Železara neće biti poslednje gašenje proizvodnje zbog kovida

„Visoka peć broj 1 ugašena je 5. jula 2020. godine. Razlozi gašenja Visoke peći u kompaniji HBIS Serbia su uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije koronavirusa. Imajući u vidu plan narudžbenica koje smo dobili za naredni period, svoje poslovanje prilagodili smo trenutnoj situaciji. Kada budu stvoreni tržišni uslovi za ponovno pokretanje, peć će biti vraćena u pogon kompanije“, navodi se u pisanom odgovoru HBIS-a.

Kapacitet visoke peći 1 je oko 75.000 tona, a druge visoke peći 95.000 tona čelika mesečno.

U prvi mah ovo ne bi trebalo da se odrazi na dodatni veliki pad industrijske proizvodnje u julu pošto je već u maju proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura smanjena za 42 odsto, odnosno upravo koliko iznosi proizvodnja visoke peći.

S druge strane, ovaj potez rukovodstva kompanije ukazuje da ne treba očekivati skori oporavak globalne privrede, s obzirom da je više od 80 odsto proizvodnje čelika u Smederevu bilo namenjeno izvozu.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ovo direktna posledica pandemije korona virusa „i neće biti poslednja stvar koja će nam se desiti“.

„Stvari se komplikuju i mnoge fabrike će smanjiti proizvodnju. Ako železara ostane na polovini proizvodnje, biće šteta, ali može biti i gore. Pored toga kvote EU koje se odnose i na Srbiju su dva osnovna razloga gašenja peći“, ocenjuje Savić.

Redukcija proizvodnje čelika će se posebno osetiti u spoljnotrgovinskoj razmeni s obzirom da je HBIS bio najveći izvoznik poslednjih godina. Čak i tokom vanrednog stanja, od polovine marta do maja železara je bila najveći izvoznik sa 42 miliona evra.

„To je najveći srpski izvoznik sa izvozom od oko 650 miliona evra godišnje. I izvoz železare će najmanje biti prepolovljen. To može ozbiljno uticati na BDP i teško da će se ispuniti procene. Drugo, tu radi 5.500 ljudi i mada sindikati kažu da su korektni poslodavci, teško je očekivati da će svi zadržati posao sa pola proizvodnje“, napominje Savić dodajući da ćemo videti da li će ljudiostati trajno bez posla ili će ići na plaćene odmore slično radnicima Fijata.

Na kraju efekat smanjenja posla može biti i zaostajanje u projektima zaštite životne sredine, koji ni do sada nisu išli kako je obećano.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da će najveći efekat biti za izvoz, ali i da se deficit spoljne trgovine od kako je izbila kriza smanjuje.

„Deficit spoljne trgovine se smanjuje, jer su strane kompanije najveći uvoznici delova i sirovina i ako one ne rade to smanjuje uvoz. Ali ako se i izvoz i uvoz obavljaju u okviru filijala stranih kompanija, to malo ima efekta na deo srpske privrede u domaćem vlasništvu. Od 10 najvećih izvoznika devet su filijale stranih kompanija. Iako se taj izvoz vodi kao izvoz Srbije veoma mali deo vrednosti i ostaje u Srbiji, ocenjuje Kovačević.