Nakon pada nadstrešnice Železničke stanice prilikom koje je živote izgubilo 14 ljudi u Novom Sadu, postavlja se pitanje da li je čitava zgrada bezbedna, jer je srušeni deo, čeličnom kontrukcijom bio povezan sa krovom. Stručnjaci kažu da prvo treba sve detaljno proveriti, jer je moguće da krovna konstrucija delimično „šeta“.
Ana Ferik-Ivanovič predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) kaže za Danas da je Železnička stanica jedan zatvoren konstrukcioni sistem koji je funkcionisao šezdeset godina i samim oštećenjem bilo kog dela ne može se reći da nema uticaj na čitav objekat.
Na veštacima i inženjerima je dodaje, da utvrde u kakvom je stanju zgrada, posebno krov, jer su ostali bez utega koji su vukli prednju stranu konstrukcije krova koji se proteže u velikom rasponu.
– Treba da se provere materijali koji su ostali na zgradi, njihova stabilnost i čvrstoća. Detaljnom analizom prvo treba utvrditi detaljne korake sanacije, ponovo sve to popraviti i dovesti u stanje da se ta zgrada može koristiti bezbedno. Neko je sigurno već došao do izvornog projekta gde piše kako je stanica konstrukciono rađena, kako je armirana, koji betoni su korišćeni, koji dodatni elementi… Sa tim projektom i onim što je zatečeno nakon nesreće, može se dalje krenuti u rekonstrukciju, pa i obnovu nadstrešnice. Svi radovi moraju da prođu tehnički prijem i dodatnu kontrolu, da zgrada dobije upotrebnu dozvolu, kako bi mogli da kažemo da je bezbedna – rekla je Ferik-Ivanovič.
Da li je moguće da dođe do novih urušavanja, kako dodaje teško je reći, pre svih, inženjeri moraju da daju svoje mišljenje, a tu nastavlja, stručnjaka imamo.
Ističe, da bi prva greška bila da se nešto radi na brzinu kako bi što pre bilo gotovo i zaboravljeno.
– Na objektu je došlo do novih, koliko god možda delovale male, ali značajnih intervencija prilikom rekonstrukcije. Jako puno učesnika moglo je napraviti grešku, od projektanta do majstora. Ona je u tom trenutku verovatno bila nevidljiva, ali je uticala na elemente ili ih oštetila, tako da je ono što je stajalo decenijama, palo. Objekat se inače nije uopšte održavao do rekonstrukcije, nije urađen tehnički prijem, a pustili smo zgradu u upotrebu, sve su to greške – nastavila je ona.
Kako ističe, DANS poslednjih godina pokušava da razgovara sa donosiocima odluka u Novom Sadu, ali su im vrata većinom zatvorena, a njihove primedbe koje šalju na planove gradnje redovno se odbijaju.
– Mi kao udruženje imamo samo jedan interes, da Novi Sad bude lep i bezbedan, kako sa objektima koji se grade tako i sa onima koji se tek planiraju – zaključila je ona.
Aleksandar Karadžić, inženjer i statičar kaže da bez dokumentacije iz građevinske dozvole koja je nestala sa sajta CEOP-a, ali i urušene nadstrešnice koja je odmah sklonjena, teško je donositi zaključke, ali da bi iz svega što je do sada video i pročitao, rekao da će zgrada ostati gde jeste.
– Mislim da zgrada nije oštećena u toj meri da će se dalje dešavati neke nepredviđene okolnosti. Svakako, prvo što treba da urade je da postave kontrolne repere unutra i da isprate kako se ponaša krovna konstukcija u narednih mesec dana. Ako unutrašnji deo konstrukcije ide ka dole, to znači da zgrada nije bezbedna, jer krov može da se uruši. Može da se desi da sada gornja nadstešnica ide ka gore ili leluja, ako je izgubila težište, ali to je manji problem od ovog prvog – rekao je Karadžić.
Takođe, ističe, prvo treba odrediti nulto stanje unutrašnje krovne konstrukcije i započeti merenje i kontrolu, a zgradu do daljneg držati zatvorenu.
Kako dodaje, pitanje je da li su i koliko čelični utezi koji su se urušili zajedno sa nadstrešnicom imali i funkciju držanja i stabilizacije krova.
– Nadstrešnica jeste bila neka vrsta kontratega gornjem delu, ali o kojim tačnim uticajima na stabilnost pričamo to sad ne znamo tačno, kao i koliko je to uticalo na stabilnost cele konstrukcije, to je za dublje analize. Mene najviše brine što su oni odneli sve, ne znam šta će raditi veštak kada dođe na stanicu. Kažu da dokaze čuvaju, ali gde? Bojim se da će teško biti dokazati krivicu zaista odgovornih, a u zatvor će da pošalju nekog zidara – izjavio je Karadžić.
Što se same nadstrešnice tiče, kaže i da su na fotografijama vidljive promene, odnosno sklonjeni su delovi ploča i postavljeno je staklo.
– I te ploče su prenosile određenu težinu na zid objekta i preuzimale deo opterećenja, a staklo tu funkciju nema. Koliko po imenima koji trenutno izlaze u javnost vidim, na gradilište nijednom nije doveden građevinski inženjer prilikom rekonstrukcije. Zapravo, čitav posao su provlačili pod adaptaciju, tako da su arhitekte sve potpisivale i nadzirale, a naša struka je preskočena pod tim imenom „adaptacije“, ali ovo kažem na osnovu onoga što je za sada izašlo u javnost, možda se na kraju pojavi i neki građevinski inženjer u svemu – zaključio je on.
Kompanija Srbijavoz je danas objavila da će se zbog nesreće koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sada saobraćaj vozova na relaciji Beograd centar-Novi Sad-Beograd centar do daljeg obavljati do i od stanice Petrovaradin.
Odgovore Infrastruktura železnica Srbije, o stanju ove zgrade, objavićemo kada stignu na našu adresu.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.