Popović, od 38 godina ukupnog radnog staža, u „Zelenkadi“ je proveo 34. On kaže da bi hotel, ukoliko bi država to htela, mogao da počne da radi za pet dana. „Sve je očuvano i u funkciji, ali izgleda da se tu igraju neke krupne igre, a mi radnici smo nemoćni i nemamo kome da se obratimo“, ogorčen je Popović. On dodaje da nije dobio 36 zarada, a nada se da će neko da pretrese poslovanje. „Meni je šezdeseta godina života i možda to neću dočekati, ali voleo bih da se neko pojavi i utvrdi šta se dešavalo, jer tu nisu čista posla“, kaže on.
Neshvatljivo
Za javnost i radnike neshvatljivo je da na Zlatiboru, u turističkom raju Srbije, od koga investitori profitiraju, grade nove hotele i apartmane, ulažu u dogradnju ili rekonstrukciju postojećih hotelsko-ugostiteljskih kompleksa, jedino „Zelenkada“ ne može da posluje. „Problemi su počeli privatizacijom i uvećani kada je objekat vraćen državi. Nismo primili više od 30 plata, račun je blokiran tri godine, a poslednjeg gosta ispratili smo u julu 2013. godine, jer je iz sedišta firme u Beogradu stiglo za nas neshvatljivo naređenje da zatvorimo hotel“ potvrđuje radnik Zoran Zorić.
Apel opštine Čajetina
Apel da se reši problem „Zelenkade“ uputila je i opština Čajetina, čiji su predstavnici nekoliko puta razgovarali sa radnicima, slali dopise Agenciji za privatizaciju i poslovodstvu preduzeća PTT ugostiteljstvo. „Tražimo da se reši status hotela – ili da se otvori i radi ili da se oglasi za prodaju, kako bi ga novi kupac oživeo i na taj način bili bi rešeni problemi zaposlenih“, poručio je Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije Zlatibor, istakavši da je interes lokalne samouprave i Zlatibora, kao turističkog mesta, da hotel koji je u solidnom stanju, počne da radi i da prima goste.
Istorija (ne)uspeha
Hotel „Zelenkada“ izgrađen je 1982. godine i bio je kategorisan sa četiri zvezdice. Ima 120 ležaja i plac od oko devet hektara, a renoviran je i dograđen 1995. godine. U julu prošle godine, nakon tri i po decenije neprekidnog rada i velikog ugleda među gostima, zatvoren je zbog, kako je tada objašnjeno, velikih dugova prema dobavljačima i radnicima, neplaćenih komunalnih i drugih usluga, a tadašnjih 25 radnika upućeni su na prinudni odmor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.